Месопотамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Месопотамија (провинција).

Iraq location map.svg

Месопотамија (такође Међуречје; грчки: Μεσοποταμία, превод од староперсијског Miyanrudan „Земља између две реке“ или арамејског назива Beth-Nahrin „Кућа двеју река“) је подручје југозападне Азије. Научно речено, Месопотамија обухвата алувијалну раван између река Тигра и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Међутим, сматра се да израз такође потпуно обухвата речне равнице, као и околна низинска подручја чије границе чине Арапску пустињу на западу и југу, Персијски залив према југу, те планине Заргос и Кавказ према северу. Месопотамија је једна од најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту развиле, као нпр. Сумер, Вавилон, Асирија, Акад, итд. Неки од најранијих примера писања у свету су пронађени у овој регији, а ту су настали и први градови. Због свега овога, Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“.

Историја[уреди]

Античка Месопотамија обухвата период од касног 4. миленијума п. н. е. до успона Ахеменида у 6. веку п. н. е. Тај дуги период се може поделити на следећи начин:

  • Рано бронзано доба
    • Период Џемдет Наср (око 3100. п. н. е. — 2900. п. н. е.)
    • Први династички градови-државе (око 2900. п. н. е. — 2350. п. н. е.)
    • Акадско царство (око 2350. п. н. е. — 2193. п. н. е.).
    • Трећа династија Ура („Сумерска ренесанса“ или „Нео-сумерски период“; око 2119. п. н. е. — 2204. п. н. е.)

Вријеме Сумера[уреди]

Мапа древне Месопотамије

Историја Месопотамије је почела у Сумеру. У 3. миленијуму прије нове ере два народа (Сумерци и Акађани) су се населила у Месопотамију. Сумерци су живили на југу крај Персијског залива. Говорили су језиком који није сличан ни јеном данашњем језику. Они су открили писмо око 3200. г. п. н. е. Земља им је била подјељена на градове-државе којима је владао једанн краљ. Око 2300. г. п. н. е. њихови сусједи Акађани су се населили сјеврено од њих, заузели Сумер и створили пространо царство. (Акадско царство)

Вријеме Вавилона[уреди]

Током 2. миленијума старе ере, Аморити, а затим и Арамејци настањују се у Месопотамији која се поново подијелила на више краљевстава. Међутим, у 18. вијеку п. н. е. Хамурабије, краљ Вавилона је основао јединствену и стабилну државу која се пружала од Персијског залива до града Мари. Град Вавилон је постао веома значајан културни и вјерски центар Месопотамије.

Вријеме Асираца[уреди]

Асирско царство око 654. п. н. е. за време владавине Асурбанипала

Почетком 1. миленијума прије нове ере, Асирци, који су били настањени на сјеверу Месопотамије шире свој утицај према југу. Тада је настало велико Асирско краљевство.

Опадање[уреди]

539. г. п. н. е. Персијанци су продрли у Месопотамију. Месопотамијска цивилизација је постепено пала у заборав.

Положај[уреди]

Месопотамија је велика равница између ријека Тигра и Еуфрата. Налази се на простору данашњег Ирака и малим дијелом Сирије. Јужно од ње је пустиња, а сјеврено и источно су планине. На југу Месопотамије је Персијски залив.

Ријеке[уреди]

Еуфрат (дуг 2780 километара) и Тигар (дуг 1950 километара) су нејвеће ријеке Месопотамије. Извиру у планинским предјелима Јерменије, а уливају се у Персијски залив. На свом путу напајају водом двије велике долине, богатог глинастог тла. Земљорадници на њима гаје жито, јечам козе и овце. Ван ове плодне земље налази се степа и пустиња у којој су живјели номадски сточари. Месопотамци су ријеке Тигар и Еуфрат сматрали божанствима.У Тигар и Еуфрат се се улијевале мале рјечице.

Култура[уреди]

Митологија[уреди]

Мардук и његов змај- отисак са вавилонског ратног печата

Месопотамци верују у невидљиви натприродни свет који управља њиховим животом. То "Горе" настањују стотине богова који подсећају на људе "Доле": попут њих они имају врлине и мане. Међутим, поседују изузетну снагу, велику лепоту и бесмртност.

