Пређи на садржај

Место читања хатишерифа из 1830. године на Ташмајдану

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Место читања хатишерифа из 1830. године на Ташмајдану
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаПалилула
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка1830.
Тип културног добраЗнаменито место
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда

Место читања хатишерифа из 1830. године на Ташмајдану налази се у непосредној близини цркве Светог Марка и представља историјско сведочанство развоја српске државности. [1] Кнез Милош је захтевао да се овај акт јавно прочита баш на велики руски празник Светог Андреја, 30. новембра (12. децембра), подсећајући Турке да су на тај дан 1806. устаници предвођени Карађорђем освојили Београд. На пољу близу Ташмајдана, направљена је висока хумка насута земљом на коју је постављена трибина, обавијена чохом црвене боје и застрта шареним ћилимима са које је хатишериф прочитан. [2] Такође по кнежевом налогу, место читања је ограђено непосредно након догађаја, што потврђује да је у то време постојала свест о важности овог политичког и правног акта за српску историју.

Како се каже у Чупићевој Годишњици:[3]

Оно место с кога је 30 новембра 1830 године с великом свечаношћу објављен султански хатишериф о унутрашњој независности Србије, находи се у порти палилулске цркве 60−70 хвата на север, баш до гроба пок. Милоја Лешјанина. И данас се познаје прилично висока земљана падина, на којој је била трибина за читање хатишерифа и берата. На среди те подине сад је точак воде која бије из општега водовода. Около су гробнице одличнијех Београђана и дрвеће засађено ради хлада.

„Милоје Лешјанин” је вероватно Милоје С. Лешјанин, умро 1867.

Хатишерифом султана Махмуда Србија је добила унутрашњу аутономију, Милош Обреновић је проглашен за кнеза, а Србима је омогућена слобода вере и право избора митрополита. На основу овог документа створена је нова државна организација и започет је развој државно-правних институција што је водило ка потпуном осамостаљивању Кнежевине Србије.[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Место читања хатишерифа из 1830. године”. beogradskonasledje.rs. Архивирано из оригинала 05. 12. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2022. 
  2. ^ Субашић, Борис (12. 12. 2021). „Зашто нема обележја у Ташмајданском парку у Београду?”. novosti.rs. Приступљено 8. 2. 2022. 
  3. ^ Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 44 (680)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

44° 48′ 32″ С; 20° 28′ 17″ И / 44.808889° С; 20.471352° И / 44.808889; 20.471352

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Место_читања_хатишерифа_из_1830._године_на_Ташмајдану&oldid=31124937”