Пређи на садржај

Маћа

С Википедије, слободне енциклопедије
Маћа
Маћа
Опште информације
Дужина115 km
Басен2.441 km2
Пр. проток103 m3s
Сливјадрански
Водоток
Изворсевероисточно од Тиране
УшћеЈадранско море
Географске карактеристике
Држава(е) Албанија
ПритокеФан
Медији на Остави

Маћа или Мат, Мати (алб. Mati, Mat), је река у северној Албанији. Извире у плаинама североисточно од Тиране. После 115 km тока, улива се у Јадранско море између градова Лач и Љеш.

Маћа одводњава истоимену висораван у северној Албанији (област Мат). Притока Фан доноси воде из области Мирдита. Укупна површина слива је 2441 km². Резервоар Улзе је вештачко језеро хидроцентрале чија је брана висока 64 метара. Капацитет језера је 124 милиона m³. Хидроцентралу су саградили совјетски стручњаци, а пуштена је у рад 1957. То је била прва велика албанска хидроелектрана. Одмах испод бране је наредно вештачко језеро Шкопет, са хидроцентралом и браном високом 53 метра.

Просечан проток воде у реци Маћа је 103 m³/s, по чему је ово трећа река у Албанији. Разлика између минималног и максималног протока воде варира и до 10 пута. Ниво воде се донекле контролише бранама хидроцентрла. У доњем току река је веома широка, са честим плићацима, што омета речни саобраћај.

Први мост преко реке изграђен је 1927. код места Милот. Челични мост распона 480 метара, са 5 лукова, ослања се на бетонске стубове. Мост је добио име по краљу Зогу I. Данас постоје још 2 моста преко реке Маћа.

Повлачење српске војске преко реке Маће 1915. године.

Иван Јастребов је навео податке који указују на то да област Мат и река Маћа воде порекло од речи Македонија, Маћедонија.[1] У Доњој Албанији или старој Далмацији, чија је граница почињала код реке Мат, цар Диоклецијан је извео из Италије Пителе које је назвао Римљанима. Да се латинизовање овде није примало, о томе сведочи Фарлати говорећи да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима.[2][3] Отуда су севернји крајеви Албаније (српски) лакше покатоличени него јужнији, који су били под утицајем Грка. Могућа је повезаност имена Далмација и Мат, Маћа, Македонија. У Албанији имамо и 2 куле које носе име и по области на којима су се налазили, кула Мат и тврђава Далмација.

У штампаном тому хрисовуље сабраних канона цара Јустинијана наведене су и границе Горње и Доње Албаније. Горња је почињала од Кројског владичанства, а доња од Љешког.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 452. - 466. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, pp. 196. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 512. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 513. Београд: Службени гласник. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]