Мет Дохерти

С Википедије, слободне енциклопедије
Мет Дохерти
Matt Doherty (cropped).jpg
Дохерти у дресу Вулверхемптона 2017.
Лични подаци
Пуно име Метју Џејмс Дохерти (Matthew James Doherty)
Рођење (1992-01-16)16. јануар 1992.(30 год.)
Сордс, Даблин,  Република Ирска
Висина 1,86 m
Позиција Десни Бек
Клупске информације
Тренутни клуб
ФК Тотенхем хотспер
Број 2
Јуниорска каријера
2009—2010. Бохимијан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2020. ФК Вулверхемптон вондерерси 260 (20)
2012. ФК Хибернијан (позајмица) 13 (2)
2012—2013. ФК Бери (позајмица) 17 (1)
2020— ФК Тотенхем хотспер 6 (0)
Репрезентативна каријера
2018— Ирска 16 (1)

Мет Дохерти (енгл. Matt Doherty; 16. јануар 1992) јесте ирски професионални фудбалер који игра на позицији десног бека за енглески клуб Тотенхем Хотспер и репрезентацију Републике Ирске.

Дохерти је 2010. потписао за Вулверхемптон вондерерсе, који је током предсезоне играо са својим ирским клубом Бохимијан. Стекао је сениорско фудбалско искуство са позајмицама у Хибернијан-у, и Бери-у, пре него што је почео редовно да учествује у првом тиму Вукова. Дохерти је требало да буде играч Вукова десет година (2010–2020) и упише 302 наступа за клуб у свим такмичењима. Након што је представљао Репрезентацију Републике Ирске до 21 године, Дохерти је примио први позив у сениорски тим Републике Ирске 2016. године.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Вулверхемптон вондерерси[уреди | уреди извор]

Дохерти је био примећен од стране Вулверхемптона док је играо за Бохимијан у пред сезонску утакмицу против њих Јула 2010.[1] Упркос томе што никада није играо прву екипу за Бохс, позван је на суђење и убрзо је потписао двогодишњи уговор (са опцијом наредне године) да се пресели у енглески клуб за пријављену накнаду од 75.000 £.[2][3]

Дефанзивац је дебитовао у Вуковима 8. јануара 2011. у ФА купу против Донкастер роверс-а.[4]

У јануару 2012. Дохерти је позајмљен клубу Шкотске Премијер Лиге Хибернијан за други део сезоне 2011–12. Овде је играо у свакој одбрамбеној позицији, мада је преференција била десни бек.[5] Након што је дебитовао у победи од 1: 0 против Килмарнок-а 4. фебруара у Шкотском Купу, наставио је укупно 17 наступа за клуб, у којима је два пута постигао гол. Његова последња утакмица позајмице била је финале Шкотског купа 2012. године, против Единбурговог дерби ривала Хартс-а, где је Хибс изгубио 1–5.[6]

У октобру 2012. Дохерти је поново позајмљен, придруживши се клубу Енглеске Прве Лиге Бери у тромесечном уговору.[7] Два дана касније, Дохерти је дебитовао за Бери, поразом од Свиндон Таун-а од 0: 1, у првом од 22 наступа за клуб. Утврдио се у првом тиму, играјући на позицији десног бека и зарађујући похвале од менаџера Кевина Блеквола.[8][9] Међутим, финансијске невоље у Бери-у значиле су да су њихови позајмљени играчи, попут Дохертија, враћени у матичне клубове у јануару 2013.[10][11]

Када је Дин Сондерс именован за менаџера Вукова у јануару 2013. године, Дохерти је убрзо промовисан у редовног десног бека клуба и наступао је током последњих месеци сезоне 2012-13, док се тим неуспешно борио да избегне друго узастопно испадање.[12]

Голом Дохертија против Фулама у Молињу током кампање 2015–16 додељен је најбољи гол клуба у сезони.[13]

26. септембра 2017, објављено је да је Дохерти потписао нови уговор задржавајући га у Вукове до лета 2021.[14]

Пред крај кампање 2017–18, Вукови су промовисани назад у Премијер лигу након шестогодишњег одсуства.[15]

