Махмуд Дарвиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Махмуд Дарвиш
Махмуд Дарвиш у Сирији, око 1980.
Датум рођења(1941-03-13)13. март 1941.
Место рођењаал-Бирва
 Британски мандат над Палестином
Датум смрти9. август 2008.(2008-08-09) (67 год.)
Место смртиХјустон
 Тексас, САД
ЗанимањеПесник и писац
Активни период1964-2008
Веб-сајтdarwish.ps

Махмуд Дарвиш (арап. محمود درويش, латинизовано: Maḥmūd Darwīsh; 13. март 1941 - 9. август 2008.) био је палестински песник и писац који је сматран "палестинским националнинм песником" и "песником отпора". [1][2] Освојио је бројне награде за своја дела. Дарвиш је користио Палестину као метафору за губитак Едена, рођење и васкрсење и патњу лишења имовине и изгнанства. [3][4] Описан је као утеловљење и одраз "традиције политичког песника у исламу, човека од акције чија је акција поезија".[5] Такође је био уредник неколико књижевних часописа у Палестини.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Махмуд Дарвиш рођен је 13. марта 1941. године у западној Галилеји, која је тада била под британском управом, у селу ал-Бирва.[2] Био је друго дете Салима и Хоуреје Дарвиш. Долази из земљопоседничке породице. Мајка му је била неписмена, али га је деда научио да чита.[4] Током арапско-израелског рата 1948. године његово село су заузеле израелске снаге и породица је побегла у Либан, прво у Џезин, затим у Дамур.[6] Њихово родно село су сравниле и уништиле израелске одбрамбене снаге како би спречиле његове становнике да се врате својим домовима унутар нове јеврејске државе.[7][8]

Годину дана касније, породица се вратила у област Акре, која је била део Израела, и настанила се у Деир ал-Асаду.[9] Дарвиш је похађао средњу школу у Кафр Иасифу два километра северно од Јадеидија. Касније се преселио у Хаифу.

Са 19 година је објавио своју прву књигу поезије, Asafir bila ajniha, или "Птице без крила". У почетку је објављивао своје песме у Ал Јадиду, књижевном часопису Комунистичке партије Израела, чији је на крају постао уредник. Касније је био помоћник уредника Ал Фајра, књижевног часописа који је издала Израелска радничка партија. [10]

застава Палестине

Дарвиш је 1970. године напустио Израел да би студирао у Совјетском Савезу (СССР).[11] Годину дана је похађао Московски државни универзитет Ломоносов[4] пре него што се преселио у Египат и Либан.[12] Када се 1973. придружио Ослободилачкој организацији Палестине био му је забрањен поновни улазак у Израел.[4]

1995. године се вратио да би присуствовао сахрани свог колеге Емила Хабибија, након што је добио дозволу да остане у Хаифи четири дана.[13] Те године је Дарвишу дозвољено да се настани у Рамали, али је тврдио да се осећа као да тамо живи у изгнанству и да Западну обалу не сматра својом "приватном домовином".[14]

Дарвиш је био два пута ожењен и разведен. Његова прва жена била је списатељица Рана Кабани. Након развода, средином 80-их, оженио се египатском преводитељицом Хајат Хини. Није имао деце.[4] "Рита" из Дарвишових песама је била Јеврејка коју је волео док је живео у Хаифи. Та веза је била тема филма Write Down, I Am an Arab, режисерке Ибтисам Мараана Менухин, арапске муслиманке удате за Јевреја. (Такви односи су данас ретки али су били чешћи током периода палестинског мандата и међу комунистима, који су били уједињени класним сукобом.)[15]

Дарвиш је имао проблеме са срцем. Доживео је срчани удар 1984. и имао је две операције срца 1984. и 1998. године.[4]

Његова последња посета Израелу је била 15. јула 2007. године, када је присуствовао рециталу поезије у дворани Мт. Кармел у Хаифи. Тамо је критиковао фракцијско насиље између Фатаха и Хамаса као "покушај самоубиства на улицама".[16]

Политички погледи према Израелу[уреди | уреди извор]

Дарвиш се сматра палестинским симболом[17] и говорником арапске опозиције Израелу. Одбацивао је оптужбе везане за антисемитизам: "Оптужба је да мрзим Јевреје. Није пријатно што ме приказују као ђавола и непријатеља Израела. Ја нисам љубитељ Израела, наравно. Немам разлога да будем. Али ја не мрзим Јевреје."[18] Дарвиш је писао на арапском, а такође је говорио енглески, француски и хебрејски, ког је описао као "језик љубави".[5] Сматрао је себе делом јеврејске цивилизације која је постојала у Палестини и надао се помирењу Палестинаца и Јевреја. Када се то догоди, "Јевреј се неће стидети да пронађе арапски елемент у себи, а Арап се неће стидети да изјави да укључује јеврејске елементе".[19]

Награде[уреди | уреди извор]

Смрт[уреди | уреди извор]

Махмуд Дарвиш је преминуо 9. августа 2008. у 67. години живота, три дана након операције срца у болници Мемориал Херманн у Хјустону, Тексасу.[6] Пре операције је потписао документ којим је тражио да га не оживљавају у случају смрти.

