Мађарска дијаспора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мађарска дијаспора
Flag of Hungary.svg
Catherine.0.arpad-1-.jpg
Victor Vasarely.jpg
Имре Варади.jpg
Charles simonyi.jpg
K007 ida sabo.jpg
EdwardTeller1958.jpg
Palfi-Bela.jpg
Bartók Béla 1927.jpg
Maria Telkes NYWTS.jpg
Richard Adolf Zsigmondy LOC.jpg
Monica Seles 1991.jpg
Zsa Zsa Gabor - 1959.jpg
Ervin Katona 2010.JPG
Adrien Brody 2011 Shankbone.JPG
Harry Houdini portrait.jpg
Укупна популација
4.9 - 5,1 милиона
Језици
мађарски
Религија
претежно католичка, простентанска мањина
Сродне етничке групе
Мађари

Мађарска дијаспора (мађ. magyar diaszpóra) термин је који обухвата укупну етничку мађарску популацију која се налази изван данашње Мађарске.

Постоје две главне групе дијаспоре. У првој групи су они који су аутохтони према својој домовини и живе изван Мађарске од промена граница Тријанонским споразумом из 1920. године. Победничке снаге су преокренуле тадашње границе Мађарске, а као последица тога, 3,3 милиона Мађара се нашло ван нових граница. Друга главна група су емигранти, који су у више наврата напуштали Мађарску, нарочито за време Мађараске револуције 1956. године. Од када је Мађарска приступила Европској унији, било је неколико миграција мађарског становништва, посебно у Немачку.[1]

Мађари по земљама[уреди]

Земља Мађарска популација Статус
Суседне земље Мађарске
 Румунија 1,227,623 (2011)[2] (не рачунајући Чангосе[3]) Аутохтони у Трансилванији,[4] Чангоси у покрајини Молдавија
 Словачка 458,467 (2011)[5] Аутохтони[6]
 Србија 253,899 (2011)[7] Аутохтони у Војводини
 Украјина 156,600 (2001) Аутохтони у Закарпатској области
 Аустрија 55,038 (2014)[8] Аутохтони у Бургенланду
 Хрватска 14,048 (2011)[9] Аутохтони у Хрватској, осим у Истри и Далмација.
 Словенија 6,243 (2001) Аутохтони у источној Словенији
Остале земље
 Сједињене Америчке Државе 1,563,081 (2006)[10] Имигранти
 Канада 315,510 (2006)[11] Имигранти
 Израел 200,000 to 250,000 (2000) Већина имиграната су мађарски Јевреји
 Немачка 120,000 (2004)[12] Имигранти
 Француска 100,000 to 200,000 (2000)[13] Имигранти
 Бразил 80,000 (2002)[14] Имигранти
 Русија 76,500 (2002) Имигранти
 Аустралија 67,616(2006)[15] Имигранти
 Уједињено Краљевство 52,250 (2011) [16][17][18] Имигранти
 Чиле 50,000 (2012)[19] Имигранти
 Аргентина 40,000 to 50,000 (2000) Имигранти
 Швајцарска 20,000 to 25,000 (2000) Имигранти
 Шведска 16,193 (2014)[20] Имигранти
 Чешка 14,672 (2001) Имигранти
 Турска 6,800 (2001) Имигранти
 Мексико 3,500 (2006) Имигранти
 Ирска 3,328 (2006)[21] Имигранти
 Пољска 1,728 (2011)[22] Имигранти
 Нови Зеланд 1,476 (2006) Имигранти
Мађарска Укупно 4.9 - 5,1 милиона

Имиграције Мађара у западну Европу порасле су током деведесетих година 20. века и нарочито од 2004. године, након уласка Мађарске у Европску унију. Хиљаде Мађара из Мађарске тражило је послове и имигрирало у Немачку, Велику Британију, Ирску, Финску, Шведску, Шпанију и Португал.[23]

Мађарско држављанство[уреди]

Предлог подржан од стране Демократске алијанске Мађара у Румунији за доделу мађарског држављанства Мађарима који живе у Румунији, али без испуњавања захтева за пребивалиште, није прошао на референдуму у Мађарској 2004. године.[24] Референдум је био неважећи због недовољно учесника. После неуспеха референдума из 2004. године, лидери мађарских етничких партија у суседним земљама формирали су Форум мађарских организација у иностранству у јануару 2005. године, као инструмент лобирања за преференцијални третман при одобравању мађарског држављанства.[25]

