Мехмед Алагић
Мехмед Алагић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. јул 1947. |
Место рођења | Сански Мост, ФНР Југославија |
Датум смрти | 7. март 2003.55 год.) ( |
Место смрти | Сански Мост, Босна и Херцеговина |
Војна каријера | |
Војска | ЈНА АРБиХ |
Мехмед Алагић (Сански Мост, 8. јул 1947 — Сански Мост, 7. март 2003) био је ратни генерал у Армији Републике Босне и Херцеговине. Током рата био је командант 3. и 7. корпусa Армије Републике Босне и Херцеговине, а након рата градоначелник Санског Моста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Алагић је рођен у Фајтовцима код Санског Моста. Био је бивши активни официр ЈНА. Завршио је војну школу у Бањалуци 1970. године, а касније је предавао и био шеф Школе резервних официра, такође у Бањалуци. Године 1986, након завршених студија у Војној гимназији за виши штаб (Командно-штабна школа), Алагић постаје оперативни официр 36. механизоване бригаде. У децембру 1989. године постављен је за начелника штаба пешадијске бригаде у Зрењанину, која је била део Новосадског корпуса. Напустио је ЈНА 27. фебруара 1991. године у чину потпуковника. Дана 1. новембра 1993. године именован је за команданта Трећег корпуса Армије РБиХ и на том положају је остао до 26. фебруара 1994. године, када је преузео дужност команданта новооснованог Седмог корпуса Армије РБиХ.[1]
Према хашкој оптужници, оптужен је за убиство, насиље над људским животом, сурово поступање, безобзирно уништавање градова, насеља и села које није оправдано војном нуждом, пљачку јавне или приватне имовине и уништавање или намерно оштећење институција посвећених религији (кршење закона и обичаја ратовања), као и намерно убијање, намерно наношење велике патње или озбиљне телесне или телесне повреде, нечовечно поступање, незаконито затварање цивила и опсежно уништавање имовине која није оправдана војном потребом.[2]
Због његове смрти током суђења, међународни суд у Хагу зауставио је поступак против Алагића 21. марта 2003.
Познат је по војним акцијама на планини Влашић и градовима Купресу и Доњем Вакуфу.
Референцe
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.icty.org/x/cases/hadzihasanovic_kubura/ind/en/had-ii010713e.pdf
- ^ „The Prosecutor v. Enver Hadžihasanović and Amir Kubura. IT-01-47 - Case Information Sheet” (PDF). United Nation's ICTY. Приступљено 23. 1. 2019.