Менахем Мендељ Шнерсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
рабин
Менахем Мендељ Шнерсон
Tzemachtzedek2.jpg
Друга именаЦемах Цедек
Датум рођења(1789-09-09)9. септембар 1789.
Место рођењаЉозна
 Flag of Russia.svg Руска Империја
Датум смрти17. март 1866.(1866-03-17) (76 год.)
Место смртиЉубавичи
 Flag of Russia.svg Руска Империја
Место укопаЉубавичи
ОбразовањеХабад
Занимањекабалист, рабин, филозоф
Активни период1827-1866
ОрганизацијаХабад
РадовиЦемех Цедек
Дереш Мицва
Титуларабин
ПретходникДов Бер Шнеури
НаследникШмуел Шнерсон
ПартнерРебецин Шејна
Деца9
РодитељиШолом Шахна (отац)
Девора Леја[1] (мајка)

Менахем Мендељ Шнерсон (хебрејски: מנחם מנדל שניאורסון‎) или Цемах Цедек (хебрејски: הצמח צדק‎)[2] био је кабалист и трећи рабин хасидског покрета код Јевреја-Хабад. Рођен је у Љозни, Могиљовска губернија, Руска Империја 9. септембра 1789, оцу Шолому Шахни и мајки Девори Леји (кћерки Шнеур Залмана). Умро је 17. марта 1866. у селу Љубавичи, Руска Империја.


Биографија[уреди]

Цемах Цедек је рођен у селу Љозна, 29 Елула 5549. (јеврејски календар), мамо Девори Леји и оцу Шнеур Залману из Љадија. Мама је умрла кад му је било три године, тако га је одгајао само отац, док се није оженио са својом рођакињом (кћер од стрица, рабија Дов Бер Шнеурија) Чајом Мушком Шнерсон. После смрти оца и стрица Дов Бер Шнеурија, која су била рабина, 3 године је владао интеррегнум (орагнизација Хабад није имала једног лидера). Покушао је да увери хасидијске Јевреје да лидерство заузме његов брат Менахем Начум Шнеури или стриц Хаим Абрахам. На крају је сам постао вођа 5. маја 1831. године.[3]

У народу је био познат по своме раду, халахи (књиги јеврејских закона) Цемах Цедек.[4] Написао је и Дереш Мицва (Начин твојих заповести)-његова мистична експозиција Мицве (заповеди јудаизма).

Као лидер хабадске секте остао је у добрим односима са другим јеврејским рабинима. Борио се против Хаскале (јеврејско просветљенство) у Русији, заједно са рабином Јицачаком из Валожине (данас Белорусија), који је био главни рабин Миснагдима (углавном су то били Ашкенази), шта у хебрејском значи "Опозиција" (против јеврејских Хасидиста). Упркој тој опозицији, заједно су наступили против јеврејског просветитељства крајем 18. и у 19. века.[5]

Према речима Баруша Епштајна, његов отац (рабин) Јечиел Михал Епштајн је био под менторством Цемака Цедека, али то оспорава хасидијски историчар Јешуа Мондсхајн.[6]

Чувени цитат[уреди]

Цемах Цедек је познат по чувеном цитату[7][8]:

„Мисли добро, па ће добро и бити.”

Цитат изражава ставове друштва Чабад, веровањем у Бога добичеш и одговоре на своја питања.

Види још[уреди]


Претходник:
Дов Бер Шнеури
рабин Хабад Љубавича

18271866.

Наследник:
Шмуел Шнерсон

Референце[уреди]

  1. ^ кћер Шнеур Залмана
  2. ^ Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek
  3. ^ Encyclopedia of Hasidism, entry: Schneersohn, Menachem Mendel. Naftali Lowenthal. Aronson. London: 1996. ISBN 978-1-56821-123-7.
  4. ^ "Tzemach" (צמח) has the same gematria as "Menachem" (מנחם), and "Tzedek" (צדק) has the same as "Mendel" (מענדל). The original responsa Tzemach Tzedek were those of Menachem Mendel Krochmal. Schneersohn's responsa are known as Shu"t Tzemach Tzedek Hachadashot, "the new Tzemach Tzedek responsa". Rabbi Menachem Mendil Hager, the first Viznhitzer Rebbe, called his commentary on the Torah Tzemach Tzadik (צמח צדיק), because he spelled his name with an extra yod (מענדיל).
  5. ^ The Tzemach Tzedek and the Haskalah Movement, Official Chabad history.
  6. ^ The claim is in Mekor Baruch, chapter 20. But see Mekor Baruch - Mekor Hakzavim by Yehoshua Mondshein.
  7. ^ оригинални јидиш: Trakht gut vet zein gut
  8. ^ Good Thinking - Chassidic Thought

Спољашње везе[уреди]