Пређи на садржај

Архитектура Месопотамије

С Википедије, слободне енциклопедије
Архитектура Месопотамије
Врх: Ламасу са капије у Нимруду, Нинива, око 1350. п. н. е.;
Средина: Зигурат у Уру, око 21. века п. н. е.;
Дно: Реконструкција капије богиње Иштар из Вавилона, око 575. п. н. е. у Пергамском музеју
Медији на Остави

Архитектура Месопотамије обухвата древну архитектуру подручја речног система Тигар–Еуфрат (познатог као Месопотамија), која укључује неколико различитих култура и траје од 10. миленијума п. н. е. (када су изграђене прве сталне структуре) до 6. века п. н. е. Међу најзначајнија архитектонска достигнућа Месопотамије спадају развој урбанистичког планирања, кућа са двориштем и зигурати. Улогу архитеката имали су писари, који су били одговорни за пројектовање и управљање изградњом за владу, племство или краљевску породицу.

Проучавање древне месопотамске архитектуре заснива се на доступним археолошким доказима, сликовним приказима грађевина и текстовима о грађевинским праксама. Научна литература се обично концентрише на архитектуру храмова, палата, градских зидина и капија, али се повремено бави и стамбеном архитектуром.[1]

Грађевински материјали и декорација

[уреди | уреди извор]
Зигурат Белог храма
Зигурат Белог храма у Уруку. Првобитна пирамидална структура, „Ану зигурат“, датира из сумерског периода око 4000. п. н. е., а Бели храм је изграђен на његовом врху око 3500. п. н. е.[2]

Главни грађевински материјал у Сумеру био је ћерпич (цигла од блата сушена на сунцу). Због недостатка камена, овај материјал је био основа градње. Пошто су ове цигле мање издржљиве од печених, грађевине су се временом урушавале. Периодично су уништаване, равнане и поново грађене на истом месту. Овај циклус је постепено уздизао ниво градова, стварајући вештачка брда позната као телови, која се налазе широм древног Блиског истока. Зидови су понекад били ојачани битуменом, а фасаде јавних зграда украшаване су мозаицима од обојених камених или керамичких купа, утиснутих у блато.

Вавилонски храмови су масивне грађевине од сирове опеке, подупрте контрафорима. Употреба опеке довела је до раног развоја пиластера и стубова, као и фресака и глеђосаних плочица. Зидови су били живописно обојени, а понекад обложени цинком или златом.

Касније су асирски архитекти почели да користе и камен. Зидови асирских палата били су обложени изрезбареним и обојеним каменим плочама (ортостатима) са барељефима, који су приказивали војне походе или ритуалне сцене. У Вавилонији је била чешћа употреба тродимензионалних фигура у пуној пластици.[3]

Урбанизам

[уреди | уреди извор]

Сумерци су били прво друштво које је осмислило и изградило град као планирану целину. Понос овим достигнућем забележен је у Еп о Гилгамешу, који почиње описом града Урука — његових масивних зидина, улица, пијаца, храмова и вртова. Урук је постао образац урбане културе која се проширила широм западне Азије.

Типичан град је простор делио на стамбене, мешовите, трговачке и јавне зоне. Стамбене четврти су биле груписане по професијама.[4] У срцу града налазио се комплекс високог храма, обично благо померен од географског центра, који је представљао нуклеус око којег је град растао. Град је увек укључивао и појас наводњаваног пољопривредног земљишта. Мрежа путева и канала повезивала је град са овим земљиштем, при чему су канали били важнији за транспорт.

Кључни архитектонски облици

[уреди | уреди извор]

Куће

[уреди | уреди извор]
Теракотни модел куће из Вавилона, из староасирског периода

Преовлађујући тип куће била је кућа са двориштем, која се у Месопотамији користила све до данас. Ова кућа била је оријентисана ка унутрашњем отвореном дворишту (тарбасу), које је стварало ефекат хлађења. Све просторије су се отварале ка дворишту. Спољни зидови нису имали украсе и имали су само један отвор који је повезивао кућу са улицом, уз прелаз од 90 степени кроз мало предсобље, чиме се строго одвајао јавни и приватни простор. Просечна величина сумерске куће била је 90 m².[5]

Палате

[уреди | уреди извор]
Уметнички приказ дворане у асирској палати, из књиге Споменици Ниниве Остина Хенрија Лајарда, 1853.

