Мајка Русија

Споменик Миленијум Русије, подигнут у Великом Новгороду 1862. године у част миленијумске годишњице легендарног позива Варјага у Русију. Врх споменика крунише група од две фигуре - анђео са крстом у руци (оличење православне цркве) и жена која клечи (оличење Русије)

Мајка Русија (рус. Россия-матушка, Мать-Россия, Матушка Русь) је национална персонификација Русије у земљи и иностранству; важна компонента националног идентитета који се огледа у књижевности, уметности, војној пропаганди, политичкој реторици, популарној култури.

Политичка реторика[уреди | уреди извор]

Симбол мајке земље је значајан елемент руске политичке културе. Да би потврдили сопствени легитимитет, власти користе идеју хијерогамије, светог брака „Мајке Русије“ и владарке [1], која је представљена као њен заштитник од спољашњих и унутрашњих непријатеља који јој прете. Политичка опозиција, заузврат, говори о имиџу Отаџбине, која пати од самовоље власти, која се проглашава неправедном и често страном (на пример, у популизму 19. века). [2]

Историја[уреди | уреди извор]

Средњевековни период[уреди | уреди извор]

У древној руској култури слика руске земље, приказана у женском, најчешће као мајка, постала је широко распрострањена. [3] У 16. веку поприма изглед Свете руске мајке-земље (Свете Русије) под утицајем дела Максима Грка и Андреја Курбског. [4]

Руско царство[уреди | уреди извор]

У петровско доба, термин „Отаџбина“ се чешће користи за означавање државе, међутим, лик Мајке Русије појављује се и у текстовима Феофана Прокоповича и Гавриила Бужинског, а касније и В. Тредијаковског и М. Ломоносова. [5] У наредна два века израз се широко користи у књижевности, ликовној уметности, музици, војној и политичкој пропаганди. [6]

"Христос воскресе!", постер из руског цивилног рата

Совјетски период[уреди | уреди извор]

Током Октобарске револуције и грађанског рата, израз је био активно укључен у пропаганду присталица Белог покрета, који су борбу против бољшевика тумачили као битку са „странцима“ као „угњетавачима Мајке Русије“. [7] [8] Идеја о напаћеној Отаџбини карактеристична је и за културу руске дијаспоре. [9]

У идеологији бољшевизма са класним приоритетом над националним („Пролетери немају отаџбину“) лик Мајке Русије је игнорисан или коришћен као симбол заосталости царске Русије, њене инерције [10] као и националног угњетавања. [11]

Матерински имиџ земље вратио се у совјетску пропаганду у лику совјетске домовине, која је постала кључни елемент совјетског патриотизма, средином 1930-их. За разлику од предреволуционарне „Мајке Русије“, совјетска матица је представљена као мајка свих народа СССР-а. [12]

Та слика Русије као мајке је постала једна од најуочљивијих током Великог отаџбинског рата, чији је почетак обележен појавом плаката И. Тоидзе „Отаџбина зове!“, који је постао симбол свог времена. Такви заплети ратне културе су се односили на мајчински имиџ земље, као што је мајка која благосиља сина да се бори против непријатеља [13]; мајка која штити своје дете; страдање совјетских жена. [14]

Током Хладног рата, мајчински симбол земље коришћен је у пракси комеморације, у легитимисању власти у Совјетском Савезу, као и у идеолошкој конфронтацији са Западом. [15] Слика ожалошћене Отаџбине, која оплакује своје синове и кћери који су пали у Великом отаџбинском рату, наглашавала је улогу земље у борби за мир против америчких империјалиста као "ратних хушкача".

Постсовјетски период[уреди | уреди извор]

Распад СССР- а пратила је деконструкција симбола совјетске епохе, укључујући и Отаџбину, што се одразило на појаву алтернативних женских слика Русије (нпр. маћеха).

Опозиција 1990-их је активно користила имиџ понижене Мајке Русије да критикује Јељцина. [16]

Године 2000-те карактерише „рехабилитација” имиџа Мајке Русије од стране власти и његово укључивање у унутрашњу и спољнополитичку пропаганду и демографску политику. [17]

Слика је популарна у савременој руској култури, укључујући музику и поезију, поставља се на рекламне постере, спортске транспаренте итд. [18]

„Мајка Русија“ у страној култури[уреди | уреди извор]

„Мајка Русија“ је важна компонента западног погледа на Русију, дизајнирана да укаже на праву рускост и покаже разлику између Русије и Запада. С једне стране, „Мајка Русија“ изазива симпатије због своје отворености, искрености, блискости природи, братства које побеђује западни егоизам. [19] С друге стране, овим термином се карактерише „архаизам“ Русије, њена „нецивилизација“, руски национализам. [20] Проширио се у западној популарној култури, појављујући се у филмовима, фикцијама, цртаним филмовима, поп музици, компјутерским играма.

