Метонов циклус

Метонов циклус је период од 6939 дана, 14 сати и 15 минута (приближно 19 година) који служи за усклађивање дужине лунарног месеца и соларне године у лунисоларном календару. Предложен 433. године пре нове ере од стране атинског астронома Метона, циклус је чинио основу старогрчког календара. Метонов циклус се заснива на приближној једначини: 19 тропских година = 235 синодичких месеци, што значи да се сваких 19 година лунарни циклус завршава истог дана соларне године.
Календар заснован на Метоновом циклусу садржао је 12 година од 12 месеци и 7 година од 13 месеци (са интеркаларним месецом). 125 месеци је било „пуно“ — по 30 дана — а преосталих 110 је било „празни“ — по 29 дана.
Број који се константно додељује свакој години, а који се користи за означавање датума свих младих месеца у свакој години Метоновог циклуса, назива се златни број. Користи се за израчунавање датума Ускрса, као и у рунским календарима.
Верује се да је Антикитерски механизам представљао Метонов циклус.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Musgrave, Ian (2015-12-23). „A Rare Christmas Full Moon, and other Astronomical Treats of the Festive Season”. doi.org. Приступљено 2025-09-19.