Меморијални комплекс у Идвору

С Википедије, слободне енциклопедије

45°11′24″ СГШ; 20°30′45″ ИГД / 45.19° СГШ; 20.51247° ИГД / 45.19; 20.51247

Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Меморијални комплекс.
Меморијални комплекс у Идвору
Народни дом Михајла Пупина у Идвору.jpeg
Пупинова задужбина у Идвору - Народни дом Михајла И. Пупина
Опште информације
МестоИдвор
ОпштинаКовачица
Држава Србија
Време настанка1854./1935.
Тип културног добраЗнаменито место од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеПанчево
АдресаЖарка Зрењанина 17 13000
Споменик пупину у парку испред Народног дома

Меморијални комплекс у Идвору је основан у Идвору, у спомен на рад и заслуге српског научника, проналазача, професора на Универзитету Колумбија и добротвора Михајила Пупина (1854-1935). Представља знаменито место и заштићено непокретно културно добро од изузетног значаја. Утврђен је за непокретно културно добро - знаменито место 1957. године, а од изузетног значаја 1990. године.[1]

У оквиру комплекса се налази Храм Благовести Пресвете Богородице, црква у којој је Пупин крштен. Школа, задужбина и црква се налазе у централном сеоском парку.[2]

Михајло Пупин[уреди | уреди извор]

Детаљније: Михајло Пупин

Михајло Пупин је рођен у банатском Идвору, у близини Панчева, 9. октобра 1854, а умро је 12. марта 1935. године у Сједињениме Америчким Државама. Са 19 година је отишао у Америку, где је похађао Колумбија колеџ у Њујорку. Стручно образовање стекао је на универзитетима у Кембриџу и Берлину. Након завршетка студија постаје професор теоријске физике и електромеханике Колумбија универзитета. Као један од најпознатијих физичара и електроничара у свету, са укупно 24 патентирана проналаска, између осталих секундарних Х зрака, или Пупинових калемова, помоћу којих се омогућава пренос телефонских разговора на велике даљине. Године 1920. одликован је Едисоновом наградом за допринос развоју науке. Свој живот описао је у делу „From Immigrant to Inventor” (у Југославији објављеног под насловом „Са пашњака до научењака”), за које је 1924, године награђен Пулицеровом наградом. Светски познате физичке лабораторије чувеног Колумбија универзитета носе Пупиново име. Боравећи у Америци активно је учествовао у животу тамошњих Срба, а својим утицајем помогао Србији у активностима око уједињења и одређивања граница после I светског рата.[3]

Садржај комплекса[уреди | уреди извор]

Комплекс у Идвору, месту у општини Ковачица, се састоји од родне куће Михајла Пупина, Основне школе и Задужбине – Народног дома Михајла Пупина. У објектима комплекса налазе се различите музејске поставке музејске поставке, а у парку испред задужбине споменик Михајлу Пупину, рад вајара Александра Зарина.

Родна кућа и Основна школа су реконструисане 1979. године, када је уз Народни дом саграђена зграда Дома културе. Санација и адаптација родне куће је извршена у периоду од 2002. до 2004, а реконструкција Народног дома и Школе током 2005. и 2006. године.[4]

Родна кућа Михајла Пупина[уреди | уреди извор]

Родна кућа Михајла Пупина

Родна кућа Михајла Пупина је део комплекса, и представља Српску Банатску кућу са половине 19. века. Налази се недалеко од центра села и служила је у стамбене сврхе до 1979. године, када је стављена у јавну функцију, као музеј.

Кућа је смештена на једној од правоугаоних парцела, до главне улице, типичне за ушорена банатска села из периода аустро-угарске владавине.[2] Грађена као развијенији тип панонске куће, познате као „кућа на бразду“. То је Банатска кућа која се протеже дужином имања, са карактеристичном фасадом. Правоугаоне је основе, саграђена на регулационој линији улице и постављена ужом страном ка улици. Са уличне стране кућа има једну већу собу са два прозора и једну мању са једним прозором. На већу просторију надовезује се кухиња која је централна просторија куће, иза које је, ка дворишту, још једна соба. У обе веће собе налазе се зидане пећи које су се ложиле из кухиње, а у кухињи је било отворено огњиште. Иза мале собе са улице налази се улазни трем са стубовима од опеке. Зидана је у опеци, омалтерисана и обојена, покривена двоводним кровом са бибер црепом и има забатни зид ка улици, обликован карктеристично за војвођанске куће. Унутрашњост осликава свакодневни живот у време када је Михајло Пупин живео у њој. Намештај не припада Пупиновим родитељима, али је аутентичан за време које је научник провео у родној кући. Мала соба са улице намештена је као радна соба и ту је изложено неколико фотографија из живота Михајла Пупина.[1]

Кућа је први пут реконструисана 1979. године, када је постала део музејског комплекса, а 2004. је извршена нова реконструкција, у част 150. годишњице рођења великог научника.[5]

Родна кућа једног од најуспешнијих Срба у дијаспори данас представља место својеврсног ходочашћа.[4] Уређена је као музејска поставка и етно-кућа.[1]

