Мексико Сити

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мексико (град))
Мексико Сити
шп. Ciudad de México
Mexico.DF.Chapultepec.02.jpg
Поглед на Пасео де ла Реформа са Чапултепек замка

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Мексико
Савезна држава Савезни округ Мексика
Основан 1325.
Становништво
Становништво (2005) 8.463.906
Агломерација 21.163.226
Географске карактеристике
Координате 19°25′10″ СГШ; 99°08′44″ ЗГД / 19.419444° СГШ; 99.145556° ЗГД / 19.419444; -99.145556 Координате: 19°25′10″ СГШ; 99°08′44″ ЗГД / 19.419444° СГШ; 99.145556° ЗГД / 19.419444; -99.145556
Временска зона UTC-6
Надморска висина 2.240 m
Мексико Сити на мапи Мексика
Мексико Сити
Мексико Сити
Мексико Сити на мапи Мексика
Остали подаци
Позивни број 55
Веб-сајт www.df.gob.mx

Мексико Сити (шп. Ciudad de México), главни је и највећи град Мексика. Мексико Сити је политички, привредни, транспортни и културни центар мексичке државе. У њему се налазе бројни универзитети, високе школе, позоришта, музеји и споменици културе. Историјски центар града и баште на води у четврти Хочимилко су од 1987. године на Унесковој листи светске баштине.

Према процени из 2005. у граду је живело 8.463.906 становника, а у ширем градском подручју, „Зони долине Мексика“ (Zona Metropolitana del Valle de México) живи 19,2 милиона људи. По овоме је Мексико један од највећих градова на свету.

Географија[уреди]

Савезни округ Мексика (Distrito Federal), који обухвата градско подручје, има површину од 1.499,03 km². На северу, истоку и западу се простире мексичка савезна Држава Мексико, док је на југу држава Морелос.

Мексико Сити се налази на југу долине дуге 60 и широке 100 километара, која се налази на средњој надморској висини од 2.308 метара. Ова долина је окружена вулканима Попокатепетл и Ицаксиватл, као и планинама Сијера Невада.

Услед оваквог положаја, Мексико Сити је често покривен смогом.

Клима[уреди]

Клима (Мексико Сити)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28,2
(82,8)
29,3
(84,7)
33,3
(91,9)
33,4
(92,1)
33,9
(93)
33,5
(92,3)
30,0
(86)
28,4
(83,1)
28,5
(83,3)
28,9
(84)
29,3
(84,7)
28,0
(82,4)
33,9
(93)
Средњи максимум, °C (°F) 21,3
(70,3)
22,9
(73,2)
25,5
(77,9)
26,6
(79,9)
26,3
(79,3)
24,7
(76,5)
23,2
(73,8)
23,4
(74,1)
22,5
(72,5)
22,4
(72,3)
21,9
(71,4)
21,2
(70,2)
23,5
(74,3)
Просек, °C (°F) 13,6
(56,5)
15,0
(59)
17,4
(63,3)
18,7
(65,7)
19,0
(66,2)
18,5
(65,3)
17,4
(63,3)
17,5
(63,5)
17,1
(62,8)
16,2
(61,2)
14,9
(58,8)
13,9
(57)
16,6
(61,9)
Средњи минимум, °C (°F) 5,9
(42,6)
7,0
(44,6)
9,2
(48,6)
10,7
(51,3)
11,7
(53,1)
12,3
(54,1)
11,5
(52,7)
11,5
(52,7)
11,6
(52,9)
9,9
(49,8)
7,8
(46)
6,5
(43,7)
9,6
(49,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −4,1
(24,6)
−4,4
(24,1)
−4,0
(24,8)
−0,6
(30,9)
3,7
(38,7)
4,5
(40,1)
5,3
(41,5)
6,0
(42,8)
1,6
(34,9)
0,0
(32)
−3,0
(26,6)
−3,0
(26,6)
−4,4
(24,1)
Количина падавина, mm (in) 7,6
(2,99)
5,6
(2,2)
10,4
(4,09)
23,1
(9,09)
56,5
(22,24)
134,9
(53,11)
161,4
(63,54)
153,4
(60,39)
127,8
(50,31)
54,1
(21,3)
12,8
(5,04)
6,9
(2,72)
754,5
(297,05)
[тражи се извор]

Историја[уреди]

Град на овом месту су основали Астеци 1325. године, и то на острву у средини језера Текскоко. Град се првобитно звао Теночтитлан.

Овај град је уништио шпански конкистадор Ернан Кортес 1521. године. Године 1535. Мексико Сити је постао главни град Вицекраљевства Нове Шпаније, који је обухватао све шпанске поседе северно од Костарике, Карипска острва и Филипине.

Први универзитет је основан 1551. године.

