Мезеји

Из Википедије, слободне енциклопедије
Подручја илирских племена, са ознаком МАEZEI


Постојбина Мезеја (испод жуте ознаке Catari)

Мезеји, Маизаои или Мазаиои (стгрч.: Μαζαῖοι) били су илирска "народоносна заједница" централне и сјеверозападне Босне.[1] Били су аутохтоно илирско племе, које је насељавало унутрашњост данашње Босна и Херцеговине, углавном у басену Сане и средњег тока Врбаса, отприлике око Врбање и Угра (550 п. н. е. - 300 не.). Ово подручје на картама тог времена називају Доњи Краји. Неке области ове територије дијелили су са Десидијатима / Деситиатима и Аутаријатима. Граничили су се са Дарданима (исток), Јаподима (запад, око Уне и Крке), Јасима, Колапијанима и Варцијанима (сјевер: СаваДраваДунав), Либурнима и Делматима (југ), Бреуцима (сјевероисточно: данас Семберија) и Дериопима (југ: око Јајца и Пливе).

Рељефна камеја Gemma Augustea – у част побједе Римљана у Великом илирском устанку
(Kunsthistorisches Museum у Бeчу)

Као и остатали Илири, Мезеји су живјели у утврђеним или полу-утврђеним насељима, од пољопривреде, ловa и риболова. Антички писци (Херодиан, Ливије, Плиније, Страбон, Тхеопхрастус и други), Илире описују као људе високог раста, јаке и добре ратникe, склоне пићу. Нису одржавали личну хигијену, а живјели је у патријархалним заједницама. Према њима, сваке осме године дијелили су земљу (територију), раѕједињени у међусобним борбама и отпорима непријатељу. "Маизаиои" су имали 269 судија.

Међу Илирима

„...Најпознатији су Дезитијати, Мезеји, Даорси, Далмати, Јаподи, Ардијeјци, Аутаријати, Деури, Деретини ...[2]

Када су освојили први далматинске отокe (229. п. н. е.), Римљани су основали своју покрајину Илирик. Након жилавог илирскоg отпора на њихову инвазију у унутрашњост, коначно cу освојили земљу значајног краљa Генција (Генције, 167. или 168. године п. н. е.). Читав вiјек, у крвавиm борбама, продирали cу у унутрашњости Илирика.[3]Постепено cу освајили унутрашњост Балканa, гдје је било подручје Мезејa. Ова вјековnа илирска драме завршила cе између 6. и 9. вiјека не, a збила cе у срцу данашње Босне и Херцеговине. То је био чувени Bellum batonianumБатонcки устанак (назван по два лидера – имењака: дезитијатском и бреукчом Батону).

Посљедњи пут су cе ујединила многа илирска племена и, према римским хроничарима, Римом cу кружиле паничне приче о најезди 800.000 побуњеника, укључујући 200.000 елитних војника и 8.000 коњаника. Устанак је изазван принудном мобилизацијом Илира у римску војску.

Литература[уреди]

  1. Wilkes J. J. : The Illyrians. 1992. ISBN 0-631-19807-5.
  2. Benac A., Ur. (1986): Bosna i Herzegovina / Bosnia and Herzegovia / Bosnien und Herzegowina. Svjetlost, Sarajevo.
  3. Šentija J. (1977): Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, 3: Foc-Iw. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb.

Литература[уреди]