Махмуд Дарвиш
Махмуд Дарвиш | |
---|---|
Датум рођења | 13. март 1941. |
Место рођења | ал-Бирва Британски мандат над Палестином |
Датум смрти | 9. август 2008.67 год.) ( |
Место смрти | Хјустон Тексас, САД |
Занимање | Песник и писац |
Активни период | 1964-2008 |
Веб-сајт | darwish |
Махмуд Дарвиш (арап. محمود درويش, латинизовано: Maḥmūd Darwīsh; 13. март 1941 - 9. август 2008.) био је палестински песник и писац који је сматран "палестинским националнинм песником" и "песником отпора". [1][2] Освојио је бројне награде за своја дела. Дарвиш је користио Палестину као метафору за губитак Едена, рођење и васкрсење и патњу лишења имовине и изгнанства. [3][4] Описан је као утеловљење и одраз "традиције политичког песника у исламу, човека од акције чија је акција поезија".[5] Такође је био уредник неколико књижевних часописа у Палестини.
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Махмуд Дарвиш рођен је 13. марта 1941. године у западној Галилеји, која је тада била под британском управом, у селу ал-Бирва.[2] Био је друго дете Салима и Хоуреје Дарвиш. Долази из земљопоседничке породице. Мајка му је била неписмена, али га је деда научио да чита.[4] Током арапско-израелског рата 1948. године његово село су заузеле израелске снаге и породица је побегла у Либан, прво у Џезин, затим у Дамур.[6] Њихово родно село су сравниле и уништиле израелске одбрамбене снаге како би спречиле његове становнике да се врате својим домовима унутар нове јеврејске државе.[7][8]
Годину дана касније, породица се вратила у област Акре, која је била део Израела, и настанила се у Деир ал-Асаду.[9] Дарвиш је похађао средњу школу у Кафр Иасифу два километра северно од Јадеидија. Касније се преселио у Хаифу.
Са 19 година је објавио своју прву књигу поезије, Asafir bila ajniha, или "Птице без крила". У почетку је објављивао своје песме у Ал Јадиду, књижевном часопису Комунистичке партије Израела, чији је на крају постао уредник. Касније је био помоћник уредника Ал Фајра, књижевног часописа који је издала Израелска радничка партија. [10]
Дарвиш је 1970. године напустио Израел да би студирао у Совјетском Савезу (СССР).[11] Годину дана је похађао Московски државни универзитет Ломоносов[4] пре него што се преселио у Египат и Либан.[12] Када се 1973. придружио Ослободилачкој организацији Палестине био му је забрањен поновни улазак у Израел.[4]
1995. године се вратио да би присуствовао сахрани свог колеге Емила Хабибија, након што је добио дозволу да остане у Хаифи четири дана.[13] Те године је Дарвишу дозвољено да се настани у Рамали, али је тврдио да се осећа као да тамо живи у изгнанству и да Западну обалу не сматра својом "приватном домовином".[14]
Дарвиш је био два пута ожењен и разведен. Његова прва жена била је списатељица Рана Кабани. Након развода, средином 80-их, оженио се египатском преводитељицом Хајат Хини. Није имао деце.[4] "Рита" из Дарвишових песама је била Јеврејка коју је волео док је живео у Хаифи. Та веза је била тема филма Write Down, I Am an Arab, режисерке Ибтисам Мараана Менухин, арапске муслиманке удате за Јевреја. (Такви односи су данас ретки али су били чешћи током периода палестинског мандата и међу комунистима, који су били уједињени класним сукобом.)[15]
Дарвиш је имао проблеме са срцем. Доживео је срчани удар 1984. и имао је две операције срца 1984. и 1998. године.[4]
Његова последња посета Израелу је била 15. јула 2007. године, када је присуствовао рециталу поезије у дворани Мт. Кармел у Хаифи. Тамо је критиковао фракцијско насиље између Фатаха и Хамаса као "покушај самоубиства на улицама".[16]
Политички погледи према Израелу[уреди | уреди извор]
Дарвиш се сматра палестинским симболом[17] и говорником арапске опозиције Израелу. Одбацивао је оптужбе везане за антисемитизам: "Оптужба је да мрзим Јевреје. Није пријатно што ме приказују као ђавола и непријатеља Израела. Ја нисам љубитељ Израела, наравно. Немам разлога да будем. Али ја не мрзим Јевреје."[18] Дарвиш је писао на арапском, а такође је говорио енглески, француски и хебрејски, ког је описао као "језик љубави".[5] Сматрао је себе делом јеврејске цивилизације која је постојала у Палестини и надао се помирењу Палестинаца и Јевреја. Када се то догоди, "Јевреј се неће стидети да пронађе арапски елемент у себи, а Арап се неће стидети да изјави да укључује јеврејске елементе".[19]
Награде[уреди | уреди извор]
- Лотус награда за књижевност (1969; од Удружења афро-азијских писаца)
- Лењинова награда за мир (1983; од СССР-а)
- Орден Витеза уметности и књижевности (1993; од Француске)
- Награда Ланнан Фондације за културну слободу (2001.)[20]
- Награда Ал Оваис (2002—2003.)
- Награда принца Клауса (2004.)
- "Босански стећак" (2007.)
- Златни венац Струшких вечери поезије (2007.)
- Награда Међународног форума за арапску поезију (2007.)[21]
- Међународна награда за поезију Аргана (2008. од Марока)[22]
Смрт[уреди | уреди извор]
Махмуд Дарвиш је преминуо 9. августа 2008. у 67. години живота, три дана након операције срца у болници Мемориал Херманн у Хјустону, Тексасу.[6] Пре операције је потписао документ којим је тражио да га не оживљавају у случају смрти.