Дохерти је постигао свој први гол у Премијер лиги за Вукове (на свом деветом наступу у Премијер лиги) 6. октобра 2018. у Кристал палас-у, пошто је тим победио са 1: 0.[16] Два дана касније објављено је да је Дохерти освојио награду навијача за играча месеца Премијер лиге од Удружења Професионалних Фудбалера септембра 2018. године,[17] поставши тек четврти играч Ирске који је освојио ову награду у историји Премијер лиге.[18]

Дохерти је постигао свој други гол у Премијер лиги за Вукове на свом 200. наступу у клубу 30. новембра 2018. године у Кардиф Сити-у у поразу од 2–1.[19]

Објављено је 15. фебруара 2019. године, да је Дохерти потписао нови уговор који ће га задржати у Вулверхемптон вондерерсе до лета 2023.[20]

Дохерти је постигао свој четврти гол у Премијер лиги и први гол у Премијер лиги постигнут у Молинеу, у победи Арсенала од 3:1, првој победи Вукова против Арсенала од 1979. године, 24. априла 2019.[21]Дохерти је постигао први погодак Вулверхемптон вондерерса у победи од 4:0 у свом дебитантском наступу у европском такмичењу у квалификационом трећем колу УЕФА Лиге Европе против ФК Пјуника из Јерменије, 8. августа 2019.[22]

Пишући у часопису "The Guardian" у децембру 2019, Паул Доил прогласио је Дохертија најбољим играчем Вукова ове деценије.[23] Дохерти је обележио свој 300. наступ за Вукове (у свим такмичењима) у последњој лигашкој утакмици сезоне 2019–20 на гостовању у Челсију 26. јула 2020.[24][25]

Дохертијев 302. и последњи наступ за Вукове пре преласка у Тотенхем Хотспер 30. августа 2020. године, након десет година у Вулверхемптон вондерерсе, био је са Вуковима четвртфиналу УЕФА Лиге Европе 2019–20 против Севиље 11. августа 2020.[26]

Тотенхем хотспер[уреди | уреди извор]

30. августа 2020. Доеерти је потписао уговор за Тотенхем Хотспер на четворогодишњи уговор за необјављену суму.[27] Дебитовао је 13. септембра у поразу од Евертона од 1-0.[28]

Интернационална каријера[уреди | уреди извор]

Дохерти је играо за фудбалску репрезентацију Републике Ирске до 19 година. У мају 2012. године стављен је у стање приправности за млађе од 21 годину.[29]

Дохерти је добио први позив у сениорски тим Републике Ирске 11. марта 2016, за ирске пријатељске утакмице против Швајцарске и Словачке.[30] У сениорском дебију дебитовао је 23. марта 2018. године у поразу од Турске од 1: 0, улазећи као замена за капитена Шејмуса Коулмана.[31] Наступио је за Ирску по први пут у стратних 11 на републичком мечу УЕФА Лиге нација са Данском у Даблину 13. октобра 2018,[32] само неколико дана након што је постао тек четврти играч Републике Ирске у историји Премијер лиге[33] да освоји награду навијача за играча месеца Премијер лиге од Удружења професионалних фудбалера.[34]

Фудбалски савез Ирске је 16. новембра 2020. објавио да је Дохерти био позитиван на КОВИД-19, док је тим био на међународној паузи.[35]

Дохерти је такође имао право да игра за Холандију, јер је његова мајка Холанђанка.[36]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб Сезона Лига Национални Куп Лига Куп Друго Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Вулверхемптон вондерерси 2010–11 Премијер Лига 0 0 1 0 0 0 1 0
2011–12 1 0 1 0 3 0 5 0
2012–13 Првенство 13 1 0 0 0 0 13 1
2013–14 Прва лига 18 1 0 0 1 0 1 0 20 1
2014–15 Првенство 33 0 2 0 1 0 36 0
2015–16 34 2 1 0 3 0 38 2
2016–17 42 4 3 1 2 0 47 5
2017–18 45 4 2 0 0 0 47 4
2018–19 Премијер Лига 38 4 6 4 1 0 45 8
2019–20 36 4 2 0 1 0 11 3 50 7
Укупно 260 20 18 5 12 0 12 3 302 28
Хибернијан (позајмица) 2011–12 Шкотска Премијер лига 13 2 4 0 17 2
Бери (позајмица) 2012–13 Прва лига 17 1 3 1 2 1 22 3
Тотенхем Хотспер 2020–21 Премијер Лига 6 0 0 0 0 0 7 0 13 0
Укупно 296 23 25 6 12 0 21 4 354 33

