Меланежани (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Меланежани
Two Vanuatu girls.jpg
Девојчице из Вануатуа
Укупна популација
12.000.000+[1][2]
Региони са значајном популацијом
 Индонезија
 Папуа Нова Гвинеја
 Аустралија
 Соломонска Острва
 Фиџи
 Вануату
 Нова Каледонија
Језици
Аустронезијски језици, папуански језици
Религија
Претежно хришћанство (92.1%), сунитски ислам
Сродне етничке групе
Аустронезијски народи, Молучани, Папуанци

Меланежани (неправилно Меланезијци) је назив за етничке и језички сродне народе који чине већинско становништво Меланезије. Највећи број њих говори неким од аустронежанских језика, нарочито малајско-полинежанске гране, или неким од папуанских језика. Остали језици којим говоре Меланежани су углавном пиџини и креолски језици, попут ток писина, језика хири моту, соломонски и папуански малајски. Углавном настањују широки простор од источне Индонезије (острво Нова Гвинеја) на западу до острва Вануату и Фиџи на истоку.[3] Од Полинежана се разликују другачијим расним типом.

Истраживање из 2011. године је показало да су око 92.1% Меланежана хришћани.[4]

Порекло и генетика[уреди]

Првобитни становници данашње Меланезије су вероватно били преци данашњих Папуанаца. Мигрирајући из југоисточне Азије, верује се да су окупирали ова острва на далеком истоку као главна острва попут Соломонских Острва, укључујући Макиру и друга мања острва смештена на истоку.[5]

Партикуларно дуж северне обале острва Нова Гвинеја као и на острвима северно и источно од Нове Гвинеје, аустронезијски народи, који су са Тајвана мигрирали на ова подручја пре више од 3.000 година, дошли су у контакт са папуанским домороцима. Крајем 20. века неки научници су теоризовали дуги период интеракције, резултујући у многим комплексима промене у генетици, језицима и култури међу овим народима.[6] Према Кајзеру, из ове регије, веома мала група народа (који говоре аустронезијске језике) је депортована на исток како би постали преци Полинежана.[7]

Случајност плаве косе у Меланезији[уреди]

Плава коса код људи је ретка појава код становништва изван Европе, средње Азије и северне Африке. Еволуирала је независно у Меланезији,[8] где су Меланежани неких острва (као и неки староседеоци Аустралије) једни од група некавказоидних народа који имају плаву косу. Као што се плава коса код људи појављује у Европи и неким деловима Азије, плаву косу Меланежани поседују углавном у младости.

Меланежани у Океанији[уреди]

Већинска меланежанска подручја Океаније укључују делове Молучких острва (Индонезија), Нову Гвинеју, као и суседна острва, Соломонска Острва, Вануату и Фиџи. Нова Каледонија је кроз историју имала већинско меланежанско становништво, док се становништво у процени спустило на 43% због модерне имиграције.[9] Највећа и најнасељенија меланежанска држава је Папуа Нова Гвинеја. Највећи град те државе је Порт Морсби, са око 365.000 становника, већинско становништво чине Меланежани.[10] У Аустралији, укупна популација острвљана Торесовог мореуза је око 63.700 према попису из 2011. године.[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Neo-Melanesian Papuan”. Joshua Project. Приступљено 2014-10-25. 
  2. ^ „Vanuatu Melanesian”. Joshua Project. Приступљено 2014-10-25. 
  3. ^ Dunn, Michael, Angela Terrill, Ger Reesink, Robert A. Foley, Stephen C. Levinson (2005). „Structural Phylogenetics and the Reconstruction of Ancient Language History”. Science. 309 (5743): 2072—2075. Bibcode:2005Sci...309.2072D. PMID 16179483. doi:10.1126/science.1114615. 
  4. ^ Christianity in its Global Context, 1970–2020 Society, Religion, and Mission, Center for the Study of Global Christianity
  5. ^ Dunn, Michael, Angela Terrill, Ger Reesink, Robert A. Foley, Stephen C. Levinson (2005). „Structural Phylogenetics and the Reconstruction of Ancient Language History”. Science. 309 (5743): 2072—2075. Bibcode:2005Sci...309.2072D. PMID 16179483. doi:10.1126/science.1114615. 
  6. ^ Spriggs, Matthew (1997). The Island Melanesians. Blackwell. ISBN 978-0-631-16727-3. 
  7. ^ Kayser, Manfred, Silke Brauer, Gunter Weiss, Peter A. Underhill, Lutz Rower, Wulf Schiefenhövel and Mark Stoneking (2000). „The Melanesian Origin of Polynesian Y chromosomes”. Current Biology. 10 (20): 1237—1246. PMID 11069104. doi:10.1016/S0960-9822(00)00734-X. 
  8. ^ Sindya N. Bhanoo (3. 5. 2012). „Another Genetic Quirk of the Solomon Islands: Blond Hair”. The New York Times. Приступљено 3. 5. 2012. 
  9. ^ „Synthèse N°35 – Recensement de la population 2014” (pdf). Nouméa, Nouvelle Calédonie: Institut de la Statistique et des Études Économiques (ISEE). 26. 8. 2014. стр. 3. Приступљено 15. 6. 2016. 
  10. ^ „About PNG”. Canberra, Australia: High Commission of the Independent State of Papua New Guinea. Приступљено 15. 6. 2016. 
  11. ^ „Estimates of Aboriginal and Torres Strait Islander Australians, June 2011”. Australian Bureau of Statistics. Belconnen, ACT. 30. 8. 2014. Приступљено 15. 6. 2016.