Метално доба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трипериодни систем преусмерава овде. У чланку је објашњен концепт, за још информација види и Камено доба
Праисторија
Камено доба Палеолит
Мезолит (Епипалеолит)
Неолит
Метално доба Енеолит
Бронзано доба
Гвоздено доба
Два броша (Фибула) из гвозедног доба: La Tène (I. век п. н. е.) и Рим (IV. век)

Метално доба је као и камено доба део трипериодног система, који је епохални модел представљања тог раздобља људске историје у којем се човек одваја од камена, и почиње од метала да израђује прво оруђе, оружје и предмете свакодневне употребе.

Концепт ове поделе историје потиче од традиционалног поимања, насталог у Антици и развијаног у Европи. Због тога што се овај модел сматра превише симплицистичким[1] и по некима чак парадигматично еуроцентричним[2] у савременој историографији и архологији подлеже критикама. Поред тврдње да у времену када се унапређују методе апсолутног датирања релативни модел застарева[3] каже се и да овакав концепт није апсолутно примењив на цео свет, већ само на Медитерански регион Европе и Мале Азије где је и настао.[2]

Упркос томе, због своје практичности, релативна хронологија Каменог доба, са његовим металним добима бакра, бронзе и гвожђа и даље је у широкој употреби.[4][5]

Периодизација[уреди]

"Трипериодни систем" периодизацијe праисторије се састоји из три доминантне епохе:

Генерални опис[уреди]

Бронзани мачеви, Зрењанински музеј

Злато и бакар били су први метали откривени још у неолиту. Ови метали налазе се у рекама, стенама, површини земље. Вероватно је праисторијски човек, сасвим случајно открио како се топи метал. Наложио је ватру у коју је упала бакарна руда, а потом када се ватра угасила и бакар охладио, човек је у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници Мале Азије су у 6 миленијуму п. н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од глине високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја металургије. Међутим, бакар се није показао као најбољи метал. Сечива су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Људи су тражећи начин да побољшају својства бакра, открили бронзу, мешавину бакра и калаја. Калај је у то време био веома редак и скуп метал и само неки су могли да га приуште и можда намерно, мажда сасвим случајно неко је помешао бакар и калај, можда да би повећао количину метала и направио бронзу.

Кад је откривена легура бронзе око 3500 год. п. н. е. то је била својеврсна револуција металургије, која је повећала ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. Бронзано доба почело је око 3000 год. п. н. е. То је уједно и крај неолита и праисторије уопште. Од тада почиње историјско доба, односно стари век, јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год. п. н. е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала – гвожђа.

Гвожђе је откривено на једном од многобројних грчких острва богатих рудом бакра. Сматра се да је један ковач наишао на црвени прах и одлучио да види шта ће се десити ако покуша да га истопи. Прва обрада гвожђа је вероватно успела после много труда јер је гвожђе врло тврдо, а и данас то је један од најзначајнијих метала у употреби. Тада је почело гвоздено доба, доба у којем и данас живимо. Пошто је гвоздено оруђе довело до смањења времена утрошеног на производњу хране и предмета који су неопходни за живот, човек је почео да у слободно време усавршава своје занате: копање руде, обраду метала, израду посуђа од керамике и слично. У ово доба настали су први градови и државе, заједнице људи које имају уређене законе и организовано друштвено уређење. Развој друштва је допринео настанку друштвених слојева. Аристократи (племство) су постали конкуренти за владара државе.

Критицизам модела[уреди]

Најважнија спрега шире примене система три периода лежи у чињеници да је изрстао у Европи из тежње да се објасне историјски подаци са овог континента и из западне Азије. Међутим, развој познавања историје других делова света, социјално-технолошки развој паралелан са Евроспким у Америци, Аустралазији и Африци тражи шири, мултикултурални приступ објашњењу развоја људске цивилизације.[2]

Референце[уреди]

  1. Kristiansen, Kristian; Rowlands, Michael (1998). Social Transformations in Archaeology: global and local persepectives. London: Routledge. p. 47
  2. 2,0 2,1 2,2 Browman, David L.; Williams, Steven (2002). New Perspectives on the Origins of Americanist Archaeology. Tuscaloosa: University of Alabama Press. p, 146
  3. Connah, Graham (2010). Writing About Archaeology. Cambridge University Press. pp. 62–63
  4. Julian Richards (24. 01. 2005). „BBC - History - Notepads to Laptops: Archaeology Grows Up”. BBC. Приступљено 27. 12. 2016. 
  5. Bogucki, Peter (2008). "Northern and Western Europe: Bronze Age". Encyclopedia of Archaeology. New York: Academic Press. pp. 1216–1226.

Спољашње везе[уреди]

  • The Metal Ages Encyclopaedia Britannica Online. (на језику: енглески)