Мери Харис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мери Харис Џонс
Mother Jones 1902-11-04.jpg
Мери Харис
Датум рођења(1830-08-01)1. август 1830.
Место рођењаКорк
 Ирска
Датум смрти30. новембар 1930.(1930-11-30) (100 год.)
Место смртиАделфи
 САД

Мери Харис Џонс, познатија као Мајка Џонс (енгл. Mary Harris Jones; Корк, 1. август 1830[1][2]Аделфи, 30. новембар 1930), је била је познати амерички борац за радничка права и друштвени организатор.

Биографија[уреди]

Рођена је у Корку у Ирској. Њена породица се преселила у Торонто, Канада, 1835, кратко након што су Британци обесили њеног деду за учешће у ирској борби за национална права. Када је завршила школовање, радила је као учитељица и кројачица у Сједињеним Државама. Синдикате је упознала преко свог мужа, Џорџа Џонса, значајног члана синдиката металских радника.

Две важне тачке у њеној каријери биле су смрт њеног мужа и четворо деце током епидемије жутице у Тенесију 1867, и губитак комплетне имовине у Великом пожару у Чикагу 1871. Принуђена да се издржава, прикључила се друштву „Витезови рада“ из ког је потекло удружење Индустријски радници света (Industrial Workers of the World - IWW), коме је она помогла у оснивању 1905. Била је активни организатор и просветар у штрајковима у целој земљи, а посебно је била активна са Уједињеним рударима (United Mine Workers - UMW) и Социјалистичком партијом Америке. Као организатор синдиката постала је чувена по организовању жена и деце штрајкача у демонстрацијама за њихову добробит.

Године 1903, организовала је децу која су радила у млиновима и рудницима у „Дечји крсташки поход“ - марш од Кенсингтона у Пенсилванији до градића Ојстер Беј ("залив шкољки") у држави Њујорк - дома председника Теодора Рузвелта. Транспаренти су били исписани паролама "Хоћемо време да се играмо!" и "Хоћемо да идемо у школу!".[3][4][5] Иако је председник одбио да се сретне са протестантима, инцидент је довео питање дечјег рада у врх јавног интересовања.

Године 1913, током протеста у Западној Вирџинији, Мајка Џонс је ухапшена и осуђена, заједно са другим синдикалним вођама, за конспирацију ради убиства, након организовања још једног дечјег марша. Већ осамдесеттрогодишња старица је ускоро ослобођена уз затвора, након што је Сенат САД наредио истрагу о условима рада у рудницима угља. Неколико месеци касније у Колораду, помогла је да се организује протест тамошњих рудара угља. Поново је ухапшена, и након неколико месеци у затвору депортована.

Године 1924, 94 године стара Мајка Џонс је била на суду поново, овај пут под мешовитом оптужбом за креирање и преношење клевета и јавну увреду. 1925, Чарлс А. Алберт, издавач Чикаго Тајмса, добио је невероватних 350.000 долара одштете.

Почетком 1925, неукротива Џонс је одбила напад двојице давитеља који су провалили у кућу пријатеља код којих је боравила. После кратке борбе, један нападач је побегао, а други је био озбиљно повређен. Рањени нападач, педесетчетворогодишњи Кит Гегни, је касније преминуо од повреда које му је задала Џонс које су укључивале тешке повреде главе задобијене ударцима црних кожних чизама Џонсове. Полиција ју је одмах ухапсила, али је ускоро пуштена када је установљено да су нападачи били сарадници значајног локалног привредника.

Мајка Џонс остала је синдикални организатор и у току својих деведесетих година, и наставила да прича за синдикат скоро до свог стотог рођендана. Убрзо пошто се званично повукла у пензију, са 95 година, објавила је своје виђење својих искустава у радничком покрету у својој аутобиографији (The Autobiography of Mother Jones (1925).

Данас је многи људи препознају по америчком часопису Mother Jones, који се бави виђењима социјалних проблема које је поставила Мајка Џонс.

Референце[уреди]

  1. ^ „Mary Harris Jones”. Mother Jones Commemorative committee. Приступљено 30. 11. 2012. »... This plaque will be erected near the famous Cork Butter Market and will be unveiled on 1st August 2012 which is the 175th Anniversary of her baptism in the North Cathedral [St. Mary's Cathedral] (we have not been able to ascertain her actual date of birth but it would most likely have been a few days before this date). Her parents were Ellen Cotter, a native of Inchigeela and Richard Harris from Cork city. Few details of her life in Cork have been uncovered to date, though it is thought by some that she was born on Blarney Street and may have attended the North Presentation Schools nearby. She and her family emigrated to Canada soon after the Famine, probably in the early 1850s. ...« 
  2. ^ „Mother Jones (1837–1930)”. AFL-CIO. Приступљено 30. 11. 2012. 
  3. ^ „Mother Jones leading a protest, circa 1903”. Explore PA History. Приступљено 30. 11. 2015. 
  4. ^ „Today in labor history: Mother Jones leads march of miners' children”. People's World. 21. 9. 2012. Приступљено 30. 11. 2015. 
  5. ^ Jones, Mother (1925). „Chapter Ten: The March of the Mill Children”. Ур.: Parton, Mary Field. The Autobiography of Mother Jones. Chicago: Charles H. Kerr & Company. Приступљено 30. 11. 2015. 

Литература[уреди]

  • Jones, Mary Harris (1925). The Autobiography of Mother Jones. Chicago: Charles H. Kerr & Co. ISBN 0-486-43645-4. 
  • Colman, Penny (1994). Mother Jones Speaks. Brookfield, Connecticut: The Millbrook Press. ISBN 978-0873488105. 
  • Corbin, David (2011). Gun Thugs, Rednecks, and Radicals: A Documentary History of the West Virginia Mine Wars. Oakland: PM Press.
  • Gorn, Elliott J. (2002). Mother Jones: The Most Dangerous Woman in America. New York: Hill and Wang. ISBN 978-0809070947. 
  • Savage, Lon (1990). Thunder in the Mountains: The West Virginia Mine War, 1920–21. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press.
  • State of West Virginia (2002). Marking Our Past: West Virgnia's Historical Highway Markers. Charleston: West Virginia Division of Culture and History.
  • Edward M. Steel, "Mother Jones in the Fairmont Field, 1902", Journal of American History 57, Number 2 (September, 1970) pages 290-307.

Спољашње везе[уреди]