Палате раних месопотамских елита биле су велики комплекси, често раскошно украшени. Функционисале су као велике друштвено-економске институције и, поред стамбених и приватних функција, обухватале су занатске радионице, складишта хране и церемонијална дворишта.

Асирске палате из гвозденог доба, посебно у Нимруду, Дур Шарукину и Ниниви, постале су познате по обимним сликовним и текстуалним наративним програмима на зидовима, уклесаним на каменим плочама познатим као ортостати. Капије и важни пролази били су окружени масивним каменим скулптурама митолошких фигура, попут крилатих бикова са људском главом (ламасу).

Храмови и зигурати

[уреди | уреди извор]
Делимично реконструисана фасада и приступно степениште Зигурата у Уру, који је првобитно изградио Ур-Наму, око 2100. п. н. е.

Храмови су често претходили настанку градских насеља. Њихов облик је био манифестација блискоисточне космологије, где је храм имао улогу светске осе (axis mundi), места сусрета богова и људи. Храм је грађен на ниској тераси од набијене земље, која је представљала свето брдо.

Зигурати су били огромне пирамидалне храмске куле, прво изграђене у сумерским градовима-државама, а касније развијене и у вавилонским и асирским градовима. Познато је 32 зигурата у Месопотамији и околини. Грађени су као споменици локалним религијама. Најранији примери зигурата биле су подигнуте платформе које датирају из периода Убаид током 4. миленијума п. н. е.[6]

Зигурат је био пирамидална структура изграђена на правоугаоној, овалној или квадратној платформи, са више спратова који су се сужавали ка врху. Језгро је било од цигала сушених на сунцу, док је спољашњост била обложена печеним циглама. Облоге су често биле глеђосане у различитим бојама, које су могле имати астролошки значај. Број спратова кретао се од два до седам, са светилиштем или храмом на врху. Верује се да су зигурати грађени да подсећају на планине, али за ту хипотезу има мало текстуалних или археолошких доказа. Зигурат у Уру је најбољи пример класичног зигурата.[7]

Пејзажна архитектура

[уреди | уреди извор]

Текстуални извори указују да је планирање отвореног простора било део града од најранијих времена. Опис Урука у Еп о Гилгамешу наводи да је једна трећина града била одвојена за воћњаке. Изван града, сумерска пољопривреда са наводњавањем створила је неке од првих облика вртова у историји. Врт (сар) је био затворени четвороугао, што је била основа за касније рајске вртове Персије.

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Ликовна уметност, Др.М. Прелог, Проф.Ј.Дамјанов, Проф. Р.Иванчевић, Загреб 1963.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dunham, Sally (2005). „Ancient Near Eastern architecture”. Ур.: Daniel Snell. A Companion to the Ancient Near EastСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford: Blackwell. стр. 266–280. ISBN 978-0-631-23293-3. 
  2. ^ Crüsemann, Nicola; Ess, Margarete van; Hilgert, Markus; Salje, Beate; Potts, Timothy (2019). Uruk: First City of the Ancient World (на језику: енглески). Getty Publications. стр. 325. ISBN 978-1-60606-444-3. 
  3. ^ Balter, M. (1998). . „The first cities: Why Settle Down? The Mystery of Communities”Неопходна новчана претплата. Science. 282 (5393): 1442. S2CID 129902105. doi:10.1126/science.282.5393.1442. Приступљено 2010-04-17. 
  4. ^ Crawford 2004, стр. 77
  5. ^ Pollock, Susan (2022-09-01). Emotions and Archaeology in Ancient Mesopotamia. Routledge. стр. 231—245. ISBN 978-0-367-82287-3. Приступљено 2025-09-18. 
  6. ^ Nemet-Nejat, Karen Rhea (1998). Daily Life in Ancient Mesopotamia (на језику: енглески). Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29497-6. 
  7. ^ Ur, Jason. 2014. “Households and the Emergence of Cities in Ancient Mesopotamia." Cambridge Archaeological Journal 24 (02) (June): 249–268.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архитектура_Месопотамије&oldid=30978278”