  • Mütterchen Russland је песма са албума Veni Vidi Vici аустријске певачице Nachtmahr.
  • Mother Russia је песма са албума No Prayer for the Dying групе Ајрон Мејден.
  • У стиховима песме Panzerkampf од Сабатона.
  • Mother Russia је песма групе Renaissance.
  • Mother Russia је песма са албума Floodland групе The Sisters of Mercy.
  • Mother Russia (Doctor Who аудио) је аудио драма заснована на британској ТВ серији Доктор Ху.
  • For Mother Russia! је бојни поклич руског рвача Зангијева у популарној игрици Street Fighter IV.
  • Mother Russia је лик у стрипу Kick-Ass.
  • Muva Russia је микстејп америчког хип хоп уметника Fat Trel-а.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ «Россия-Матушка»: Национализм, гендер и война в России XX века. Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”..  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Пол власти: Гендерные стереотипы в современной российской политике. Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”..  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „Песня декабристов”. 
  3. ^ Рябов О. В. (Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”.). Русская философия женственности (XI—XX века). Иваново. стр. 35—46.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Максим Грек. Слово, в котором пространно и с жалостию излагаются нестроения и безчиние царей и властей последнего времени // Соч. преподобного Максима Грека в рус-ском переводе: В 3 ч. Свято-Троицкая Сергиева лавра, 1910—1911. Ч. 1. С. 203—205; Hubbs J. Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. Bloomington, 1988. P. 187.
  5. ^ Феофан Прокопович. Панегирикос // Панегирическая литература петровского времени. М., 1979. С. 200. Бужинский Г. Слово о победе, полученной у Ангута галерами // Проповеди Гавриила Бужинского (1717—1727). Юрьев, 1901. С. 434—439. Тредиаковский В. Стихи похвальные России // Русские поэты: Антология русской поэзии: В 6 т. М., 1989. Т. 1. С. 42; Ломоносов М. Разговор с Анакреоном // Там же. С. 65-69.
  6. ^ Рябов О. «Россия-Матушка»: Национализм, гендер и война в России XX века. Stuttgart; Hannover, 2007. С. 116—118, 129—166.
  7. ^ „Document 128. Letter to the Bolshevik leaders from a peasant, Orel Province, 10 January 1918. GARF, f. 1235, op. 140, d. 8, ll. 154-155ob. Manuscript (in red ink)”. Annals of Communism. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-01. Приступљено 11 июля 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ); „Любо, братцы, любо”. Казачья Сеть. Приступљено 11 июля 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ „Document 128. Letter to the Bolshevik leaders from a peasant, Orel Province, 10 January 1918. GARF, f. 1235, op. 140, d. 8, ll. 154-155ob. Manuscript (in red ink)”. Annals of Communism. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-01. Приступљено 11 июля 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ); „Любо, братцы, любо”. Казачья Сеть. Приступљено 11 июля 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ Степун Ф. А. Родина, Отечество и чужбина // Степун Ф. А. Чаемая Россия. СПб., 1999. С. 289, 293; Федотов Г. П. Новое отечество // Федотов Г. П. Судьба и грехи России: (Избр. ст. по философии русской истории и культуры): В 2 т. СПб., 1991. Т. 2. С. 252.
  10. ^ Александровский В. Русь и СССР // Правда. 1925. 13 августа; Кольцов М. Найденная Родина // Правда. 1934 19 июня.
  11. ^ Александровский В. Русь и СССР // Правда. 1925. 13 августа; Кольцов М. Найденная Родина // Правда. 1934 19 июня.
  12. ^ Правда. 1934. 18 июня; Советский патриотизм // Правда. 1935. 19 марта.
  13. ^ И. Серебряный. «Бей крепче, сынок!» 1941.
  14. ^ Ф. Антонов. «Сын мой! Ты видишь долю мою… Громи фашистов в святом бою!» 1943.
  15. ^ Шолохов М. А. Слово о Родине // Шолохов М. А. Россия в сердце: Сборник рассказов, очерков, публицистики. М., 1975. С. 340; Шолохов М. А. Любимая мать-отчизна // Шолохов М. А. Россия в сердце. С. 319; Филимонов В. «Прощание с Матерой»: Образ Родины-матери в кинематографе 1920—1980-х годов // Историк и художник. 2005. № 3.
