Метакогниција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Метакогниција је, дословно, знање о когницији. Доналд Мајкенбаум описује метакогницију као свест човека о његовој когнитивној апаратури и начинима њеног функционисања. Усмеравање пажње је под утицајем културе, што за последицу има индивидуалне разлике. Неке разлике у метакогнитивним способностима су резултат степена развоја организма, док су друге последица наслеђа и искустава учења.

Индивидуалне разлике у брзини којом неко учи, као и разлике у квалитету наученог, когнитивисти, присталице теорије обраде информација, објашњавају процесима извршне контроле (executive control processes), као што су селекција пажње, преслишавање ради задржавања информације, елаборативно преслишавање, организација и елаборација. Ови процеси се некада називају метакогнитивним вештинама.

Компоненте метакогниције[уреди]

Компоненте метакогниције су:

  • Декларативно знање (знање шта треба урадити)
  • Процедурално познавање вештине, стратегије и ресурса који су потребни да се изведе задатак (знање како нешто извести)
  • Кондиционално (стратегијско) знање, односно знање када треба применити неку стратегију.

Коришћење ових метакогнитивних (регулаторних) способности назива се когнитивни надзор (cognitive monitoring). Когнитивни надзор је контрола сопствених стратегија мишљења и учења.

Литература[уреди]

  • T.O. Nelson, Metacognition, Allyn and Bacon, Boston, 1992.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]