Мери Тод Линколн

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Тод Линколн
Mary Todd Lincoln2crop.jpg
Лични подаци
Пуно имеМери Ен Тод Линколн
Датум рођења(1818-12-13)13. децембар 1818.
Место рођењаЛексингтон,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти16. јул 1882.(1882-07-16) (63 год.)
Место смртиСпрингфилд,  Сједињене Америчке Државе
Породица
СупружникАбрахам Линколн
ДецаРоберт Тод Линколн
Едвард Бејкер Линколн
Вили Линколн
Тед Линколн

Потпис
4. март 1861 — 15. април 1865.
ПредседникАбрахам Линколн
ПретходникХаријет Лејни
НаследникЕлајза Макардл Џонсон

Мери Ен Тод Линколн (енгл. Mary Ann Todd Lincoln) (Лексингтон, 13. децембар 1818Спрингфилд, 16. јул 1882) је била прва дама Сједињених Америчких Држава и жена 16. председника Сједињених Држава Абрахама Линколна. На месту прве даме Сједињених Држава била је у периоду од 1861. до 1865. године. Своје име Ен препустила је млађој сестри, а име Тод користила је до венчања.

Мери је била изузетно образована и богата, као и цела њена породица из Кентакија. Након проведеног детињства у својој родној кући (данас позната као кућа Мери Тод Линколн) и завршетка школе, Мери се преселила у Спрингфилд, Илиноис, где је живела са својом удатом сестром Елизабет Едвардс.

Пре него што се удала за Абрахама Линколна, Мери се удварао његов политички противник Стивен А. Даглас.

Линколн и Мери су имали четири сина, а живели су у Спрингфилд у Илиноису.

Мери је подржавала и помагала свог мужа, током његовог мандата. Била је сведок када је он убијен у позоришту од стране глумца Џона Вилкса Бута. 10. година након његовог убиства, Мери је установљена психичка болест. Смрт мужа је изузетно тешко поднела.

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Мери је рођена Лексингтону у Кентакију, као четврто од седморо деце банкара Роберта Смита Тода и Елизабет Паркер Тод[1]. Њена породица је била робовласничка, а Мери је одрасла у богатом окружењу[2]. Када је имала шест година, њена мајка је изненада преминула. Две године касније, њег отац је оженио Елизабет Бетси Хамфриз, са којом је имао деветоро деце[3][4]. Са маћехом се слагала изузетно лоше.

Кућа Мери Тод Линколн
Историјски запис испред куће Мери Тод Линколн

Од 1832. године Мери и њена породица су живели у дому, данас познатом као кућа Мери Тод Линколн, резиденцијом од 14 соба у Лексингтону[5]. Мери је имала ирске крви, њен прадеда Дејвид Леви Тод је рођен у округу Лонгфорд у Ирској, а емигрирао је у Кентаки. Други прадеда, такође са очеве стране Ендру Портер је био син ирског имигранта који је имигрирао у Сједињене Државе. Сви остали њихови преци стигли су из Енглеске[6].

Док је још била млада, послата је у школу, у којој је највише била заступљена књижевност и француски језик. Мери је научила течно да говори француски, проучавала плес, драму и музику[7]. У октобру 1839. године, Мери је почела да живи са својом Сестром Елизабет, у Спрингфилду и била је изузетно популарна код ситног племства. Иако је била прошена од стране политичара Стивена А. Дагласа и многих других, Мери се ипак удала за Абрахама Линколна[7].


Брак и породица[уреди | уреди извор]

Мери и Абрахам Линколн су се венчали 4. новембра 1842. године, када је она имала 23. године, а Линколн 33. године. Имали су четири сина, који су рођени у Спрингфилду :

  • Роберт Тод Линколн (1843–1926), адвокат, дипломата и бизнисмен
  • Едвард Бејкер Линколн познатији као Еди (1846–1850), преминуо од туберкулозе[3]
  • Вилијам Валас Линколн (1850–1862), преминуо од тифуса[3]
  • Томас Линколн (1853–1871), преминуо од запаљења плућне марамице или од туберкулозе[8]

Смрт[уреди | уреди извор]

Током раних осамдесетих година 19. века, Мери је живела у Спрингфилду, у резиденцији њене сестре Елизабет Едвардс. 16. јула 1882. године колабирала је у кући њене сестре, пала у кому и преминула истог дана у 63. години живота. Сахрањена је у Оак Риџ гробљу у Спрингфилду, поред свог мужа[9]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Emerson, Jason (2006). „The madness of Mary Lincoln”. American Heritage Magazine. 57 (3). 
  2. ^ Clinton 2010
  3. ^ а б в Jason 1995, стр. 20-22
  4. ^ Historians have suggested that Robert Smith Todd and Elizabeth Parker were double first cousins: his paternal aunt was married to her father, and her paternal aunt was married to his father.Mary Todd Biography
  5. ^ Mary Todd Lincoln House, National Park Service, (June 9, 1977). Retrieved on September 14, 2011.
  6. ^ Mary Lincoln. Firstladies.org. Retrieved on September 14, 2011.
  7. ^ а б Donald, David Herbert (1995). Lincoln. New York: Touchstone. стр. 85. 
  8. ^ „Abraham Lincoln and Chicago (Abraham Lincoln's Classroom)”. The Lincoln Institute. Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2020. Приступљено 2. 12. 2012. 
  9. ^ „Mary Todd Lincoln”. The Lincoln Institute. Архивирано из оригинала на датум 07. 11. 2017. Приступљено 18. 8. 2001. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jason, Emerson (1995). The Madness of Mary Lincoln. Ilionis: Touchstone. стр. 20—22. 
  • Donald, David Herbert (1995). Lincoln. New York: Touchstone. стр. 85. 
  • Baker, Jean. Mary Todd Lincoln: A Biography (2008) excerpt and text search
  • Michael Burlingame, The Inner World of Abraham Lincoln (University of Illinois Press, 1994)
  • Clinton, Catherine (2010). Mrs. Lincoln: A Life. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-076041-0. 
  • Emerson, Jason (2007). The Madness of Mary Lincoln. Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press. ISBN 978-08093-2771-3. 
  • King, C.J. Four Marys and a Jessie: The Story of the Lincoln Women (Hildene, 2015)
  • McDermott, Stacy Pratt (2015). Mary Lincoln : southern girl, northern woman. New York: Routledge. LCCN 2014030118. 
  • Neely, Mark E. Jr. and R. Gerald McMurtry. The Insanity File: The Case of Mary Todd Lincoln (1993) excerpt and text search
  • Ruth Painter Randall, Mary Lincoln: Biography of a Marriage (Little, Brown & Co., 1953)
  • Williams, Frank J. and Michael Burkhimer, eds. The Mary Lincoln Enigma: Historians on America's Most Controversial First Lady (Southern Illinois University Press; 2012) 392 pages; scholarly essays on her childhood in Kentucky, the early years of her marriage, her political relationship with her husband, and her relationship with her son Robert.
  • Warren, Louis A. (јул 1946). „The Woman in Lincoln's Life”. Filson Club History Quarterly. 20 (3). Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2013. Приступљено 01. 11. 2017.