После стицања независности, 1824. године, Мексико Сити је проглашен за главни град Мексика. Цар Максимилијан I је наредио изградњу, данас централне, авеније Реформа. 1875. године, град се није простирао много даље од данашњег главног трга, Зокала, и четврти Аламеда. Тада је започет велики програм изградње града, испирисан грађевинама и авенијама Париза. Исушен је преостали део језера Текскоко. До 1910. године Мексико Сити је имао више од 700.000 становника.

Мексико Сити је био домаћин Летњих олимпијских игара 1968. Овде су играна финала Светског првенства у фудбалу 1970. и 1986. године, на стадиону Астека.

Дана 19. септембра 1985. године, град је погодио земљотрес јачине 8.1 степени по рихтеровој скали. Тада је погинуло између 5.000 и 20.000 људи, а 50 до 90 хиљада је остало без крова над главом.

Култура и знаменитости[уреди]

Позоришна сцена је врло развијена и има просветитељску и друштвено-политичку улогу, презентовану широком лепезом савремених драматичара. Један од најпознатијих и најважнијих културних центара у срцу града је 1934. довршени Palacioo de Bellas Artes (палата лепих уметности). И национални фолклорни ансамбли са својим представама су значајни део културне сцене у граду. Поред позоришта, у граду постоји читав низ музеја од којих свакако треба споменути Museo Nacional de Antropologia (Национални антрополошки музеј) с најважнијом збирком претколумбијанског наслеђа Мексика и која се сматра једном од значајнијих збирки те врсте на свету.

Мексико је у свету познат по својој музичкој традицији. Сходно томе, и град је препун таквих догађања. Врло занимљива приредба се одвија на Плаза Гарибалди. Ту се сваки дан окупља стотине музичара који за опкладу свирају маријачи. Саставе у правилу чини група од четири виолине, 3 трубе које су у правилу мало по страни, 3-4 гитариста и једног певача. Историјско језгро града је "Трг Устава" или "Зоцало". Налази се на месту где је некада била палата Астечког владара Моцтезума II (1465—1520). Окружен је објектима саграђеним између 1573. и 1792. Градско језгро је од 1987. на УНЕСКОвом списку објеката Светског културног наслеђа.

Теотивакан ​​[уреди]

Теотивакан су ископине ​​остатака града са огромним пирамидама, око 40 км североисточно од града Мексика. То су остаци владајуће културе тзв. "Класичног" периода претходника Царства Астека у том подручју. Ту је живело око 300.000 људи чији се утицај простирао преко читаве земље и далеко на југ, све до подручја Маја на полуострву Јукатан, па чак до Гватемале. На врхунцу снаге Теотивакан ​​је са својих 75 храмова и 600 радионица био, вероватно, најмоћније људско село претколумбијанског периода. Око 200 година п. н. е. саграђена су најважнија обележја града, Сунчева пирамида, Месечева пирамида и Улица мртвих. Град обухвата 23 км² од чега само Церемонијални центар има 4 км². Пирамиде су тако дивовске, да су их пре ископавања сматрали брдима. Моћна Сунчева пирамида је најзначајније знамење Теотихуацана. Што се античких грађевина Мексика тиче, њену висину од 70 м надмашује само Колула пирамида - а она је у рушевинама. За њену градњу било је употребљено 2,5 милиона тона и то без кола с точковима или теретних животиња, као и без коришћења металног алат а јер ни једно ни друго старе мексичке културе нису познавале. Површина Сунчеве пирамиде је велика готово као и површина Кеопсове пирамиде, но због терасасте грађе и мање стрмине није ни приближно тако висока. На крају Улице мртвих саграђена је Месечева пирамида. Она је мања и саграђена је нешто касније али још у време периода Теотиквана I, и тиме једна од најстаријих у земљи. Како се налази на узвишењу, њен врх је готово на истој висини као и врх Сунчеве пирамиде. Начин градње је сличан: 4 коса спрата на које се долази огромном преградом. Рушевине Теотикванаца су од 1987. на листи Светског културног наслеђа.

Становништво[уреди]

Према процени из 2005. у граду је живело 8.463.906 становника.

Демографија
1990. 1995. 2000. 2005.
8,092,449 8,288,988 8,391,517 8,463,906[1]


Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Референце[уреди]

  1. „MEXICO”. CityPopulation.de. Приступљено 26. 9. 2012. 

