Меморијални комплекс и споменик на Љубићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Меморијални комплекс и споменик на Љубићу
Меморијални комплекс на Љубићу-Споменик Танаску Рајићу.JPG
Споменик на Љубићу
Опште информације
МестоЉубић
ОпштинаЧачак
Држава Србија
Време настанка1815./1938.
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Споменици
Разно

Меморијални комплекс и споменик на Љубићу је посвећен боју на Љубићу 1815. године, у току Другог српског устанка.

Споменик је подигнут 1938. године у атару села Љубић код Чачка и посвећен је ратницима и догађајима из ослободилачких ратова Србије у 19. и 20. веку. Меморијални комплекс је под заштитом државе и представља знаменито место од изузетног значаја, као и споменик који је засебно непокретно културно добро и има статус споменика културе од изузетног значаја.

Споменик на Љубићу[уреди]

Споменик на Љубићу је најстарији споменик у меморијалном комплексу чија је градња започета 1938. године по пројекту вајара Милована Крстића. Израђен је у облику високог обелиска на постољу, украшеном бронзаним фризом са представом Танаска Рајића како гине бранећи топ. Радови на споменику су настављени 1978. године, када је довршен и уређен. Посвећен је устаницима на челу са Танаском Рајићем, који је погинуо за време боја, 25. априла 1815. године. [1]

Меморијални комплекс на Љубићу[уреди]

Поред најстаријег споменика посвећеном Танаску Рајићу и устаницима из Другог српског устаника, меморијални комплекс обухвата гробље палих железничара и радника у НОБ-у, као и гробови народног хероја Радомира Ђуракића и бораца Црвене армије који су погинули у борбама за ослобођење Чачка, као и новоподигугнута црква посвећена Светом кнезу Лазару.

У спомен на победу у боју на Љубићу, кнез Милош је подигао Цркву Светог Саве на Савинцу 1819. године, која је постала гробна црква породице Вукомановић.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Андроид/Споменик Танаску Рајићу”. Архивирано из оригинала на датум 01. 02. 2014. Приступљено 28. 01. 2014. 

Спољашње везе[уреди]