Мелвил (острво)

Мелвил
Map indicating Melville Island, northern Canada.png
MelvilleIslandCloseupMap.png
Острво Мелвил
Географија
Површина37.680 km2
Висина? m
Највиши врх?
Администрација
Највећи градненасељено
Демографија
Становништво0
Густина ст.0 стан./km2

Мелвил (енгл. Melville Island) је велико ненасељено острво у Канади, део канадског арктичког архипелага.[1] Са површином од 37 680 km² Мелвил је 32. острво по величини на свету и 8. у Канади.

Западни део острва припада Северозападној територији, а источни део припада Нунавуту.

Острво је први посетио британски истраживач Вилијам Пари 1819. Не само да је он открио острво, него је био приморан да презими на њему све до 1. августа 1920. када се море одледило. Место на коме је презимео је названо Зимска лука.

Географија[уреди | уреди извор]

Острво има мало или нимало вегетације. Тамо где се јавља континуирана вегетација, обично се састоји од хумки маховине, лишајева, трава и шаша. Једина дрвенаста врста, патуљаста врба, расте као густа уврнута простирка која пузи по земљи.

Ибет залив је фјорд на западној страни острва, дугачак око 55 km long.[2]

Фауна[уреди | уреди извор]

Постоји разнолика животињска популација: поларни медвед, пери карибу, мошусно говече, гренландски леминг, арктички вук, арктичка лисица, арктички зец и велика ласица. Експедиција са Универзитета Алберта која је видела гризлија и трагове гризлија из 2003. представља најсеверније извештаје о гризли медведима икада забележеним.[3]

Острво Мелвил је једно од два главна места за размножавање гривасте гуске. ДНК анализа и теренска запажања сугеришу да се ове птице могу разликовати од других гривастих гусака.[4][5] Са 4.000–8.000 птица, ово би могла бити једна од најређих гусака на свету.

Историја[уреди | уреди извор]

Први документовани Европљанин који је посетио острво Мелвил био је британски истраживач, сер Вилијам Пари, 1819. Он је био приморан да проведе зиму у ономе што се данас зове „Зимска лука“ до 1. августа 1820, због замрзавања мора.[6]

Острво је названо по Роберту Дундасу, 2. виконту Мелвилу, који је у то време био први поморски лорд. У потрази за Франклиновом изгубљеном експедицијом, Абрахам Бредфорд је 1851. истражио њенову источну обалу све до Бредфорд Појнта, док су њену северну и западну обалу истражили Франсис Леополд Маклинток, Ричард Вези Хамилтон и Џорџ Хенри Ричардс 1853. године.[7][8][9]

Дана 30. јануара 1920. године, часопис The Pioche Record је известио да је исландски истраживач Вилхјалмур Стефансон открио изгубљене залихе из експедиције Маклинтока из 1853. на острво Мелвил. Одећа и храна из залиха били су у одличном стању упркос тешким арктичким условима.[10]

Године 1930, велика стена од пешчара која је обележавала Паријево зимовање из 1819. године у Зимској луци, дуга око fifty-five m (180 ft) и висока three m (10 ft), проглашена је националним историјским локалитетом Канаде.[11]

Наслаге фосилних горива[уреди | уреди извор]

Мелвил се појавио као кандидат за лежишта природног гаса. Веровало се да острво има налазишта угља и уљних шкриљаца још од прве половине 20. века.[12][13] Прва истражна бушотина канадског арктичког острва ископана је 1961. у Зимској луци.[14][15][16][17]

