Метриш

Метриш
Метриш;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2011.	392
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 10″ С; 22° 22′ 25″ И / 44.136° С; 22.373666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	225 m
	Метриш Метриш на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Метриш је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника).

Смештено је 35 km североисточно од града Зајечара и 3 km источно од пута Зајечар-Неготин. Налази се 260 м надморске висине, те је веома погодно за узгој винове лозе и производњу грожђа.

Становништво села је српско, досељено у време формирања насеља с Косова и из Старе Србије.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011.године у Метришу је живео 281 становник у 120 домаћинстава.

По народном казивању, село је добило име од измењене речи "метла". Село је на површи са обе стране Сиколске реке, чија је долина широка а стране благе. Површ је заравњена, осим малих узвишења и плитких долина потока Бачуре и Совинца. Село је збијеног типа и подељено у Горњи крај и Доњи крај. Гробље је на брду источно од села.

Метриш је као насељено место први пут забележено именом "Metrich" на карти из 1722.године, а 1736.год. именом "Metrisch". Као Метриш је забележено 1811.године, када се помиње и кнез Стеван метришки.

По предању, село је било у Селишту, основано пре 300-400 и више година. Оснивачи села у Селишту су дошли из Старе Србије и са Косова, чији су потомци: Дмитровци, Долујевци, Јевтиновићи, Давидовићи, Илинци и Матинци. У Селиште су такође досељени: Павловићи, Милићи, Манојловци, Ђуричићи и Којићи који су пореклом из Леновца, а овде су дошли из Рготине, затим Селимкићи, Станојловићи, Солиманци.

Сеоска заветина је летњи Св. Арханђео, а црква слави Спасовдан.

Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника). У насељу Метриш је 2002. године живело 367 пунолетних становника, а просечна старост становништва је износила 58,8 година (57,3 код мушкараца и 60,3 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.047
1953.	1.040
1961.	1.059
1971.	832
1981.	657
1991.	514	501
2002.	392	406

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	390	99,48%
Власи	1	0,25%
непознато	1	0,25%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	4	1
80+	20	22
75—79	16	20
70—74	25	28
65—69	23	32
60—64	23	24
55—59	14	15
50—54	12	16
45—49	11	10
40—44	3	7
35—39	5	4
30—34	3	3
25—29	9	4
20—24	6	1
15—19	5	4
10—14	4	5
5—9	4	3
0—4	3	3
Просек :	57,3	60,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	215	211	219	205	190	173	165

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	68	22	18	8	2	2	1	0	0	2,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	179	22	131	20	5	1
Женски	191	8	124	51	8	0
УКУПНО	370	30	255	71	13	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	41	24	0	0	0
Женски	36	24	0	0	2
УКУПНО	77	48	0	0	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	6	2	4
Женски	0	0	1	4	0
УКУПНО	0	0	7	6	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	2	2
УКУПНО	0	0	1	3	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]