Легат[уреди | уреди извор]
Фондација Махмуда Дарвиша основана је 4. октобра 2008. године као палестинска непрофитна фондација која "настоји да заштити књижевно и интелектуално наслеђе Махмуда Дарвиша".[23]
Дела[уреди | уреди извор]
Поезија[уреди | уреди извор]
- Asafir bila ajniha (Птице без крила), 1960.
- Awraq Al-Zaytun (Листови маслина), 1964.
- Bitaqat huwiyya (Лична карта), 1964.
- 'Asheeq min filasteen (Љубавник из Палестине), 1966.
- Akhir al-layl (Крај ноћи), 1967.
- Yawmiyyat jurh filastini (Дневник палестинске ране), 1969.
- Habibati tanhad min nawmiha (Моја вољена се буди), 1969.
- al-'Asafir tamut fi al-jalil (Птице умиру у Галилеји), 1970.
- Uhibbuki aw la uhibbuki (Волим те, не волим те), 1972.
- Jondiyyun yahlum bi-al-zanabiq al-baidaa' (Војник који сања о белим љиљанима), 1973.
- Muhawalah raqm 7 (Покушај број 7), 1974.
- Tilka suratuha wa-hadha intihar al-ashiq (То је њена слика, а то је самоубиство њеног љубавника), 1975.
- Ahmad al-za'tar, 1976.
- A'ras (Венчања), 1977.
- al-Nasheed al-jasadi (Телесна химна), 1980.
- Qasidat Bayrut (Ода Бејруту), 1982.
- Madih al-zill al-'ali (Хвалоспев за високу сенку), 1983.
- Hiya ughniyah, hiya ughniyah (То је песма, то је песма), 1985.
- Ward aqall (Мање ружа), 1985.
- Ma'asat al-narjis, malhat al-fidda (Трагедија нарциса, комедија сребра), 1989.
- Ara ma oreed (Видим оно што желим), 1990.
- Ahad 'asher kaukaban (Једанаест планета), 1992.
- Sareer al-ghariba (Кревет странца), 1998.
- Jidariyya (Мурал), 2000.
- Halat Hissar (Опсадно стање), 2002.
- La ta'tazer 'amma fa'alta (Не извињавај се за оно што си учинио), 2004.
- al-A'amal al-jadida (Нова дела), 2004.
- al-A'amal al-oula (Рана дела), 2005.
Проза[уреди | уреди извор]
- Shai'on 'an al-wattan (Нешто у вези домовине), 1971.
- Youmiat muwaten bala watan (Дневник грађанина без државе), 1971.
- Wada'an ayatuha al-harb, wada'an ayuha al-salaam (Збогом рату, збогом миру), 1974.
- Yawmiyyat al-hozn al-'aadi (Дневник уобичајене туге), 1973.
- Dhakirah li-al-nisyan (Успомена за заборав), 1987.
- Fi wasf halatina (Описивање нашег стања), 1987.
- al-Rasa'il (Писма), 1990.
- Aabiroon fi kalamen 'aaber (Обилазници у заобилазним световима), 1991.
- Fi hadrat al-ghiyab (У присуству одсуства), 2006.
- Athar alfarasha (Река умире од жеђи), 2009.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Palestinian 'national poet' dies”. 9. август 2008.
- ^ а б Уакнин, Мирјана (11. август 2008). „Стихови неизлечиве наде”. Политика.
- ^ Shatz, Adam. „"A Poet's Palestine as a Metaphor", New York Times”. New York Times.
- ^ а б в г д ђ Jaggi, Maya (8. јун 2002). „Poet of the Arab world”.
- ^ а б Wasserstein, David (4. септембар 2012). „Prince of Poets”. The American Scholar.
- ^ а б Clark, Peter (11. август 2008). „Mahmoud Darwish”. The Guardian.
- ^ Azar, George Baramki (1991). Palestine: A photographic journey. University of California Press. стр. 125. ISBN 978-0-520-07544-3.
- ^ Cook, Jonathan. „Poet's village lives only in memory”. Архивирано из оригинала 14. јануар 2013. г.
- ^ „Mahmoud Darwish's Poetry”. Архивирано из оригинала 23. август 1999. г.
- ^ „Web Site of the Israeli Labor Party”.
- ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала 18. септембар 2008. г.
- ^ Hadid, Diaa (9. август 2008). „Palestinian poet Mahmoud Darwish dead at 67”. Seattle Times.[мртва веза]
- ^ Greenberg, Joel (10. мај 1996). „Ramallah Journal;Suitcase No Longer His Homeland, a Poet Returns”. New York Times.
- ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ Ferber, Alona (4. јун 2014). „When the Palestinian National Poet Fell in Love With a Jew”. Haaretz.
- ^ „Palestinian poet derides factions”. BBC News. 16. јул 2007.
- ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Архивирано из оригинала
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ Sachs, Susan (7. март 2000). „Ramallah Journal; Poetry of Arab Pain: Are Israeli Students Ready?”. New York Times.
- ^ Behar, Almog. „Mahmoud Darwish: Poetry’s State of Siege”. Архивирано из оригинала
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ „2001 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Mahmoud Darwish”.
- ^ „Pack of cards”. Архивирано из оригинала 26. март 2013. г.
- ^ „Hommage posthume à feu Mahmoud Darwish”. Le Matin.
- ^ „Mahmoud Darwish Foundation”. Архивирано из оригинала 24. август 2013. г.