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Наступи и голови за репрезентацију и године
Репрезензација Година Наступи Голови
Република Ирска 2018 5 0
2019 4 1
2020 7 0
Укупно 16 1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wolverhampton Wanderers | News | Latest News | Latest News | A Comfortable Victory”. web.archive.org. 2010-08-20. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2010. Приступљено 2020-12-20. 
  2. ^ „Wolverhampton Wanderers | News | Latest News | Latest News | Doherty's Dream Delight”. web.archive.org. 2010-09-29. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2010. Приступљено 2020-12-20. 
  3. ^ „Doherty heads to Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  4. ^ „Doncaster 2-2 Wolves” (на језику: енглески). 2011-01-08. Приступљено 2020-12-20. 
  5. ^ „Hibs loan O'Donovan and Doherty”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  6. ^ „Doherty focused on Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  7. ^ „Bury add defender Doherty on loan”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  8. ^ „Blackwell praises young defence”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  9. ^ „Blackwell praises Bury loanees”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  10. ^ „Shakers duo back at Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  11. ^ „Bury finances concern Blackwell”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  12. ^ Howell, Bill (2013-07-12). „Matt Doherty: "I honestly think we will get promoted... automatic promotion actually.". BirminghamLive (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  13. ^ „In pictures: Matt Doherty cleans up at Wolves' end of season awards”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  14. ^ „Doc's New Deal”. www.wolves.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  15. ^ „Wolves promoted to the Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  16. ^ „Doherty extends Wolves' unbeaten run”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  17. ^ Edwards, Joe. „Wolves' Matt Doherty voted PFA Fans' Player of the Month”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  18. ^ „Matt Doherty becomes only the fourth Irish player to win Premier League Player of the Month”. JOE.ie (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  19. ^ „Hoilett stunner gives Cardiff victory”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  20. ^ „Coady and Doherty sign new Wolves deals”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  21. ^ Molineux, Stuart James at (2019-04-24). „Diogo Jota-inspired Wolves deal fresh blow to Arsenal’s top-four hopes”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-12-22. 
  22. ^ „Jimenez scores twice as Wolves dominate in Armenia”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  23. ^ „Premier League clubs' best players of the decade”. the Guardian (на језику: енглески). 2019-12-24. Приступљено 2020-12-22. 
  24. ^ „Chelsea beat Wolves to seal top four”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  25. ^ Edwards, Joe. „Matt Doherty living the dream with Wolves”. www.shropshirestar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  26. ^ UEFA.com (2020-08-11). „Wolves 0-1 Sevilla: Ocampos heads late winner”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  27. ^ „Tottenham sign Doherty from Wolves”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  28. ^ „Calvert-Lewin earns Everton win at Spurs”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  29. ^ „Doherty focused on Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  30. ^ „Trio handed first Republic call-up”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  31. ^ Fennessy, Paul. „New faces fail to inspire Ireland in Turkey”. The42 (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  32. ^ Sat; Oct, 13; 2018 - 20:45 (2018-10-13). „Matt Doherty makes first start for Ireland as clash with Denmark gets underway”. Irish Examiner (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  33. ^ „Matt Doherty becomes only the fourth Irish player to win Premier League Player of the Month”. JOE.ie (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  34. ^ Edwards, Joe. „Wolves' Matt Doherty voted PFA Fans' Player of the Month”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  35. ^ „Matt Doherty: Tottenham right-back out of Manchester City clash after contracting Covid-19 on Republic of Ireland duty”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  36. ^ Coughlan, David. „Matt Doherty interview: Football, family and the future”. Buzz.ie. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2020. Приступљено 2020-12-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]