Легат[уреди | уреди извор]

Фондација Махмуда Дарвиша основана је 4. октобра 2008. године као палестинска непрофитна фондација која "настоји да заштити књижевно и интелектуално наслеђе Махмуда Дарвиша".[23]

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Asafir bila ajniha (Птице без крила), 1960.
  • Awraq Al-Zaytun (Листови маслина), 1964.
  • Bitaqat huwiyya (Лична карта), 1964.
  • 'Asheeq min filasteen (Љубавник из Палестине), 1966.
  • Akhir al-layl (Крај ноћи), 1967.
  • Yawmiyyat jurh filastini (Дневник палестинске ране), 1969.
  • Habibati tanhad min nawmiha (Моја вољена се буди), 1969.
  • al-'Asafir tamut fi al-jalil (Птице умиру у Галилеји), 1970.
  • Uhibbuki aw la uhibbuki (Волим те, не волим те), 1972.
  • Jondiyyun yahlum bi-al-zanabiq al-baidaa' (Војник који сања о белим љиљанима), 1973.
  • Muhawalah raqm 7 (Покушај број 7), 1974.
  • Tilka suratuha wa-hadha intihar al-ashiq (То је њена слика, а то је самоубиство њеног љубавника), 1975.
  • Ahmad al-za'tar, 1976.
  • A'ras (Венчања), 1977.
  • al-Nasheed al-jasadi (Телесна химна), 1980.
  • Qasidat Bayrut (Ода Бејруту), 1982.
  • Madih al-zill al-'ali (Хвалоспев за високу сенку), 1983.
  • Hiya ughniyah, hiya ughniyah (То је песма, то је песма), 1985.
  • Ward aqall (Мање ружа), 1985.
  • Ma'asat al-narjis, malhat al-fidda (Трагедија нарциса, комедија сребра), 1989.
  • Ara ma oreed (Видим оно што желим), 1990.
  • Ahad 'asher kaukaban (Једанаест планета), 1992.
  • Sareer al-ghariba (Кревет странца), 1998.
  • Jidariyya (Мурал), 2000.
  • Halat Hissar (Опсадно стање), 2002.
  • La ta'tazer 'amma fa'alta (Не извињавај се за оно што си учинио), 2004.
  • al-A'amal al-jadida (Нова дела), 2004.
  • al-A'amal al-oula (Рана дела), 2005.

Проза[уреди | уреди извор]

  • Shai'on 'an al-wattan (Нешто у вези домовине), 1971.
  • Youmiat muwaten bala watan (Дневник грађанина без државе), 1971.
  • Wada'an ayatuha al-harb, wada'an ayuha al-salaam (Збогом рату, збогом миру), 1974.
  • Yawmiyyat al-hozn al-'aadi (Дневник уобичајене туге), 1973.
  • Dhakirah li-al-nisyan (Успомена за заборав), 1987.
  • Fi wasf halatina (Описивање нашег стања), 1987.
  • al-Rasa'il (Писма), 1990.
  • Aabiroon fi kalamen 'aaber (Обилазници у заобилазним световима), 1991.
  • Fi hadrat al-ghiyab (У присуству одсуства), 2006.
  • Athar alfarasha (Река умире од жеђи), 2009.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Palestinian 'national poet' dies”. 9. август 2008. 
  2. ^ а б Уакнин, Мирјана (11. август 2008). „Стихови неизлечиве наде”. Политика. 
  3. ^ Shatz, Adam. „"A Poet's Palestine as a Metaphor", New York Times”. New York Times. 
  4. ^ а б в г д ђ Jaggi, Maya (8. јун 2002). „Poet of the Arab world”. 
  5. ^ а б Wasserstein, David (4. септембар 2012). „Prince of Poets”. The American Scholar. 
  6. ^ а б Clark, Peter (11. август 2008). „Mahmoud Darwish”. The Guardian. 
  7. ^ Azar, George Baramki (1991). Palestine: A photographic journey. University of California Press. стр. 125. ISBN 978-0-520-07544-3. 
  8. ^ Cook, Jonathan. „Poet's village lives only in memory”. Архивирано из оригинала 14. јануар 2013. г. 
  9. ^ „Mahmoud Darwish's Poetry”. Архивирано из оригинала 23. август 1999. г. 
  10. ^ „Web Site of the Israeli Labor Party”. 
  11. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала 18. септембар 2008. г. 
  12. ^ Hadid, Diaa (9. август 2008). „Palestinian poet Mahmoud Darwish dead at 67”. Seattle Times. [мртва веза]
  13. ^ Greenberg, Joel (10. мај 1996). „Ramallah Journal;Suitcase No Longer His Homeland, a Poet Returns”. New York Times. 
  14. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  15. ^ Ferber, Alona (4. јун 2014). „When the Palestinian National Poet Fell in Love With a Jew”. Haaretz. 
  16. ^ „Palestinian poet derides factions”. BBC News. 16. јул 2007. 
  17. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  18. ^ Sachs, Susan (7. март 2000). „Ramallah Journal; Poetry of Arab Pain: Are Israeli Students Ready?”. New York Times. 
  19. ^ Behar, Almog. „Mahmoud Darwish: Poetry’s State of Siege”. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  20. ^ „2001 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Mahmoud Darwish”. 
  21. ^ „Pack of cards”. Архивирано из оригинала 26. март 2013. г. 
  22. ^ „Hommage posthume à feu Mahmoud Darwish”. Le Matin. 
  23. ^ „Mahmoud Darwish Foundation”. Архивирано из оригинала 24. август 2013. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Махмуд_Дарвиш&oldid=27566945”