Мачвански управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мачвански управни округ
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областисредишња Мачва, Поцерина, Јадар, Рађевина, Азбуковица
Админ. центарШабац
Површина3.268 km2
Становништво2011.
 — број ст.298.931
 — густина ст.91,47 ст./km2
Позивни број+381 (0)15
Општине и градови8
Богатић
Владимирци
Коцељева
Крупањ
Град Лозница
Љубовија
Мали Зворник
Град Шабац
Број насеља228
(5 градских и 223 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Macvanski district.gif

Округ обухвата следеће градове и општине (са њиховим административним центрима):

Административна подела[уреди | уреди извор]

Мачвански управни округ обухвата два града и шест општина.

Назив Грб Број становника (2011)
Град Шабац COA Šabac (big).png 115.884
Град Лозница COA Loznica.png 79.327
Општина Богатић Despotovacgrb.jpg 28.883
Општина Владимирци COA Vladimirci.gif 17.462
Општина Коцељева Koceljeva COA.gif 13.129
Општина Крупањ Grb Krupnja.png 17.295
Општина Љубовија COA Ljubovija.gif 14.469
Општина Мали Зворник Grb malizvornik.jpg 12.482

Већа насеља[уреди | уреди извор]

Значајнија насеља у округу су (са бројем становника по попису из 2002. године):

Етничке групе (попис из 2002. године)[уреди | уреди извор]

Етничке групе (попис из 2011. године)[уреди | уреди извор]

Култура и историја[уреди | уреди извор]

У близини Шапца су знаменити споменици, посвећени познатим догађајима из историје српског народа:

Недалеко од Лознице је село Тршић, родно место, реформатора српског језика и правописа, Вука Караџића. Из Тршића се пешачком стазом стиже у манастир Троношу, једно од најстаријих средњовековних немањићких задужбина. Овај манастир из XIV века, одиграо је у прошлости истакнуту улогу у очувању народне културе и традиције Срба. Дуго се у њему, а нарочито у XIV веку, неговала преписивачка школа за сопствене потребе и потребе других манастира. Тиме је сачувана историјска и културна грађа српског народа.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]