Мачков камен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Мачковом камену
Део Српског фронта, Битка на Дрини
Srpski vojnici na mackovom kamenu.jpg
Српски војници у рововима за време борби на Мачковом камену
Време: 19.22. септембар 1914.
Место: Мачков камен, Подриње
Резултат: Пирова аустроугарска победа
Сукобљене стране
Аустроугарска
Аустроугарска
Краљевина Србија
Краљевина Србија
Команданти и вође
Аустроугарска Оскар Поћорек
Аустроугарска Либоријус фон Франк
Краљевина Србија Степа Степановић
Краљевина Србија Павле Јуришић Штурм
Краљевина Србија Душан Пурић
Јачина
5.000 3.000
Жртве и губици
1200 погинулих 800 погинулих, 5700 рањених

Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у сјеверозападној Србији, гдје су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог свјетског рата, у периоду од 19. до 22. септембра 1914. Ова битка је једна од низа сукоба током битке на Дрини.

Припреме за битку[уреди]

Ђорђе Карађорђевић на Мачковом камену.
Мачков камен и околина

Послије неуспјеха Аустроугарске у Церској бици, они су одморили и попунили 5. и 6. армију и прешли у напад 6. септембра 1914. Српска 2. армија је успјела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла српску 3. армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину. Српска 1. армија (генерал Петар Бојовић) противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник.

Српски напади на Мачков камен[уреди]

Српски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на М. ујутро 19. септембра, али је због снажног отпора одбијен. Напади Срба се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на српске трупе, али без успјеха.

Ујутро Аустроугари изводе нов безуспјешан напад с 6. и 7. брдском бригадом. Послијеподне Срби нападају са 5. прекобројним пуком, и 9. пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију, и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнијезда непријатеља. Сва 3 пука крећу поново у напад праћени арт. ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).

Држање М. је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1500 метара. Командант 1. српске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.

Аустроугарски противнапади[уреди]

Да би преотео Мачков камен, командант 16. ау. корпуса напада ујутру 21. септембра са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену кад су ау. снаге потисле Србе са гребена око М., пристиже српски батаљон 4. пука I позива, напада ау. снаге у лијеви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тјера у повлачење. Тиме Срби поново овладавају гребеном око М. Предвече су услиједила још два напада ау. снага, и други напад успијева да потисне Србе са сјевероисточног дијела М. У збрци долази до напуштања српских топова, али су они поново заузети по повлачењу ау. снага противнападом 4. пјешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помјера напријед-натраг носећи са собом затвараче и нишанске справе при помјерању пјешадије.

Појачани напад Аустроугара и повлачење српске војске[уреди]

Четврти пешадијски пук на челу са Душаном Пурићем на Мачковом камену
Легенда

Падом ноћи ау. снаге су ојачане са још 2 батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад послије поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, српске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу. Послије жестоких борби са наизмјеничним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успијевају да одбију српске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу погиба командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић. Послије овога 4. пук почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.

Губици[уреди]

Губици у бици износе:

  • Срби - око 800 погинулих, 5700 рањених и онеспособљених за борбу,
  • Аустроугари - око 1200 погинулих, остали губици непознати.

Забележено је више сведочења војника о овој бици,[1][2] а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом.[3] Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914).[4]

Сећање[уреди]

Захвална отаџбина палим војницима подигла је више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931ве године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932ге. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци. У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску. Тај догаћај, целукупни контекст битке и херојство јунака, инспирисали су писца Вељка Петровића који их је описао у свом делу Изданци из опаљена грма 1932ге године, а по том делу Радио Телевизија Србије снимила је и истоимену серију 1972ге године у којој насловну улогу мајора Светислава тумачи Драгомир Бојанић Гидра.

У бици на Мачковом камену учествовао је и Принц Ђорђе Карађорђевић, и своје сећање на то описао у својој аутобиографији.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]