Мачка (ваздухопловна једрилица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мачка
BAM-39-Macka.jpg
Опште
Намена акробатска
Посада 1
Земља порекла  Југославија
Произвођач ВТЦ Вршац
Повучен из употребе још лети
Статус оперативан
Први корисник Ваздухопловни савез Југославије
Број примерака 2

Мачка је акробатска једноседа једрилица дрвене конструкције са неувлачивим амортизованим скијама за слетање испод трупа. Конструисна је и производила се у Ваздухопловно-техничком центру у Вршцу. Била је једина конструисана југословенска акробатска једрилица.

Развој[уреди | уреди извор]

Једрилица Мачка цртеж у 3 пројекције

Прототип једрилице Мачка, дело инжењера Милоша Илића, направљен је 1956. године у Ваздухопловно-техничком центру у Вршцу, а после његовог испитивања 1958. урађена је мала серија, такође у Вршцу. Интересантно је да је инжењер Илић репне површине и одговарајући део трупа практично преузео са једрилице Илинденка.

Грађена је у то време, на класичан начин тј. дрвена конструкција обложена платном и шпер плочама. Имала је релативно мали размах крила (10 m), дебели профил крила и робусну носећу конструкцију и изузетну покретљивост.

Захваљујући великој покретљивости и чврстој конструкцији била је погодна за обуку пилота-једриличара за акробатско летење, а често је виђана на аеро-митинзима. Према својим карактеристикама спада у ред врхунских конструктивних решења свог времена у свету.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Мачка а према изворима[1]

Финеса 1 : 21,5 при брзини 83 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 450 km/h
  • минимална брзина 62,8 km/h
  • минимално пропадање 0,98 m/s при брзини 74,5 km/h
Димензије
  • размах крила 10,00 m
  • дужина 5,67 m
  • висина 0,99 m
  • површина крила 10,00 m²
  • виткост крила 10
  • аеропрофил крила непознат
  • макс. оптеречење крила; 26 kg/m²
Маса
  • сопствена 157 kg
  • полетна 260 kg
  • водени баланс; нема

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

У музеју Ваздухопловства у Београду на аеродрому "Нилола Тесла" изложен је примерак (регистрација YU-4107, фабрички број 03) који је Музеј добио 1979. године од аероклуба „Жарко Зрењанин”. Други примерак још лети у Словенији под регистарским бројем С5-1112.[2]

Коришћење[уреди | уреди извор]


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.