Бушење је обављено кроз слојеве доњег палеозоика до укупне дубине од 3.823 m (12.543 ft). Током 1970-их, показало се да северни део острва на источној страни полуострва Сабине садржи велико гасно поље, познато као Дрејке Појнт. Закуп је био у власништву компаније Панарктиц Ојлс, заједничке операције са канадском владом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Coordinates are located on the NWT side.
  2. ^ Government of Canada, Natural Resources Canada. „Place names - Ibbett Bay”. geonames.nrcan.gc.ca. Приступљено 2022-07-08. 
  3. ^ Doupé, Jonathan P.; England, John H.; Furze, M.; Paetkau, David (2007). „Most Northerly Observation of a Grizzly Bear (Ursus arctos) in Canada: Photographic and DNA Evidence from Melville Island, Northwest Territories.”. Arctic. 60 (3): 271—276. doi:10.14430/arctic219. 
  4. ^ „Brant Geese | Beauty of Birds”. www.beautyofbirds.com. Приступљено 2019-09-26. 
  5. ^ „birds, bird photos, bird photographs, butterflies, dragonflies, dragonfly, butterfly”. www.martinreid.com. Приступљено 2019-09-26. 
  6. ^ Parry, W. E. (1821). Journal of a voyage for the discovery of a North-West passage from the Atlantic to the Pacific: performed in the years 1819–20. London: John Murray. 
  7. ^ M'Dougall, G. F. (1857). The eventful voyage of H.M. discovery ship "Resolute" to the Arctic regions, in search of Sir John Franklin and the missing crews of H.M. discovery ships "Erebus" and "Terror," 1852, 1853, 1854. London: Longman. 
  8. ^ Murphy, D. (2004). The Arctic Fox: Francis Leopold McClintock, discoverer of the fate of Franklin. Toronto: Dundurn Press. 
  9. ^ Savours, A. (1999). The Search for the North West Passage. New York: St. Marten's Press. 
  10. ^ The Pioche Record, January 30, 1920, стр. 3.
  11. ^ Parry's Rock Wintering Site. Canadian Register of Historic Places. Retrieved 22 October 2013.
  12. ^ „Canadian Arctic Islands” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-07-21. Приступљено 2010-06-21. »The Kanguk Formation, a basinal bituminous shale, was deposited from the Turonian to the Maastrichtian« 
  13. ^ Edwards, D. M. (1938-07-27). „Treasure of the Arctic: vast stores of fuels and precious metals in icebound areas”. Christian Science Monitor. 
  14. ^ „History of the Canadian Oil Industry”. Geo-Help Inc. Приступљено 2010-06-21. 
  15. ^ „Canada's Arctic”. Government of Alberta. Приступљено 2010-06-21. »The first Arctic Island well was drilled in 1961–62 by Dome Petroleum on Melville Island. Other wells followed on Cornwallis and Bathurst Islands. Although wells were abandoned, Melville Island was the site of further significant gas discoveries. Panarctic Petroleum, made up of industry and government initiatives, found gas at Drake Point on Melville Island in 1969.« 
  16. ^ „Rediscovering High Arctic riches”. Vancouver Sun. 2008-10-28. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-08. Приступљено 2010-06-21. »Panarctic had discovered a huge gas field at Drake Point on Melville Island in 1968. It was so big it took 14 wells to delineate.« 
  17. ^ „Riches beckon, but the risks are high”. Saskatoon Star-Phoenix. 2008-08-18. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-13. Приступљено 2010-06-21. »When the federal government issued a call for bids to explore the islands of the High Arctic last year, no one stepped to the plate. Several companies discovered oil and gas fields around Melville Island in the 1970s, but eventually abandoned the projects due to high costs.« 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Arctic Pilot Project (Canada), Environmental Statement: Melville Island Components, Calgary: Arctic Pilot Project, 1979
  • Barnett, D.; et al. Terrain Characterization and Evaluation An Example from Eastern Melville Island, Paper (Geological Survey of Canada), 76–23, Ottawa: Energy, Mines and Resources Canada, 1977, ISBN 0-660-00812-2
  • Buchanan, R.; et al. Survey of the Marine Environment of Bridport Inlet, Melville Island, Calgary: Pallister Resource Management Ltd, 1980
  • Christie, R.; et al. eds. The Geology of Melville Island, Arctic Canada, Ottawa: Geological Survey of Canada, 1994, ISBN 0-660-14982-6
  • Spector, A.; et al. A Gravity Survey of the Melville Island Ice Caps, Canada Dominion Observatory Contributions, 07:7, 1967
  • Hodgson, D. Quaternary Geology of Western Melville Island, Northwest Territories, Ottawa: Geological Survey of Canada, 1992, ISBN 0-660-13809-3
  • Hotzel, C. Terrain Disturbance on the Christopher Formation, Melville Island, NWT, Ottawa: Carleton University, Dept. of Geography, 1973
  • McGregor, D.; et al. Middle Devonian Miospores from the Cape De Bray, Weatherall, and Hecla Bay Formations of Northeastern Melville Island, Canadian Arctic, Ottawa: Energy, Mines and Resources Canada, 1982, ISBN 0-660-11084-9
