Месершмит Bf 108

С Википедије, слободне енциклопедије
Месершмит Bf 108

Авион Месершмит Bf 108 Тајфун[1]
Авион Месершмит Bf 108 Тајфун[1]

Општи подаци
Намена Туристичко школски
Посада 1
Број путника 3
Порекло Нацистичка Немачка
Произвођач БФВ касније (Месершмит А.Г.)
Пробни лет 1934.
Уведен у употребу 1934.
Статус активан
Први оператер Нацистичка Немачка
Број примерака 885
Димензије
Дужина 8,30 m
Висина 2,06 m
Распон крила 10,50 m
Површина крила 16,40 m²
Маса
Празан 880 kg
Нормална полетна 1.385 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х Argus As 10C
Снага КЕМ-а 1 x 177 kW
Снага КЕМ-а у кс 1 x 237 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 300 km/h
Долет 1.000 km
Плафон лета 5.000 m
Брзина пењања 312,6 m/min
 Портал Ваздухопловство

Месершмит Bf 108 B-1 Тајфун (нем. Messerschmitt Bf 108 B-1 Taifun) је немачки туристичко школски једномоторни, јенокрилни, нискокрилни, авион потпуно металне конструкције, који је служио за преобуку пилота за ловце Ме 109 у време непосредно пре, за време и после Другог светског рата.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусером, Рихардом Бауером и Хубертом Бауером. Пројект се интерно звао БФВ М37 (BFW означава Bayerische Flugzeugwerke, М за Вили Месершмит, 37 је редни број ознаке типа). Већ у априлу 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено у рекордном року до 13. јуна, 1934. а као резултат, добијен је технолошки софистицирани авион. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун је једнокрили, нискокрилни, четвороседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека, а на месту где се налази кабина, пресек је готово правоугаони. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским осмоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути надоле), Argus 10C снаге 240 KS или Argus 10E снаге 270 KS. Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. У трупу се налазила кабина са четири седишта постављена једно поред другог у два реда. Авион је имао дупле команде, а јединствену инструмент таблу су користила оба пилота. Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Авион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона[2].

Варијанте авиона Месершмит Bf 108[уреди | уреди извор]

Авион Bf 108 је прављен у неколико варијанти:

  • M 37/Bf 108A - Почетна верзија пројектована 1934.
  • Bf 108B - побољшана верзија авиона Bf 108A, грађена од краја 1935.
  • Bf 108C - прототипска верзија брзог авиона, са мотором Hirth HM 512 снаге 400 KS.
  • Me 208 - побољшана и проширена верзија са увлачећим трицикл стајним трапом.
  • Nord 1000 Pingouin (Bf 108) - се производио током и после рата у SNCAN Француској.

Земље које су користиле Месершмит Bf 108[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Произведено је укупно 1182 примерака авиона Месершмит Bf 108. Производња је почела 1934. године и фирми Bayerische Flugzeugwerke (BFW). Производња авиона Месершмит Bf 108 је пребачена у Француску SNCAN (Société nationale de constructions aéronautiques du Nord) 1942. године. У овој фабрици је настављена производња ових авиона и његових модификација и после рата све до 1971. године. ВВКЈ је до краја 1939 купило 12 авиона Bf 108 B-1, а Југословенски Краљевски Аероклуб 1938. године је купило један овај авион[3].

Види још[уреди | уреди извор]

  • Бикер Bü 181 Бестман
  • Рогожарски RWD-13

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 08. 10. 2015. 
  2. ^ Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. 
  3. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић, П.; Мицевски, М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић, П.; Мицевски, М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : pp. 88–106. ISSN: 1450-684X.
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Vazduhoplovstvo Jugoslavije”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 13. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Месершмит Bf 108 на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Bf_108&oldid=27672907”