Мексички гризли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мексички гризли
Mexico grizzlies.png
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Подврста:
U. a. nelsoni
Триномијално име
Ursus arctos nelsoni[1]
Merriam, 1914
Синоними
  • Ursus horribilis nelsoni
  • Ursus nelsoni

Мексички гризли (лат. Ursus arctos nelsoni) изумрла је подврста мрког медведа. Научно име му је дато у част америчког природњака Едварда Вилијама Нелсона, који је упуцао овог медведа у области Чивава 1899. године.[2] Према неким изворима мексички гризли заправо није посебна подврста мрког медведа, већ једна његова популација. Према неким од тих извора мексички гризли је популација подврсте гризли обични (Ursus arctos horribilis).[3]

Холотип је убио Х. А. Клуф у Колони Гарсија, Чивава 1899.[2] Ареал изумрлог калифорнијског гризлија се протезао на југ до северних делова Доње Калифорније. Медведи у Дурангу, Чивави, и Сонори, као и у централном Мексику били су сличнији онима у Аризони, Новом Мексику и Тексасу него онима у Калифорнији.

Опис[уреди]

Мексички гризли био је један од највећих и најтежих сисара у Мексику. Достизао је величину од 183 цм и просечном тежином од 318 кг. Због свог сребрног крзна, добио је име „el oso plateado“ (сребрни медвед).[4] Боја длаке му је била бледо жућкаста.[5] Мексички гризли био је мањи од обичног гризлија из Америке и Канаде.[5]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Мексички гризли је настањивао северне територије Мексика, у посебним умереним травнатим планинама борове шуме. Његов ареал био је од Аризоне до новог Мексика.

Биологија[уреди]

Као и сваки мрки медвед, мексички гризли је био сваштојед. Његова исхрана се углавном састојала од биљака, воћа и инсекта. Понекад се хранио малим сисарима и лешинама.[6][7] Женка је рађала једно до три младунца сваке три године.[6]

Изумирање[уреди]

Први Европљани који су дошли у контакт са мексичким гризлијем били су конквистадори у 16. веку, када је Франсиско Васкез де Коронадо кренуо у експедицију да пронађе 7 градова злата. Његова експедиција је почела у Мексико Ситију 1540. године и наставила се северно ка Новом Мексику и Буфало равницама, све до данашњег Тексаса и Канзаса.

С обзиром да је мексички гризли ловио стоку с времена на време, фармери су га сматрали штеточином. Мексички гризли је био заробљаван, убијан и трован и већ је био ретка врста 1930. године. Његов некадашњи ареал смањио се три пута у изолованим планинама Церо Кампана, Церо Санта Клара и Сијера дел Нидо 80 километара северно од Чиваве, а 1960. године остало је само 30 јединки. Упркос статусу заштићене врсте, лов се наставио. Године 1964. гризли је сматран истребљеном врстом.[6] После гласина о неким преживелима на ранчу код горњег тока реке Јаки у држави Сонора 1968. године, амерички биолог др Карл Б. Кофорд[8] је отишао на тромесечни надзор, али без успеха. Гризли убијен 1976. године био је четврти потврђени у Сонори и први у деценијама. За мексичког гризлија се сада претпоставља да је истребљен или можда само искорењен у свом тадашњем ареалу.[9][10]

Референце[уреди]

  1. ^ Ursus arctos nelsoni Merriam, 1914”. ITIS. 
  2. 2,0 2,1 Clinton Hart Merriam: Descriptions of New Bears of North America In: Proceedings of the Biological Society of Washington (1914), p.190-191.
  3. ^ Ursus arctos horribilis Ord, 1815”. ITIS. 
  4. ^ David Day: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London
  5. 5,0 5,1 Wright, Henry William (1913). The Grizzly Bear (1980 reprint изд.). University of Nebraska Press. стр. 192. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Brown, David E. (1996). The Grizzly in the Southwest: Documentary of an Extinction. University of Oklahoma Press. Приступљено 23. 5. 2015. 
  7. ^ Pfefferkorn, Ignaz (1949). A description of the province. Vol. 12. University of New Mexico Press. 
  8. ^ Koford, C.B. 1969. The last of the Mexican grizzly bear. IUCN Bulletin 2:95.
  9. ^ Gallo-Reynoso, Juan-Pablo (2008). „Gallo-Reynoso, Juan-Pablo, et al. "Probable occurrence of a brown bear (Ursus arctos) in Sonora, Mexico, in 1976.” (PDF). The Southwestern Naturalist. 53 (2): 256—260. doi:10.1894/0038-4909(2008)53[256:pooabb]2.0.co;2. Приступљено 23. 5. 2015. 
  10. ^ Escalante, Tania; Espinosa, David; Morrone, Juan J (2003). „Using parsimony analysis of endemicity to analyze the distribution of Mexican land mammals.”. The Southwestern Naturalist. 48: 563—578. doi:10.1894/0038-4909(2003)048<0563:UPAOET>2.0.CO;2. Приступљено 23. 5. 2015. 

Литература[уреди]

  • Јулијан Хаксли, Martyn Bramwell et al.: The Atlas of World Wildlife, 1973
  • Дејвид Деј: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London 1981, ISBN 978-0-670-27987-6.
  • Jane Thornbark and Martin Jenkins: The IUCN Mammal Red Data Book. Part 1: Threatened mammalian taxa of the Americas and the Australasian zoogeographic region (excluding Cetacea). International Union for the Conservation of Nature, Gland Switzerland, 1982. p. 339
  • Walton Beacham: World Wildlife Fund Guide to Extinct Species of Modern Times, 1997, ISBN 978-0-933833-40-1
  • Алдо Старкер Леополд: Wildlife of Mexico – The Game Birds and Mammals, 1959

Спољашње везе[уреди]