Меренге

С Википедије, слободне енциклопедије
Меренге
Меренге-плес.jpg
Парови плешу меренге у плесној школи
Светска баштина Унеска
Званично имеМеренге
МестоДоминиканска Република Уреди на Википодацима
КритеријумНематеријално културно наслеђе: 
Референца1162
Упис2016. (11. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/music-and-dance-of-the-merengue-in-the-dominican-republic-01162
Пар плеше меренге

Меренге (шп. Merengue) је национални плес Доминиканске Републике и Хаитија. Постоје две верзије о томе како је настао тај плес. Једна теза заступа мишљење да је меренге плес робова који су били везани ланцима и да су у нужди вукли једну ногу док су секли шећерну трску уз ритам бубњева. Друга прича заступа тезу према којој се неки јунак из једне од многобројних револуција у Доминиканској Републици у родно село вратио рањен у ногу. Његови сељани дочекали су га уз добродошлицу те су из саосећања сви плесали као да шепају, односно вукли су једну ногу.

Године 2016. меренге плес и музика уз коју се изводи уврштени су на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа света.[1]

На Хаитију сличан плес зове се (шп. Meringue). Могуће је то да је плес добио назив према слатком јелу од шећера и беланаца, и то због свог једноставног и пенушавог карактера или због његовог прецизног и кратког ритма. У Сједињеним Америчким Државама меренге се први пут појавио у Њујорку.[2]

Опис меренге плеса[уреди | уреди извор]

Постоји неколико варијанти меренгеа као врсте музике. Темпо има много варијација, а Доминиканци уживају у оштром убрзавању. У клубовима и ресторанима на плесном подијуму највише се цени распоред који креће од спорог болера, којег разбија меренге који се постепено спаја са јасним и брзим џајвом. Меренге који се плеше на плесним вечерима и у школама је спорији и има прилагођене покрете боковима.

Меренге је комбинација два плеса, и то афричког плеса и француског менуета са краја 18. века и с почетка 19. века. Наиме, афрички робови видели су балове у великим кућама и када су они имали своје фестивале почели су опонашати плесове господара. Плесови Европљана нису им били занимљиви јер су били досадни и мирни, па су робови временом додали специјални додатак, односно додали су лагани поскок уз ритам бубњева.

Изворни меренге није се плесао у паровима него је то било својеврсно коло у којем су мушкарци и жене били окренути једни према другима и држали су се рукама. Нису се превише приближавали једно другом. Изворни покрети плеса били су само трешење раменима и брзи корак. Није било нападних покрета бокова као данас, јер афрички плесови не познају покрете боковима.

У ствари, афрички плесови немају компликованих корака и покрета рукама. Нема ни примитивног сексуалног трешења боковима. У данашње време изворни меренге преживљава само у руралним подручјима Доминиканске Републике. Традиционална форма меренгеа се променила. Од својих почетака меренге се изводио инструментима које је поседовала заједница те се било лако дочепати треса и куатра.

Меренге се плеше у пару у положају као за валцер и састоји се од корака у страну. Тај корак назива се (шп. „paso de la empalizada“) или (енгл. „stick-fence step“). Пар се може окретати у смеру казаљке на сату или супротно од њега. Такав меренге назива се (шп. „merengue de salón“) и у њему се пар никада не раздваја. Постоји и (шп. „merengue de figura“) у којем плесачи окрете раде самостално, али никада не пуштају партнерову руку. Музика меренгеа је 2/4 ритма.

Овај плес је добра основа за остале латино плесове јер ту плесачи науче пренос тежине, рад боковима, кретање, ритам. Не постоји основни корак који се учи, већ се може кретати у свим правцима и радити соло или заједнички окрети. Овај начин плесања много олакшава извођење фигура јер практично само то и треба учити. Скоро све фигуре у салси могу се играти и у меренгеу. Меренге плес учи се у свим школама плеса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Music and dance of the merengue in the Dominican Republic”. UNESCO (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  2. ^ „Merenge”. Zvanični veb-sajt. Plesna škola "Armydance". Приступљено 19. 5. 2021.