  • Shea, I.; et al. Deadman's Melville Island & Its Burial Ground, Tantallon: Glen Margaret Pub, 2005, ISBN 0-920427-68-5
  • Shearer, D. Modern and Early Holocene Arctic Deltas, Melville Island, N.W.T., Canada, s.l.: s.n., 1974
  • Steen, O.; et al. Landscape Survey Eastern Melville Island, N.W.T, Calgary: R.M. Hardy & Associates, 1978
  • Thomas, D.; et al. Range types and their relative use by Peary caribou and muskoxen on Melville Island, NWT, Edmonton: Environment Canada, Canadian Wildlife Service, 1999
  • Trettin, H.; et al. Lower Triassic Tar Sands of Northwestern Melville Island, Arctic Archipelago, Ottawa: Dept. of Energy, Mines and Resources, 1966
  • Josh Lew (23. 4. 2018). „10 (almost) deserted islands”. MNN Galleries. 
  • „Mars Researchers Rendezvous on Remote Arctic Island”. Langley Research Center, Atmospheric Science Data Center, NASA. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2017. Приступљено 8. 7. 2019. 
  • kuschk (3. 5. 2012). „Devon Island: The Largest Uninhabited Island on Earth”. Basement Geographer. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 27. 2. 2014. 
  • Kalin, Brahim (10. 3. 2018). „'Hayy ibn Yaqdhan' and the European Enlightenment”. Daily Sabah. Приступљено 14. 4. 2020. 
  • Bruce Handy (25. 5. 2012). „A Guy, a Palm Tree, and a Desert Island: The Cartoon Genre That Just Won't Die”. Vanity Fair. Приступљено 2. 2. 2016. 
  • Clarke, Thurston (2001). Searching for CrusoeНеопходна слободна регистрација. New York: Ballantine. ISBN 9780345411433. 
  • „Lloyd's list. 1821.”. HathiTrust (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-26. 
  • Aiken, S.G., M.J. Dallwitz, L.L. Consaul, et al. Flora of the Canadian Arctic Archipelago: Descriptions, Illustrations, Identification, and Information Retrieval[CD]. Ottawa: NRC Research Press; Ottawa: Canadian Museum of Nature, 2007. ISBN 978-0-660-19727-2.
  • Aiken, S. G., Laurie Lynn Consaul, and M. J. Dallwitz. Grasses of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Research Division, Canadian Museum of Nature, 1995.
  • Balkwill, H.R.; Embry, Ashton F. Arctic Geology and Geophysics: Proceedings of the Third International Symposium on Arctic Geology (Hardcover). Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-19-9. 
  • Bouchard, Giselle. Freshwater Diatom Biogeography of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Library and Archives Canada, 2005. ISBN 0-494-01424-5
  • Brown, Roger James Evan. Permafrost in the Canadian Arctic Archipelago. National Research Council of Canada, Division of Building Research, 1972.
  • Cota GF, LW Cooper, DA Darby, and IL Larsen. 2006. "Unexpectedly High Radioactivity Burdens in Ice-Rafted Sediments from the Canadian Arctic Archipelago". The Science of the Total Environment. 366, no. 1: 253–61.
  • Dunphy, Michael. Validation of a modelling system for tides in the Canadian Arctic Archipelago. Canadian technical report of hydrography and ocean sciences, 243. Dartmouth, N.S.: Fisheries and Oceans Canada, 2005.
  • Glass, Donald J.; Embry, Ashton F.; McMillan, N. J. Devonian of the World: Proceedings of the Second International Symposium on the Devonian System (Hardcover). Calgary, Canada: Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-47-4. 
  • Hamilton, Paul B., Konrad Gajewski, David E. Atkinson, and David R.S. Lean. 2001. "Physical and Chemical Limnology of 204 Lakes from the Canadian Arctic Archipelago". Hydrobiologia. 457, no. 1/3: 133–148.
  • Mi︠a︡rss, Tiĭu, Mark V. H. Wilson, and R. Thorsteinsson. Silurian and Lower Devonian Thelodonts and Putative Chondrichthyans from the Canadian Arctic Archipelago. Special papers in palaeontology, no. 75. London: Palaeontological Association, 2006. ISBN 0-901702-99-4
  • Michel, C Ingram, R G, and L R Harris. 2006. "Variability in Oceanographic and Ecological Processes in the Canadian Arctic Archipelago". Progress in Oceanography. 71, no. 2: 379.
  • Porsild, A.E. The Vascular Plants of the Western Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: E. Cloutier, Queen's printer, 1955.
  • Rae, R. W. Climate of the Canadian Arctic Archipelago. Toronto: Canada Dept. of Transport, 1951.
  • Thorsteinsson, R., and Ulrich Mayr. The Sedimentary Rocks of Devon Island, Canadian Arctic Archipelago. Ottawa, Canada: Geological Survey of Canada, 1987. ISBN 0-660-12319-3
  • Van der Baaren, Augustine, and S. J. Prinsenberg. Geostrophic transport estimates from the Canadian Arctic Archipelago. Dartmouth, N.S.: Ocean Sciences Division, Maritimes Region, Fisheries and Oceans Canada, Bedford Institute of Oceanography, 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]