Мајклова стена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајклова стена
Sceilig Mhichíl
Klosteranlage Skellig Michael.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Мајклова стена
Место Кери, Република Ирска Уреди на Википодацима
Координате 51°46′16″ СГШ; 10°32′26″ ЗГД / 51.771111111111° СГШ; 10.540555555556° ЗГД / 51.771111111111; -10.540555555556
Критеријум Културно добро: iii, iv
Упис 1996. (20. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/757
Мајклова стена

Мајклова стена (ирски језик: Sceilig Mhichíl), позната и као Велика стена, је већа од два стрма камена острва у Атлантику, око 12 км од обале покрајине Кери у југозапаној Ирској. На њој је у 7. веку основан гелски манастир и острво је било средиште ирских монаха пуних 600 година. Манастир који се налази на врху острвске стене, висине 230 метара, уписан је 1996. године на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи као један од најпознатијих, али и најнеприступачнији манастир у Европи.

Заједно са суседним острвом, Малом стеном, Мајклова стена је важан резерват природе где се гнезде многе морске птице као што су: Блуна, Бурњак, тропрсти галебови, Мала њорка, Атлантски тупик, Бурница и Мали зовој.

Стрми успон до манастира

Историја[уреди]

Степенице до манастира
Монашке куће (клочан)

Манастир је основан у 7. веку, а након што су га 823. године опљачкали Викинзи значајно је проширен и утврђен. Почетком 10. века изграђена је нова капела, али на острву никада није било много монаха, највјеројатније највише 12 монаха и опат. У 12. веку монаси су напустили његов самостан и преселили се у августински самостан у Балинскелигсу на копну.

У 16. веку Мајклова стена је постала популарно ходочасничко место, али никада није више имала трајне становнике. Два светионика су изграђена у 19. веку, али светионичари су се на њима само мењали, никада становали. Већи светионик и данас ради, а обновљен је 1960-их, а аутоматизован 1980-их.

Год. 1986. основан је туристички биро, али је ограничен број посетиоца на острву због опасности од уништавања камених степеница које воде до манастира.[1] Год. 2008. УНЕСКО је замерио ирском министарству за јавне радове, које је спроводило анастилистичку обнову самостана, да су недовољно истражили и документовали локалитет пре обнове, и да у обнови није искоришћено довољно изворне грађе[2]

На острву су снимане кључне сцене из Ратова звезда: Буђење силе и Ратова звезда: Последњи џедаји.

Одлике[уреди]

До терасастог манастира се може доћи само преко три стрма степеништа уклесана у стене, која полазе од три различита пристаништа, али се завршавају на истом месту, код тзв. "Христове долине", удолини изеђу три врха. Монаси су живели у скромним каменим настамбама у облику кошница (клочан) које су изграђене на готово неприступачним острвским литицама. Оне су имале и до 2 м дебеле зидове, квадратан темељ и куполасте кровове. Многе су имале малене процепе између камења, али не прозоре. Самостан се састоји од шест клочана, два ораторијума, 31 ранохришћанске надгробне плоче, монолитског крста и Цркве св. Михаила из 13. века. Унутрашње и спољашне манастирске зидине немају велике отворе и на северном делу обликују елипсасти облик манастирске баште. На масивном јужном зиду налази се средњовековни клозет, изграђен изнад високе острвске литице.

Сиромашни услови живота у самостану илуструју аскетски начин живота који су практиковали ирски ранохришћани. Управо због његове забачености манастир је остао лишен посетиоца и тако подобро очуван.

Извори[уреди]

  1. Poricanje povijesti kao državna politika sa .indymedia.ie 6. новембар 2006. Посећено 3. фебруара 2010.
  2. An Irish riddle wrapped in a mystery, чланак часописа The Economist из 10. септембра 2009. године. Посећено 3. марта 2011.
  • A. Weir, Early Ireland. A Field Guide, Belfast: Black staff Press. 1980. pp. 164.
  • Walter Horn, Jenny White Marshall i Grellan D. Rourke, The Forgotten Hermitage of Skellig Michael, , Berkeley: University of California Press. 1990. pp. 29–72.

Спољашне везе[уреди]