Мери Рено
Изглед
Мери Рено | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ајлин Мери Шаланс |
Датум рођења | 4. септембар 1905. |
Место рођења | Форест Гејт, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 13. децембар 1983.78 год.) ( |
Место смрти | Кејптаун, Јужноафричка република |
Занимање | књижевница |
Мери Рено, некад транскрибовано на српском и као Мери Ренолт (енг. Mary Renault, Форест Гејт, 4. септембар 1905 – Кејптаун, 13. децембар 1983) је била енглеска књижевница најпознатија по својим историјским романима чија се радња дешава у античкој Грчкој.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Право име јој је било Ајлин Мери Шаланс, њен отац је био лекар, а мајка домаћица. Завршила је школу за девојке у Бристолу, а затим студирала на Оксфорду, то јест Сент Хјуго колеџу, где је завршила студије историје, митологије, филозофије и античке књижевности.[3] Један од њених предавача био је и Џ. Р. Р. Толкин. Доста њених историјских романа садржи тему хомосексуалности,[4] а позната је њена трилогија романа о Александру Великом, који је преведен на српски.
Дела
[уреди | уреди извор]Дела у српском преводу
[уреди | уреди извор]- Ватра са неба (1969) српско издање 2004. године, Отворена књига,[5] први део трилогије о Александру Великом
- Персијанац (1972), српско издање 2004, други део трилогије
- Погребне игре (1981) српско издање 2005, трећи део трилогије
- Краљ мора умрети (1958), српско издање 2012,[6] Лагуна, роман о Тезеју
Дела која нису преведена
[уреди | уреди извор]Остали историјски романи
[уреди | уреди извор]- Последње вино (The Last of the Wine) - роман о Пелопонеском рату
- Бик из мора (The Bull from the Sea) - други део саге о Тезеју
- Маска Аполона (The Mask of Apollo) - наратор је глумац у доба Платона
- Хваљени певач (The Praise Singer) - роман о Симониду са Кеја
Романи са модерним темама
[уреди | уреди извор]- Сврхе љубави (Purposes of Love)
- Нежни су њени одговори (Kind Are Her Answers)
- Дружељубиве младе даме (The Friendly Young Ladies)
- Повратак ноћи (Return to Night)
- Северна литица (The North Face)
- Возач двоколица (The Charioteer)[7] , лгбт роман који је постао касније класик и један од најутицајнијих романа о љубави између два мушкарца
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Who Is Mary Renault? - The Mary Renault Society”. www.maryrenaultsociety.org. Приступљено 2023-10-30.
- ^ „Rediscover Mary Renault, Queen of Ancient Historical Fiction”. explorethearchive.com (на језику: енглески). 2019-09-04. Приступљено 2023-10-30.
- ^ „Meri Renolt | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-30.
- ^ Chanter, Rachel (2020-05-19). „History, sex and identity – exploring the legacy of Mary Renault”. Peter Harrington Journal - The Journal (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-30.
- ^ „VATRA S NEBA - Meri Reno”. Knjižare Vulkan (на језику: српски). Приступљено 2023-10-30.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања мери рено NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-30.
- ^ Cooke, Rachel (2013-11-03). „The Charioteer by Mary Renault – review”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2023-10-30.