Стара школа[уреди | уреди извор]

Храм Благовести Пресвете Богородице, црква у којој је Пупин крштен и у чијем дворишту је саградио Народни дом

У згради старе школе, подигнуте 1843. године смештен је Музеј посвећен лику и делу Михајла Пупина. Музејску поставку израдио је Музеј Војводине 1979. године и од тада се није мењала. Поставка приказује животни пут великог научника, од одрастања у родитељском дому, до признања и славе за научна достигнућа, како у Америци тако и у отаџбини.[5] Поставка је релативно скромна, али довољно информативна за све оне који желе нешто да сазнају о Пупину и његовом раду.[1]

Зграда Старе школе је саграђена 1843. године. У њој се школовао Михајло Пупин. То је типски објекат, наменски грађен у образовне сврхе. Зграда се налази на ободу сеоског парка, у непосредној близини Народног дома. Зграда је правоугаоног облика, и то дужом страном, на којој је улаз, окренута ка парку, а краћом страном ка Улици Иве Лоле Рибара. То је приземна грађевина зидана од опеке са дрвеном међуспратном и кровном конструкцијом, покривена бибер црепом. У основи је симетрична са централним ходником, две учионице, помоћним просторијама и два трема на дворишној страни. У учионици у којој је музејска поставка налази се зидана пећ. Све просторије имају дрвени под, док је у улазном ходнику под од шестоугаоне опеке. Фасада је једноставна, у складу с водећим укусом у аустријској провинцији тог времена. Носи назнаке упрошћеног неокласицизма - равни натпрозорници с имитацијом сводних каменова, једноставни венац и парапетне плоче. На предњој (северној) фасади се разликују централна, мало избачена и две бочне целине. Фасада је издељена лезенама између прозора, при чему су лезене средишњег дела фасаде додатно декорисане плочама у плиткој рустици. Двокрилна врата главног улаза украшена су геометријским елементима. Задња фасада је сасвим једноставна, без декорације, са централно постављеним улазом и два трема надвишена са по три сегментна лука. Године 1979. у учионици десно од улаза Музеј Војводине је урадио поставку посвећену лику и делу Михајла Пупина, а у другој учионици 2012. године сеоски учитељ је, у сарадњи са локалним Домом културе, урадио етно-поставку, изложбу старих предмета који су се некада користили у селу. Остали делови објекта се не користе.[1]

Народни дом Михајла И. Пупина[уреди | уреди извор]

Биста Михајла Пупина у прочељу изнад улаза у Народни дом, рад Ивана Мештровића
Задужбина - Народни дом Михајла И. Пупина
Свечана сала са 150 места
Изложба посвећена Пупину у новој згради Дома културе

Народни дом Михајла И. Пупина представља задужбину који је велики научник оставио Идвору и Идворцима. Намера задужбинара је била да објекат добије функцију народног универзитета, односно да буде баштованска и воћарска школа, што се до данас није остварило.[2] Отворена је 1936. године, непуну годину дана после смрти Михајла Пупина и био је, за то време, најлепша и најсавременија грађевина у околини, али никад није добио функцију народног универзитета, коју му је велики научник предвидео.[1] Дом је саграђен у непосредној близини сеоске цркве, Храма Благовести Пресвете Богородице, која је такође заштићена као непокретно културно добро као споменик културе.[6]

Намеру да у свом родном месту Идвору, о свом трошку, сагради Народни дом Михајло Пупин је први пут изнео У часопису „Привредник“ за новембар и децембар 1933. године, у чланку „Баштованска индустрија“. Овај дом, по његовим речима „не би био само читаоница, него и школа у којој би се Идворска младеж, па и старији Идворци, поучавали у неговању воћа и поврћа и у другим пољопривредним пословима“, што значи да је требало да постане народни универзитет. Место поред цркве и школе изгледало му је одговарајуће за Народни дом, па је склопио договор са црквеном општином да уступи део црквене порте за градњу. Под покровитељством београдског удружења „Привредник“ основао је Фонд „Михајло Пупин“ за унапређење пољопривредних наука, који је располагао и његовим новцем код Српско-американске банке за изградњу и одржавање Народног дома.[1] Када је изградња почела, Пупин је бринуо о свим грађевинским, техничким и финансијским детаљима, копању артешког бунара, свакој измени пројекта и њеном коштању, трошковима издржавања другим појединостима. Пупин није доживео да свој последњи велики посао, Народни дом у Идвору, заврши. Умро је у току његове градње. Када је завршен, Дом је био најлепша и најсавременија грађевина у ширем окружењу. Пошто није било Михајла Пупина да усмерава његову просветну делатност у земљорадњи, пре свега воћарству, Дом је увек био нека врста народног универзитета. Таворио је у том својству све до обележавања 150. годишњице Пупиновог рођења, 1979. Тада је основана Задужбина Михајла Пупина као посебна установа.[7]

