Мајиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Majs
Majs szerb templom.jpg
Српска православна црква у Мајшу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Мохачки
Становништво
Становништво
 —  963
 — густина 34,15/км2
Географске карактеристике
Координате 45°54′30″ СГШ; 18°36′05″ ИГД / 45.90830° СГШ; 18.60138° ИГД / 45.90830; 18.60138Координате: 45°54′30″ СГШ; 18°36′05″ ИГД / 45.90830° СГШ; 18.60138° ИГД / 45.90830; 18.60138
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 50,92 км2
Majs на мапи Мађарске
Majs
Majs
Остали подаци
Поштански број 7783
Позивни број 69

Мајиш[1] (мађ. Majs) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Природне одлике[уреди]

Насеље Мајиш налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Северно о д насеља почињу прва побрђа. Источно од насеља протиче Дунав, који у овом делу прави простране мочваре Карапанџа.

Историја[уреди]

За време Аустроугарске село се налазило на важном путу ПечујСомбор, који је повезивао ова некадашња седишта жупанија, Барањске и Бач-Бодрошке. Године 1905. у месту су пошта и телефон, а брзојав је у суседном Фехерцеглаку. После поделе Барање на два дела, мађарски (северни и већи) и југословенски (јужни и мањи), Мајиш се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се на пар километара од насеља.

Срби у Мајишу[уреди]

За село Мајиш је у турском тефтеру забележано 1565-1566. године да дају десетак од вина. Властелинству генерала Јохана Фридриха Ветеранија припала се 1700. године нека насеља, међу којима Болман и Мајиш. Мајиш је тада сматран за богато село. У извештају из 1721. године за Мајш се каже: "како су се множили Немци, тако су нестајали Срби". Године 1735. у Мајши је поп Вукашин исповедао своје парохијане православце.

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, у парохији Maisch је било 557 православних душа. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1751. године. По другом извору, матрикуле су млађе и воде се од 1777. године.[2] Стари храм постојао је почетком 18. века. У месту је 1846. године нови православни барокни храм, посвећен Св. Параскеви грађен 1787. године (или 1781?), а парох је Андреја Андрејевић.[3] Иконостас (или зидни живопис?) је сликао 1806. године иконописац Јаков Недић, са сином.[4]

По Витковићевом извештају из 1867. године у Мајшу је живело 455 православних житеља Срба.[5] Године 1882. умро је изненада парох мајишки Прокопије Топонарски. Завршио је препарандију 1835. године, па пет година био учитељ, а после свештеник.[6] Парох Урош Марковић дошао 1885. године у Мајиш, и умро 1894. године у 61. години. Он је био рођени Мајишан, после непотпуне гимназије, завршио је препарандију са врло добрим успехом 1852. године. Као учитељ упише накнадно Богословију и за врши је поске три године са врло добрим успехом 1858. године. После Дунафелдвара, Печвара, ДунаСечуја дошао подне старе дане у родно место.[7] Урош Андрић је 1891. године био парох мајишки.

Богословску стипендију, из Сервицкове закладе у износу од 105 ф., добио је 1894. године питомац, гимназист Наум Марјановић из Мајиша. Било је 1895. године више приложника (12) за Фонд св. Саве из Мајша, највише је дао 2 ф. Милош Десанчић.

набавио је једну занимљиву књигу 1816. године парох Мајшки, поп Давид Мариновић.[8] Купци једне српске књиге 1830. године су били у Шиклошу, из Мајиша: Српска школа Мајишка, Андреј Андрејевић парох, Јован Апостоловић учитељ Мајшки (и 1829).[9] Лазар Катић је 1846. године локални директор школе и учитељ за 35 ђака. Тражио се 1880. године учитељ у народној школи у Мајишу, ако је завршио редовно Сомборску препарандију, барем са добрим успехом, за плату од 340 ф. Алекса Михалџић је био учитељ у Мајишу. Школа постоји 1905. године, учитељ је Милош Десанчић родом из Дунасечуја. Редовну наставу похађа 45 ђака, а у недељну школу иде њих 12.[10]

По српском извору из 1905. године Мајш је мала општина, у којој живи 1910 становника у 458 домова. Срба православаца је 427 а имају 68 кућа. Проценат према броју становника, дупло је већи од процента према поседу. Од српских јавних здања ту су православна црква и вероисповедна школа. У Мајшу постоји црквена оштина која је уређена, скупштина је редовна а председава Алекса Савић. Црква је у добром стању, то је парохија најниже шесте класе, а парох је поп Душан Андрић, дотад пет година у месту. Има парохијски дом, земљишни посед је 77 кј, у црквеној ризници је вредна књига србљак из 1761. године.[11]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Мајиш је имао 963 становника. Последњих година број становника опада[12].

Село је познато по важности за српску мањину у Мађарској, некада веома бројну у селу, а данас једва присутну (око 1% становништва, односно десетак особа по последњем попису). У селу постоји Српска православна црква, као сведок некадашњег значаја месних Срба. Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, уз српску мањину.

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. После Првог светског рата већи део српског становништва се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Мајиш и њему блиска насеља са српским живљем су посебно осетили ово исељавање, будући да је оно веома снажно захватило Србе у деловима поред нове границе и близу матице (мађарска Барања и околина Сегедина и Баје).

Референце[уреди]

  1. www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  4. "Нин" специјални додатак, Динко Давидов, Београд 1990. године
  5. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  6. "Школски лист", Сомбор 1882. године
  7. "Српски сион", Карловци 1894. године
  8. Петар Стојшић: "Должности человека...", Будим 1816. године
  9. Коста Пејчић: "Руководитељ к свеобшћем здрављу", Пешта 1830. године
  10. Мата Косовац, наведено ело
  11. Мата Косовац, наведено дело
  12. Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - population statistics and maps

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]