Мех (ковачки)
Мех (ковачки) је направа од коже и дрвета, којом се ваздух доводи до ватре и распирује је. То је алат ковача.[1]
Морфолошке и језичке варијације:
[уреди | уреди извор]- икавски: мих, ијекавски: мијех, екавски: мех
Синоними су
Опис
[уреди | уреди извор]Мехови су се састојали од конструкције дрвене, а около је била кожа. [3]
Употреба
[уреди | уреди извор]Ковач уз помоћ меха добро разгори ватру у коју ставља комаде метала које жели да обрађује. Потом, када метал постане довољно мек да може да се обрађује узима га специјалним клештима (машице) и ставља на наковањ. Једном руком држи машице са комадом метала а другом руком уз помоћ чекића га удара - обрађује - обликује. При томе мора бити брз, јер се комад брзо хлади и поново постаје чврст. Зато га поново ставља у ватру. Понекад, када је обрада завршена, комад се онако врућ потапа у уље и тиме кали. Каљењем гвоздени комад постаје тврђи али и кртији.
Када је у питању обрада већег комада где се тражи већа снага, тада ковач ради са помоћником. Ковач држи и окреће комад по потреби и удара га мањим чекићем и тиме обележава место своме помоћнику који са две руке великим чекићем удара по месту које му је показано. При томе се наизменично чују два различита звука малог и великог чекића.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ^ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 57.
- ^ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
