Маљевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маљевац
Река Глина у Маљевцу
Река Глина у Маљевцу
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Кордун
Жупанија Карловачка
Општина Општина Цетинград
Становништво
Становништво (2011) 115
Положај
Координате 45°12′04″N 15°47′07″E / 45.20101510459762, 15.785225745194303
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 146 m
Маљевац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Маљевац
Маљевац на мапи Хрватске
Маљевац на мапи Карловачке жупаније
{{{alt}}}
Маљевац
Маљевац на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 47222 Цетинград
Позивни број +385 47


Координате: 45° 12′ 04" СГШ, 15° 47′ 07" ИГД

Маљевац је насељено место у општини Цетинград, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Маљевац се налази око 9 км североисточно од Цетинграда.

Историја[уреди]

Маљевац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Слуњ.

Други свјетски рат[уреди]


Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[1]

Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, насеље Маљевац је имало 115 становника.[3]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 149 388 356 195 353 278 220 807 725 778 271 592 % % %
  • напомене:

Садржи податке за насеље Бухача које је од 1857. до 1900. те у 1948. исказивано као насеље. У 2001. смањено издвајањем насеља Бухача и Маљевачко Селиште. Од 1857. до 1880. подаци садржани у насељу Бухача. Од 1910. до 1931. те у 1981. и 1991. садржи податке за насеље Бухача, а до 1900. те у 1981. и 1991. за насеље Маљевачко Селиште.

Национални састав[уреди]

Миграциони процеси у селу су се одвијали двосмерно. Срби су се исељавали, а Муслимани (који су почели да се насељавају после Другог светског рата из суседне аграрно пренасељене Цазинске крајине у Босни) досељавали.

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 65 (43,62%) 35 (9,02%) 36 (10,11%) 32 (8,60%) 31 (5,68%)
Срби 30 (20,13%) 226 (58,24%) 217 (60,95%) 333 (89,51%) 514 (94,31%)
Југословени 0 7 (1,80%) 34 (9,55%) 2 (0,53%) 0
остали и непознато 54 (36,24%) 120 (30,92%) 69 (19,38%) 5 (1,34%) 0
Укупно 149 388 356 372 545
  • У табели: Национални састав, за пописне године од 1961. до 1991. садржани су подаци за новоформирана насеља: Бухача и Маљевачко Селиште.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Маљевац је имало 388 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
58.24
Муслимани
  
28.86
Хрвати
  
9.02
Југословени
  
1.80
неопредељени
  
1.80
непознато
  
0.25
укупно: 388

Референце[уреди]

  1. Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
  2. Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
  3. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011.. Приступљено 3. 5. 2013.. 
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]