У 2010. години усвојене су неке измене у мађарском закону олакшавајући убрзани процес натурализације за етничке Мађаре који живе у иностранству.[26] У периоду од 2011. до 2012. године, 200.000 лица искористило је нови процес убрзања процеса натурализације[27], а било је још 100.000 пријава у току лета 2012. године.[28] Од фебруара 2013. године, мађарска влада је одобрила готово 400.000 држављанстава Мађарима "изван граница".[29] У јуну 2013. заменик премијера Золт Семјен најавио је да очекује да тај број достигне око пола милиона до краја године.[30]

Нови закон о држављанству, који је ступио на снагу 1. јануара 2011. године, није дозволио Мађарима изван граница Мађарске гласање, чак ни на националним изборима.[31] Ипак, 2014. године мађарски грађани из иностранства добили су могућност да учествују на парламентарним изборима без мађарске резиденције, међутим нису могли да гласају за кандидате који се кандидују за место у изборној јединици, већ само за партијску листу.

Референце[уреди]

  1. ^ Migration. стр. 21
  2. ^ 2011 Romanian census
  3. ^ 1,370 persons Archived март 2, 2009 at the Wayback Machine declared themselves Csángós at the 2002 Romanian census. Some estimates of the Csángó population run higher. For instance, the Council of Europe Archived 2008-10-02 at the Wayback Machine suggests a figure as high as 260,000.
  4. ^ Patrick Heenan, Monique Lamontagne (1999). The Central and Eastern Europe Handbook. Taylor & Francis. стр. 70. ISBN 978-1-57958-089-6. 
  5. ^ Slovak census 2011 Archived новембар 14, 2012 at the Wayback Machine
  6. ^ Roseann Duenas Gonzalez, Ildiko Melis (2001). Language Ideologies: Critical Perspectives on the Official English Movement. Lawrence Erlbaum Associates. стр. 302. ISBN 978-0-8058-4054-4. 
  7. ^ Serbian Census 2011
  8. ^ Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland
  9. ^ „World Directory of Minorities and Indigenous Peoples - Croatia : Overview (2001 census data)”. United Nations High Commissioner for Refugees. 1. 7. 2008. Приступљено 16. 3. 2009. 
  10. ^ 2006 Community Survey
  11. ^ Canadian Census 2006
  12. ^ Hungarians in Germany Archived фебруар 4, 2007 at the Wayback Machine
  13. ^ Hungarians in France Archived фебруар 4, 2007 at the Wayback Machine
  14. ^ Hungarians in Brazil Archived септембар 22, 2007 at the Wayback Machine
  15. ^ Estimation 2002 Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 10, 2008) (на језику: енглески) Hungarian-Australians according to national census 2006, Australia.
  16. ^ „Census 2011 - Country of birth (expanded)”. Office for National Statistics. 26. 3. 2013. Приступљено 29. 4. 2014. 
  17. ^ „Scotland's Census 2011 - National Records of Scotland - Country of Birth (detailed)” (PDF). National Records of Scotland. Приступљено 29. 4. 2014. 
  18. ^ „Census 2011 - Country of Birth - Full Detail_QS206NI”. Northern Ireland Statistics and Research Agency. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 29. 4. 2014. 
  19. ^ Hungarian Immigration in Latin America
  20. ^ Statistics Sweden
  21. ^ Irish census 2006 Archived август 12, 2011 at the Wayback Machine
  22. ^ Ludność. Stan i struktura demograficzno-społeczna. Narodowy Spis Ludności i Mieszkań 2011 (National Census of Population and Housing 2011). Central Statistical Office (Poland). (2013). стр. 264.
  23. ^ Migration and migrant population statistics
  24. ^ Brubaker, Rogers (2006). Nationalist Politics and Everyday Ethnicity in a Transylvanian Town. Princeton University Press. стр. 328. ISBN 978-0-691-12834-4. 
  25. ^ Tristan James Mabry; McGarry, John; Moore, Margaret; Brendan O'Leary. Divided Nations and European Integration. University of Pennsylvania Press. стр. 112. ISBN 978-0-8122-4497-7. 
  26. ^ Mária M. Kovács, Judit Tóth, Country report: Hungary, Revised and updated April 2013, EUDO Citizenship Observatory. стр. 1 and 7
  27. ^ Mária M. Kovács, Judit Tóth, Country report: Hungary, Revised and updated April 2013, EUDO Citizenship Observatory. стр. 11
  28. ^ Mária M. Kovács, Judit Tóth, Country report: Hungary, Revised and updated April 2013, EUDO Citizenship Observatory. стр. 18
  29. ^ Hungary and Romania. Flag wars, 21 Feb 2013, The Economist
  30. ^ Open wound. Trianon remembered 93 years on Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 14, 2013) (на језику: енглески), Budapest Times, 12 June 2013
  31. ^ New double citizenship law does not change voting rights, EUobserver, 28.05.2010

Галерија[уреди]