  16. ^ Зюганов Г. А. Верю в Россию! Воронеж, 1995. С. 165, 206. Харчиков А. (1998). „Песни сопротивления: сборник стихов”. Движение сопротивления. Приступљено 2014-07-12. 
  17. ^ „Путин наградил выдающихся российских женщин”. Лента. Ру. 2000-03-07. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-14. Приступљено 2014-07-12.  „Всероссийский Женский форум, посвящены Дню Матери”. Совет Федерации ФС РФ. 2003-11-30. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 2014-07-11. 
  18. ^ „Жители Коми возмущены рекламой "Родина-мать в пейнтбол зовёт играть". РИА "Новости". 2009-04-14. Приступљено 2014-07-12.  „Наши болельщики покажут немцам «Родину-мать»!”. Комсомольская правда. 2009-10-09. Приступљено 2014-07-12.  Татьяна Буланова (2009-01-23). „Матушка Россия”. Приступљено 2014-07-12.  Ляля Размахова (2005). „Матушка Россия”. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-14. Приступљено 2014-07-12.  Владимир Волков (2009-04-09). „Матушка Русь”. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-14. Приступљено 2014-07-11.  Юлий Ким. „Моя матушка Россия”. Приступљено 2014-07-12. 
  19. ^ Hubbs J. Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. — Bloomington, 1988. Рябов О. В. (2004). „«Mother Russia»: гендерный аспект образа России в западной историософии” (Общест. науки и современность изд.): 116—122.  „Santa Madre Russia”. 2010-03. Приступљено 2014-07-12.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ Brezna I. (2000-09-22). „Matuschka Rossija und ihr Sohn”. Der Freitag. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-24. Приступљено 2014-07-12.  Tome J. (2004-03-31). „Madre Rusia”. Diario de Leon. Приступљено 2014-07-12.  Eisenberg D. (2004-11-30). „Viktor Yanukovych: Mother Russia's Favorite Son”. Time. Приступљено 2014-07-12.  Pipes R. (2004-09-09). „Give the Chechens a Land of Their Own”. The New York Times. Приступљено 2014-07-12.  Weir F. (2010-02-09). „Ukraine heads back into the arms of Mother Russia”. The Christian Science Monitor. Приступљено 2014-07-12.  Brookes P. (2004-12-6). „The Bear is Back”. Military.Com: Military Opinions. Приступљено 2014-07-2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Барабан Е. В. (2008). „«Родина-мать» в советском кино 1941—1945 годов” (PDF) (Альманах Центра этнических и национальных исследований ИвГУ) (2: Визуализация нации) (Границы изд.). Иваново: 37—70. 
  • Гюнтер Х. (1997). „Поющая Родина: Советская массовая песня как выражение архетипа матери” (Вопросы литературы изд.). 
  • Рябов О. (Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”.). «Россия-Матушка»: Национализм, гендер и война в России XX века. Stuttgart; Hannover.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Рябов О.В. (2008). „«Россия-Матушка». История визуализации” (PDF) (Альманах Центра этнических и национальных исследований ИвГУ) (2: Визуализация нации) (Границы изд.). Иваново: 7—36. 
  • Филимонов В. (2005). „«Прощание с Матерой»: Образ Родины-матери в кинематографе 1920—1980-х годов” (Историк и художник изд.). 
  • Эдмондсон Л. (Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”.). Пол. Гендер. Культура: Немецкие и русские исследования. М.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Gender and National Identity in Twentieth-century Russian Culture. DeKalb. Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”..  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Hemenway E.J. (1997). „Mother Russia and the Crisis of the Russian National Family: The Puzzle of Gender in Revolutionary Russia” (Nationalities Papers изд.). 
  • Hubbs J. (Грешка у скрипти: Не постоји модул „month translator”.). Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. Bloomington.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Suspitsina T. (1999). „The Rape of Holy Mother Russia and the Hatred of Femininity: The Representation of Women and the Use of Feminine Imagery in the Russian Nationalist Press” (Anthropology of East Europe Review изд.). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]