Меморијални комплекс Бошко Буха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Меморијални комплекс (вишезначна одредница).
Спомен-биста Бошка Бухе у Меморијалном комплексу „Бошко Буха“ у селу Јабуци, код Пријепоља.

Меморијални комплекс „Бошко Буха“ налази се у селу Јабука, код Пријепоља. Изграђен је 1964. године у близини места где је 28. септембра 1943. године погинуо легендарни борац-бомбаш и народни херој Бошко Буха. Поред Бошка Бухе, овај спомен комплекс посвећен је свим пионирима и омладинцима Југославије палим у Народноослободилачкој борби.

Меморијални комплекс је одлуком СО Пријепоље проглашен културним добром од изузетног националног значаја 30. маја 1986. године.

Историјат[уреди]

Идеја за трајније обележавање места погибије легендарног борца-бомбаша Друге пролетерске бригаде и народног хероја Бошка Бухе (1926 — 1943) јавила се још крајем 1950-их година. Најпре је место његове погибије било обележено каменим белегом са натписом: Овде је 1943. године погинио пионир, борац и народни херој Бошко Буха, пинонири и омладина Југославије. Поред овог обележја посађено је симболичних седамнаест борова, у знак сећања на седамнаест година са колико је погинуо Бошко Буха.

У акцију изградње Спомен-дома посвећеном Бошку Бухи, али и сећању на учешће пионира и омладине у НОР, која је покренута крајем 1950-их укључило се преко 3.000 школа из читаве Југославије. Спомен дом изграђен је 1964. године и у оквиру њега је био смештен музеј „Пионира и омладине Југославије“ са сталном изложбеном поставком „Пинонири у НОБ“. Тада је у близини дома постављен симболичан споменик посвећен палим пионирима у НОБ - бронзана фигура дечака-борца са пушком и бомбом, који стоји над отвореном књигом.

Вајари М. Летица и Љубица Чабаркапа су почетком 1970-их година у испред Спомен-дома поставили бисту Бошка Бухе, као и још осам бисти истакнутих младих бораца из сваке републике и покрајине:

  • Мате Блажина (1925 — 1944), народни херој из СР Хрватске. Године 1943. са осамнаест година ступио у партизане и био учесник многих веома успешних диверзантских акција, због чега је августа 1944. примљен у КПЈ и одликован Орденом за храброст. Погинуо је априла 1945. године у борбама код Делница.
  • Злате Малековски (1926 — 1944), народни херој из СР Македоније. Године 1943. са седамнаест година се прикључио НОП-у и отишао у партизане из свог родног села Богдева, код Гостивара. Крајем 1943. био је изабран за члана Главног одбора Народноослободилачког омладинског савеза Македоније. Погинуо је фебруара 1943. године, код Прилепа.
  • Милан Мравља (1927 — 1942), борац из СР Словеније. Године 1941. са четрнаест година се прикључио НОП-у и постао члан СКОЈ-а у родном месту Шишка, код Љубљане. Био је партизански курир који је разносио пошту и поруке кроз окупирану територију. На једном од задатака је био ухваћен и убијен, новембра 1942. године.
  • Ганимети Тербеши (1927 — 1944), борац из САП Косова. Године 1942. са свега четрнаест година се прикључила у НОП и учествовала у илегалним акцијама у родној Ђаковици. Била је и члан СКОЈ-а. Ухапшена је у јавно обешена 1944. године.

Одлуком Скупштине општине Пријепоље од 30. маја 1986. године Меморијални комплекс „Бошко Буха“ је проглашен културним добром од изузетног националног значаја и он се налази под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Све до почетка 1990-их и распада СФРЈ меморијални комплекс „Бошко Буха“ је био једна од најпосећенијих туристичких дестинација, коју су обилазиле многе школске екскурзије. Касније током година број посетилаца је почео да слаби, да би на крају због недостатка финансирања музеј био затворен, а Спомен-дом приватизован.

Литература[уреди]

Партизанска споменица 1941. Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.
  • Разуменка Петровић Зума Споменици Народноослободилачке борбе у револуције у СР Србији. „Експорт прес“ Београд, 1981. година.

Спољашње везе[уреди]