Менометрорагија

С Википедије, слободне енциклопедије
Менометрорагија
СинонимиMenometrorrhagia
нормални менструални циклус
Специјалностигинекологија

Менометрорагија један је од поремећаја менструалног циклуса која се карактерише продуженим крварењем из материце које се јавља у неправилним интервалима и чешће од нормалног периода. Може бити узрокована бројним стањима као што су, на пример: хормонска неравнотежа, ендометриоза, полицистични јајник, рак, инфекција или трудноћа. Жене које су на дијализи или користе интраутерину контрацепцију такође могу имати обилне и продужене менструације.[1]

Ова врста обилног крварења која је слична другим крварењима из материце: менорагија (хиперменореја, односно веома обилне менструације), метрорагија (крварење из материце), полименореја (пречесте менструације) заправо је комбинација менорагије и метрорагије.[1]

Обично се јавља код жена које улазе или завршавају свој репродуктивни период, односно млађе су од 20 година или старије од 45 година.[1]

Дијагноза се поставља када било који други узрок менструалног поремећаја није релевантан.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Менометрорагија се јавља код око 24% жена између 40 и 55 година старости.[2]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Може се јавити због бројних стања укључујући ендометриозу, фиброиде материце, туморе материце; такође је повезан са хормонском неравнотежом (понекад повезано са стресом или гојазношћу), аденомиозом, ендометриозом, употребом прогестинске контрацепције, поремећајима згрушавања крви.[2] У дуготрајним случајевима, хронично крварење може довести до анемије цурења.[1]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Знаци и симптоми, као и прецизна медицинска дефиниција абнормалног крварења из материце, нису увек јасни. Обично жена има менструацију која се јавља сваких 28 дана (нормално ако се креће између 21-35 дана), а просечна дужина менструалног циклуса је око 5 дана.

Кко током нормалне менструације већина жена губи мање од 80 мл крви по менструалном циклусу, веће процењене губитке треба сматрати аномалним. Међутим, једноставније, свако крварење које је претерано и јако до те мере да омета физичку, социјалну или емоционалну активност пацијента дефинисати као абнормално.

Неуобичајено крварење је углавном повезано са:[1][3]

  • употребом неколико тампона или хигијенских уложака у року од неколико сати,
  • продужењем крварењем које траје више дана него обично,
  • појавом крварења ван уобичајеног менструалног циклуса,
  • болом у трбуху,
  • осећајем астеније, слабости и тахикардије (које су сензације и знак вероватне анемије услед крварења).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза је клиничка и поставља се на основу клиничке историје болести. Анамнеза и физички преглед требало би да искључе трудноћу и хипотетички тумор (на пример, рак грлића материце).[2]

Узорак крви и доза хорионског гонадотропина се морају се лабораториски обрадити како би се искључила хипотетичка трудноћа, или спонтани побачај који може изазвати тешко крварење које се манифестује као менометрорагија.[2]

Преглед карлице и акушерски ултразвук дају даље индикације. Папа тестови могу показати рак грлића материце, хистероскопија (ендоскопска техника која омогућава директну визуализацију роднице, материце и цервикалног канала) често помаже у дијагнози ендометриозе.

Остали дијагностички тестови могу укључивати МРИ и биопсију ендометријума.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

Основни узрок поремећаја утиче на лечење. Након што се искључе компликације везане за трудноћу, ванматеричну трудноћу, побачај или трофобластну болест, као и бенигне и малигне промене гениталних органа, крварење се зауставља и то се постиже:[4][3]

  • употребoм лекова (естрогени, комбинација естрогена и гетсагена и инхибитори синтезе простагландина)
  • терапијском киретажом материце која је уједно и дијагностичка и даје нам тачну информацију да ли је дошло до патолошког процеса на нивоу грлића материце или тела материце
  • надокнадом течности и крвних продуката и препарата гвожђа у циљу корекције анемије

У случају миома и леиомиома материце, као и рака, индиковано је хируршко уклањање; алтернативно, за жене које више не желе да имају децу, може се урадити хистеректомија.

Ако узрок менометрорагије није одмах евидентан, може се применити прва линија фармацеутског лечења. Неке уобичајене опције терапије укључују:

  • Транексамску киселину - молекул који инхибира систем фибринолизе, и помаже у акутној фази у контроли крварења. Може се започети давањем 1.000 мг (2 ампуле) разблажених у 250 милилитара физиолошког раствора.
  • Пилуле за контролу рађања - које могу да регулишу нивоа хормона
  • Прогестин (на пример номегестрол ацетат, супстанца прогестерона), у дози од 10 мг (2 таблете) најмање 20 дана. Лек тада треба прекинути и поново започети након 15 дана за даљи 10-дневни период лечења.

Компликације[уреди | уреди извор]

Главна компликација прекомерног менструалног крварења је анемија услед губитка губитка крви. Она може имати значајан утицај на квалитет живота пацијента, што често резултује бледилом коже, смањеним апетитом, умором и лаком замором, главобољом и вртоглавицом, отежаним дисањем током напора, убрзаним откуцајима срца, раздражљивошћу, тешкоћама при успављивању и концентрацији.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Menometrorrhagia - Definition, Causes, Symptoms, Treatment”. e Medical Hub | A Complete Health Portal (на језику: енглески). 2014-06-15. Приступљено 2023-09-16. 
  2. ^ а б в г д Donnez, Jacques (2011). „Menometrorrhagia during the premenopause: An overview”. Gynecological Endocrinology. 27: 1114—1119. PMID 22182054. S2CID 38447561. doi:10.3109/09513590.2012.637341. 
  3. ^ а б в „Heavy Menstrual Bleeding (Menorrhagia): Causes & Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-16. 
  4. ^ „Dr Jelena Štulić: Svako krvarenje mimo redovnog ciklusa je znak za posetu ginekologu”. eKlinika (на језику: српски). 2021-03-01. Приступљено 2022-07-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).