Задужбина је подигнута по идеји архитекте Хенрија Хорнбостела. Здање је изграђено у академском стилу, под утицајем неокласицизма и асоцијацијом на сведене античке храмове. Својим стилом и габаритом, објекат се истиче у типично банатском руралом контексту. Главна фасада подељена је по дужини, са четири пиластра, а унутар средишњег дела издваја се портал са правоугаоним декоративним рамом и забатом у горњем делу објекта. Портал је фланкиран довратницима и надвратником од печене керамике који су накнадно додати 70-их година и дело керамичарке Далије Првачки. У пределу архитрава је натпис: „НАРОДНИ ДОМ МИХАЈЛА И. ПУПИНА”, а у ниши испод постављена је биста Михајла Пупина, рад вајара Ивана Мештровића.[8] Прочеље се завршава класичним грчким тимпаноном.[2]

Зграда је грађена од опеке, са кровом од бибер црепа. Има разуђену основу, са великом свечаном салом са 150 места, галеријом и бином. Сала је изузетно акустична.[8] У позадини објекта се налазе просторије предвиђене за смештај ђака и професора, учионица и канцеларија. Поред ових просторија здање је имало библиотеку, генератор за електричну струју, радио и разглас у целом Идвору. Дом је имао и канализацију која и данас функционише.[1] Данас се у просторијама у позадини Дома налазе библиотека и канцеларијски простор Дома културе „Михајло Пупин”.[2]

Све до 1979. године Народни дом је функционисао као Дом културе а једно време, после Другог светског рата, служио је и као магацин за откуп жита. Године 1979, поводом 125-годишњице од рођења његовог задужбинара, уз Народни дом је, по пројекту Богдана Богдановића, дограђен нови део Дома културе „Михајло Пупин“, грађевина од армираног бетона, у којој се налази сала са 300 седишта и пратећим просторијама.[1]

Туризам[уреди | уреди извор]

Меморијални комплекс уврштен је у туристичку понуду Србије. Тура обухвата обилазак Пупинове родне куће, музејске поставке у старој школи и Народног дома Михајла И. Пупина. Туре воде стручни водич, кустоси Музеја Пупина, који за различите узрасте посетилаца имају разрађен различит програм, што посету чини интересантном за саме туристе.[9] Туристички обилазак Идвора обухвата и гробове родитеља Михајла Пупина на гробљу које се налази на западном крају села и Стари крст, који се налази на месту првобитног насеља Идвор, које се налазило северно од данашњег. Крст је подигнут 1839. године на месту старе цркве.[10]

Сваке године Меморијални комплекс обиђе више од 10.000 посетилаца,[11] највише ђака на екскурзијама, а Идворци се труде да остваре Пупинову жељу да њихово место постане центар знања.[12]

Октобарски сусрети проналазача у Идвору[уреди | уреди извор]

Од 1979. године у Идвору се одржавају Октобарски сусрети проналазача.[13] На Октобарским сусретима додељује се већи број награда и признања за научни рад, проналазаштво и допринос очувању сећања на великог научника. Награде добијају и ученици основних и средњих школа из читавог Баната који су на државним и међународним такмичењима постигли запажене успехе.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Меморијални комплекс у Идвору (Михаило Пупин)”. Званични веб-сајт. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Приступљено 21. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Меморијални комплекс у Идвору (Михаило Пупин)”. Информациони систем непокретних културних добара. Приступљено 21. 8. 2020. 
  3. ^ „Меморијални комплекс”. Споменици културе у Србији. САНУ. Приступљено 21. 8. 2020. 
  4. ^ а б ПЦ прес/У оквиру изложбе посвећене Пупину представљен сајт idvor.rs
  5. ^ а б „Музејски комплекс Михајла Пупина”. Званични веб-сајт. Музеј Пупина. Приступљено 21. 8. 2020. 
  6. ^ „Српска православна црква у Идвору”. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Приступљено 17. 7. 2020. 
  7. ^ Rajković, M. (новембар 2010). „Muzejski kompleks u Idvoru”. PLANETA (Galaksija). 43. Приступљено 23. 8. 2020. 
  8. ^ а б Milosavljević, Milica (31. 3. 2019). „Mihajlo Pupin i rodni Idvor”. Finvala. Приступљено 21. 8. 2020. 
  9. ^ „ZADUŽBINA MIHAJLA PUPINA – IDVOR”. Vojvodina travel. Приступљено 21. 8. 2020. 
  10. ^ „Idvor”. tourismserbia2015. Srednja stručna škola ,,Vasa Pelagić” Kovin. Приступљено 23. 8. 2020. 
  11. ^ Синановић, Наталија (13. 10. 2019). „Све више туриста у Пупиновом родном месту”. РТС. Приступљено 23. 8. 2020. 
  12. ^ Јанковић, Олга (22. 4. 2017). „Музеј тавори у центру села”. Политика. Приступљено 21. 8. 2020. 
  13. ^ „Јубилеј Октобарских сусрета проналазача у Идвору: Додељене награде и Пупинове медаље”. РТВ. 9. 10. 2019. Приступљено 23. 8. 2020. 
  14. ^ „SUSRETI PRONALAZAČA U IDVORU U ČAST PRISAJEDINJENJA VOJVODINE SRBIJI”. Vesti. 9. 10. 2018. Приступљено 23. 8. 2020. 



Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]