Литература[уреди]

  • Hans G. Hofmeister: Mexico-City – Eine Metropole des Südens im globalen Restrukturierungsprozess. Kassel University Press, Kassel. 2002. ISBN 978-3-89958-016-7.
  • Martin Heintel, Heinz Nissel, Christof Parnreiter, Günter Spreitzhofer, Karl Husa, Helmut Wohlschlägl (Hrsg): Megastädte der Dritten Welt im Globalisierungsprozess. Mexico City, Jakarta, Bombay – Vergleichende Fallstudien in ausgewählten Kulturkreisen. Institut für Geographie, Wien. 2000. ISBN 978-3-900830-40-3.
  • Dieter Klaus, Wilhelm Lauer, Ernesto Jauregui: Schadstoffbelastung und Stadtklima in Mexiko-Stadt. F. Steiner, Stuttgart. 1988. ISBN 978-3-515-05410-2.
  • Oscar Lewis: Die Kinder von Sanchez. Selbstporträt einer mexikanischen Familie. Lamuv, Göttingen. 1992. ISBN 978-3-921521-62-5.
  • York Lohse: Mexiko-Stadt im 18. Jahrhundert. Das Bild einer kolonialen Metropole aus zeitgenössischer Perspektive. Peter Lang, Frankfurt. 2005. ISBN 978-3-631-53603-2.
  • Christof Parnreiter: Historische Geographien, verräumlichte Geschichte. Mexico City und das mexikanische Städtenetz von der Industrialisierung bis zur Globalisierung. Franz Steiner Verlag, Stuttgart. 2007. ISBN 978-3-515-09066-7.
  • Eckhart Ribbeck: Die informelle Moderne – Spontanes Bauen in Mexiko-Stadt „Informal Modernism – Spontaneous Building in Mexico-City“. AWF, Bensheim. 2002. ISBN 978-3-933093-25-7.
  • Uwe Schmengler: Umweltprobleme in Mexiko-Stadt. Schmengler, Berlin. 1992. ISBN 978-3-9801643-0-6. (Kopie der ursprünglichen Examensarbeit: [1],[2],[3],[4],[5].)
  • Ana Álvarez {Hrsg.}, Citámbulos (Mexiko), DAZ (Berlin): Citámbulos – Mexico City: Reise in die mexikanische Megacity. Jovis Verlag, Berlin. 2008. ISBN 978-3-939633-76-1.
  • Anne Becker, Olga Burkert, Anne Doose, Alexander Jachnow und Marianna Poppitz (Hrsg.): Verhandlungssache Mexiko-Stadt. Umkämpfte Räume, Stadtaneignungen, imaginarios urbanos. b-books, Berlin. 2008. ISBN 978-3-933557-89-6.
  • Acosta Ochoa, Guillermo (2007): "Las ocupaciones precerámicas de la Cuenca de México. Del poblamiento a las primeras sociedades agrícolas", en Arqueoweb No. 8 (2), consultada el 22 de marzo de 2007.
  • Álvarez Arredondo, Ricardo A (2002): Historia de las formas de gobierno de la Ciudad de México. Grupo Parlamentario del Partido de la Revolución Democrática: Cámara de Diputados, LVIII Legislatura: Congreso de la Unión. México, D. F.
  • Rafael Bernal (1994): Mestizaje y criollismo en la literatura de la Nueva España del siglo XVI. Banco de México.
  • Garibay K., Ángel María (1992) [1950]: Poesía indígena de la Altiplanicie. Universidad Nacional Autónoma de México.
  • Gustavo Garza Villarreal : La Ciudad de México en el fin del segundo milenio. El Colegio de México, Centro de Estudios Demográficos y de Desarrollo Urbano. 2000. ISBN 978-968-12-0996-4.. ISBN 978-968-12-0996-4.
  • Instituto Nacional de Geografía, Estadística e Informática (2006): Distrito Federal. Anuario estadístico. INEGI, Aguascalientes. ISBN 0188-8544.
  • Mathieu, Dominique (2004): "¿Qué significó la democratización en la gestión urbana?" En: En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): Los primeros cien años. Los próximos cien.... Universidad Autónoma Metropolitana. стр. 173-188.
  • Organización de las Naciones Unidas (Naciones Unidas, 2003): World urbanization prospects. The 2003 revision (en inglés), en el sitio en internet de la ONU, consultado el 22 de marzo de 2007.
  • Partida Bush, Anzaldo Gómes (1998). (PDF). ISBN 970-628-300-5 http://www.conapo.gob.mx/publicaciones/Otras/zmcm/00.pdf. 
  • Paz, Octavio (2003): El laberinto de la soledad, Cátedra, Barcelona.
  • Terrazas, Óscar (2004): "La centralidad metropolitana en la Ciudad de México." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. pp. 235-266.
  • Ward, Peter M (2004): "Gobierno y democracia en el Distrito Federal: Cárdenas, el PRD y el huevo del párroco." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. pp. 189-234.
  • Zolov, Eric (2004): "Notas sobre la capital en su contribución hegemónica". En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. стр. 111-126.

Спољашње везе[уреди]