Метан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метан
Methane-CRC-MW-dimensions-2D.png
Methane-CRC-MW-3D-balls.png
Methane-3D-space-filling.svg
Ch4-structure.png
Називи
Други називи
Метил хидрид, биогас
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.739
Својства
CH4[3]
Моларна маса 16.042 g/mol
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 0.717 kg/m3 (гас, 0 °C)
415 kg/m3 (течност)
Тачка топљења −1.825 °C (−3.253 °F; −1.552 K)
Тачка кључања −1.616 °C (−2.877 °F; −1.343 K)
35 mg/L (17 °C)
Опасности
Главне опасности Високо запањив (F+)
Р-ознаке R12
С-ознаке (S2), S9, S16, S33
Тачка паљења -188 °C
Експлозивни лимити 5 – 15% [4]
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Метан (CH4), познат и као блатни гас је најпростији засићени угљоводоник (алкан). Уколико владају нормални услови он је безбојан гас.

У природи метан настаје услед безкисеоничног распада органских материја (нпр. у мочварама). Метан је главни састојак земног гаса. Користи се као гас за грејање и као сировина за добијање органских једињења

Молекул метана има облик тетраедра. Атом угљеника с има sp3 хибридизацију. Остале орбитале граде хемијску везу са четири атома водоника. Све четри везе су подједнаке (углови између веза износе 109°28') и веома су мало поларизоване, што је заједно са недостатком слободних електронских парова велике постојаности овог једињења. Метан може да учествује само у реакцијама типичним за алкане (нпр: сагоревање).

Лабораторијски метан се добија пржењем натријум октана са натријум хидроксидом:

CH3COONa + NaOH → CH4 + Na2CO3

Друга метода је хидролиза алуминијум карбида:

Al4C3 +12H2O → 3CH4 + 4Al(OH)3

Особине метана[уреди]

Критична температура 190,6 K (−82.6 °C)
4.6 MPa
ΔfusH 1,1 kJ/mol
ΔvapH 8,17 kJ/mol
Особине гаса
ΔfH0gas −74,87 kJ/mol
S0gas 188 J/(mol·K)
Cp 35.69 J/(mol·K)
Бебедност
Бљештавост −188 °C
Лимит експлозивности 5-15%

Мешавина метана са ваздухом у размери 1:10 има експлозивно дејство. Настанак овакве смеше у рудницима је често разлог великих експлозија и смрти многих људи.

Велике количине метана се налаза на планетама у облику мора (као што на земљи постоје мора воде, тако на неким планетама постоје мора метана)

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. „NIST веб књига”. 
  4. „MSDS Methane” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 1. 12. 2010. 

Спољашње везе[уреди]