Пређи на садржај

Мескалин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мескалин
Клинички подаци
Drugs.comMonografija
Идентификатори
CAS број54-04-6 Зелена квачицаДа
ATC кодnone
PubChemCID 4076
ChemSpider3934 Зелена квачицаДа
UNIIRHO99102VC Зелена квачицаДа
KEGGC06546 Зелена квачицаДа
ChEBICHEBI:28346 Зелена квачицаДа
ChEMBLCHEMBL26687 Зелена квачицаДа
Синоними3,4,5-trimethoxyphenethylamine
Хемијски подаци
ФормулаC11H17NO3
Моларна маса211,258
  • COc1cc(CCN)cc(OC)c1OC
  • InChI=1S/C11H17NO3/c1-13-9-6-8(4-5-12)7-10(14-2)11(9)15-3/h6-7H,4-5,12H2,1-3H3 Зелена квачицаДа
  • Key:RHCSKNNOAZULRK-UHFFFAOYSA-N Зелена квачицаДа
Физички подаци
Тачка топљења35 °C (95 °F)
Тачка кључања180 °C (356 °F)

Мескалин (3,4,5-триметоксифенилетиламин) је халуциногени алкалоид који се налази у кактусу пејотлу (у осушеном кактусу га има 4-7%).

Изолован је из пејотла 1896, а прва синтеза мескалина је изведена 1919.

На илегалном тржишту у САД већином се јавља синтетички мескалин, који нема опор укус пејотла, а узима се у дози од 0,2 до 0,6 грама. Често се појављује и помешан са ПЦП-ом.

Међу првима исцрпна истраживања о учинцима мескалина је на Универзитету у Чикагу изводио Хајнрих Кливер 1926. Установио је да је после узимања мескалина немогуће гледати у бели зид, а да се на њему не виде бљештаве и сјајне форме.

На основу својих искустава приликом узимања мескалина, чувени енглески писац Олдус Хаксли је 1954. године написао књигу "Врата перцепције".

Особина Вредност
Број акцептора водоника 4
Број донора водоника 1
Број ротационих веза 5
Партициони коефицијент[1] (ALogP) 1,2
Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) -2,3
Поларна површина[3] (PSA, Å2) 53,7

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). . „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o. 
  2. ^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). . „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  3. ^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). . „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]