Месопотамци су ријеке Тигар и Еуфрат сматрали божанствима. Понекад су се њима обраћали ради доношења пресуда. Оптужени се морао заронити у божанску ријеку; ако потоне, значи да је крив, а ако исплива, проглашава се невиним.

Мардук је месопотамско врховно божанство. Крајем 2. миленијума прије нове ере, он је постао бог свих Месопотамаца. Сваки вавилонски краљ је на почетку своје владавине одлазио у храм и стављао руку на кипа Мардука. То је био начин да прими своју моћ од бога.

Вавилонски богови нису били једнаки. Енлил, врховни бог је управљао свима. Његов брат, Енки-Еа је господар вода. Он је створио људе и њихов је пријатељ. Енлилова жена, Инана-Иштар је богиња љубави и рата. Мноштво нижих боанстава преносе Енлилова наређења "доњем" свијету. Тако је постојао бог за сваку ствар, сваки занат и сваку ситуацију.

Све што се деси на земљи, било добро или лоше, последица је божије воље. Људи проучавају знаке које им богови шаљу (на пример снажни пљусак ван кишне сезоне) да би сазнали шта ће им се догодити. Посвећују им такође храмове, кипове, накит, храну, жртве, молитве и песме и организују прославе у њихову част да би стекли њихову милост или умирили њихов гнев.

Еп о Гилгамешу[уреди]

Гилгамеша приказан на рељефу

Еп о Гилгамешу је дуга песма написана на акађанском језику. Опева подвиге овог полулегендарног краља и Говори о храбрости, пријатељству и потрази за вечитим животом.

Енкиду, божанска творевина
Богови желе да очитају лекцију овом гордом човеку! Стварају му супарника, Енкидуа. Када је Гилгамеш сазнао за њега он одлучује да му се супротстави. Сукоб остаје без победника и супарници постају нераздвојни пријатељи. Из пркоса заједно улазе у забрањену „Кедрову шуму". Тиме разљућују дива Хумбабу, чувара ове шуме, и убијају га. Враћају се у Урук поносни на своје подвиге.

Казна
Гилгамеш одбија удварање Иштар, богиње љубави. Овога пута богови одлучују да га казне. Убијају Енкидуа.Гилгамеш, избезумљен од бола, оплакује свог пријатеља. Постаје свестан постојања смрти, коју жели да избегне.

Да ли ће Гилгамеш постати бесмртан?
Гилгамеш полази на веома далек пут у потрази за бесмртношћу. На дну опасног мора он бере биљку која даје вечиту младост ономе ко је поједе. Међутим, на повратку, једна змија му отима чаробну траву и он заувек губи наду да ће постати бесмртан.

Прво писмо[уреди]

Плоча са клинастим писмом

Прво писмо је настало у Сумеру у Месопотамији око 3200. године пре наше ере. Трговцимаје било потребно да провере проток робе и да га забележе. Постепено је писмо забележило све речи сумерског језика, штоје омогућило да се мисли сачувају.

Трговци су слали робу уз глинену куглицу величине тениске лоптице. Унутар ове шупље куглице било је исто онолико жетона званих калкули колико комада робе. За крдо од десет оваца, било је, на пример, десет округлих жетона. На пријему робе, кугла би се разбијала а калкули бројали. Сумерци су потом наносили спољашње ознаке на куглици којима се означавао њен садржај. Писмо је рођено. Будући да жетони више нису били неопходни, куглица се претворила у таблицу.

Први знаци сумерског писма предмете представљају шематски. Током векова цртежи су такође означавали звуке и слогове. Од тада сумерско писмо, које се користило као ребус, омогућава да се забележе и други језици као акађански.

Сумерско писмо се овако зове према његовим карактеристичним цртама. И заиста знаци су упрошћавањем попримили мање или више облик клинова.[1]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Месопотамија

Извори[уреди]