Меморијални комплекс и споменик на Љубићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Меморијални комплекс (вишезначна одредница).
Меморијални комплекс и споменик на Љубићу
Меморијални комплекс на Љубићу-Споменик Танаску Рајићу.JPG
Споменик на Љубићу
Опште информације
Место Љубић
Општина Чачак
Држава  Србија
Време настанка 1815./1938.
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 24 36000
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Уметност
Традиција
Споменици
Разно

Меморијални комплекс и споменик на Љубићу је посвећен боју на Љубићу 1815. године, у току Другог српског устанка.

Споменик је подигнут 1938. године у атару села Љубић код Чачка и посвећен је ратницима и догађајима из ослободилачких ратова Србије у 19. и 20. веку. Меморијални комплекс је под заштитом државе и представља знаменито место од изузетног значаја, као и споменик који је засебно непокретно културно добро и има статус споменика културе од изузетног значаја.

Споменик на Љубићу[уреди]

Споменик на Љубићу је најстарији споменик у меморијалном комплексу чија је градња започета 1938. године по пројекту вајара Милована Крстића. Израђен је у облику високог обелиска на постољу, украшеном бронзаним фризом са представом Танаска Рајића како гине бранећи топ. Радови на споменику су настављени 1978. године, када је довршен и уређен. Посвећен је устаницима на челу са Танаском Рајићем, који је погинуо за време боја, 25. априла 1815. године. [1]

Меморијални комплекс на Љубићу[уреди]

Поред најстаријег споменика посвећеном Танаску Рајићу и устаницима из Другог српског устаника, меморијални комплекс обухвата гробље палих железничара и радника у НОБ-у, као и гробови народног хероја Радомира Ђуракића и бораца Црвене армије који су погинули у борбама за ослобођење Чачка, као и новоподигугнута црква посвећена Светом кнезу Лазару.

У спомен на победу у боју на Љубићу, кнез Милош је подигао Цркву Светог Саве на Савинцу 1819. године, која је постала гробна црква породице Вукомановић.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]