Мешчјорски национални парк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мешчјорски национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Национальный парк Мещерский.JPG
Мапа са локацијом заштићене области Мешчјорски национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Мешчјорски национални парк
Мјесто Рјазањска област Русија
Најближи град Рјазањ
Координате 55°08′N 40°10′E / 55.133° СГШ; 40.167° ИГД / 55.133; 40.167Координате: 55°08′N 40°10′E / 55.133° СГШ; 40.167° ИГД / 55.133; 40.167
Површина 66 km²
Основано 1992. године

Мешчјорски национални парк (руски: Национальный парк «Мещерский») обухвата обимна мочварна подручја (баре, тресетне бране, реке и језера) и шуме бора и брезе на Источноевропској низији у северном делу Рјазањске области у Русији, око 120 км источно од Москве. Станиште у мочварама обезбеђује изузетно богат биодиверзитет међу биљкама и животињама.[1] Парк је добио име по средњовековном племену Мешчјора, које је живело на тим просторима.[2] "Мешчјорски" (Мещёрский) национални парк не треба поистовећивати са националним парком "Мешчјора" (Мещёра), који се налази северније у Владимирској области. Под заштитом парка је део реке Пра, језеро Белоје, и припадајуће мочваре и шуме. Око 54% територије парка је искоришћено у пољопривредне сврхе од стране локалних заједница.[1]

Мешчјора национални парк чини део мочварног подручја "Плавна ливада река Оке и Пра" по Рамсарској конвенцији (Ramsar ID #167), као мочварно подручје од међународног значаја.[3]

Топографија[уреди]

Мешчјорски се налази у равној, древној алувијалној долини формираној у периоду квартар повлачењем глечера. Слив реке Пра обухвата мале реке (укључујући реке Буж и Пол), потоке, и 48 км дугачак ланац језера међусобно повезаних каналима. Језера су плитка (испод 1.1 метара при ниском водостају), са обалама обраслим шипразима. Највећа језера су: Великоје, које има водену површину од 20,7 km², Дубовоје (12.2 km²) и Мартјново (2.46 km²). На ушћу река Пра и Оке, поплавна ливада је 10 км широка.[4]

Надморска висина у парку се креће од 80 метара до 120 метара.[5] Мочваре у летњем периоду имају низак водостај и често пресушују. Као и већина националних паркова у Русији, и Мешчјорски је подељен на зоне према нивоу заштите. Од 1995. године зонски план Мешчјорског националног парка обухвата следеће зоне:

  • Зона стриктне заштите: 20.1 хиљада хектара (19,8 %)
  • Еколошка рестаурација: 50.8 хиљада хектара (49,3 %)
  • Традиционалне економске активности: 29.4 хиљада хектара (28,6 %)
  • Рекреација и услуге за посетиоце: 2.7 хиљада хектара (2,6 %)[6]

Клима и екорегион[уреди]

Клима у парку Мешчјорски је умереноконтинентална (Кепенова класификација климата Dfb), карактеришу је четири различита годишња доба, изражена разлика између зимских и летњих температура, дугих зима и кратких, топлих и кишних лета. Просечне температуре варирају од -10 Ц у јануару до 24 Ц у јулу. Просек годишњих падавина износи 406 мм.[7]

Рјазањ, Рјазањска област, Русија
Климатограм
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
1,4
 
 
20
7
 
 
1,1
 
 
21
8
 
 
1
 
 
32
18
 
 
1,5
 
 
51
35
 
 
1,9
 
 
67
47
 
 
2,4
 
 
74
54
 
 
3,4
 
 
76
57
 
 
2,2
 
 
73
54
 
 
2,1
 
 
62
45
 
 
2
 
 
47
35
 
 
1,9
 
 
33
24
 
 
1,7
 
 
25
15
Просечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима
Извор: climate-date.org

Биљке[уреди]

У шумовитим пределима доминира бор, где су земљишта песковита.. На мање песковитом земљишту, најчешће се срећу бреза, јасика, јова, и неке врсте смрча. Научници су идентификовали 866 врста васкуларних биљака у парку, од којих је 47 класификовано као рањиво.

Животиње[уреди]

Јужни део парка је тајга, где живе велики сисари попут лоса, дивље свиње, и мрког медведа дуж ивица шуме. Број даброва се брзо повећава, заједно са мускратима у језерима и каналима. У пролеће, птице селице стижу у великом броју, посебно гуске и патке, са барским птицама у мочварама. Најчешће рибе у реци Оки и језерима у парку су: гргеч, штука, клен, деверика, бодорка, и друге. У угрожене врсте које насељавају парк спада Nyctalus lasiopterus.[5]

Nyctalus lasiopterus

Историја[уреди]

У средњем веку подручје парка је било насељено племеном Поволшких Финаца, познатијих као Мешчјора. Били су ловци, рибари, и занатлије; због тога што мочварна подручја нису привлачила племена која су се бавила пољопривредом (као што су Словени) а која су се селила у 11-ом и 12. веку, племе Мешчјора успело је да сачува свој језик и идентитет све до 16. века.[2][2]

Руски сликар Абрам Архипов живео је у селу на овом подручју и сликао живописне пејзаже у касним 1800-им. Совјетски писац КОнстантин Паустовски такође је живео у овом подручју, и писао је о природном окружењу Мешчјорског.[5]

Шумски пожари и тресетни пожари представљају велику опасност за парк Мешчјорског. Многа подручја су прилично сува током лета, а исушени тресет – као природно гориво – је веома запаљив. Да би се опасност смањила, ради се на повећању нивоа воде у парку и повећава се употреба савремене против пожарне опреме и технике. Од 2003. године спроводи се дугорочни програм рестаурације тресета. Преко 6.000 ха деградираног тресета је поново обрађено до 2015. године.[8]

Туризам[уреди]

Парк је веома популаран за рекреацију на отвореном - планинарење, бициклизам, камповање, вожња бродом, риболов, сакупљање бобичастих воћа и печурки итд. Парк снажно наглашава еколошко образовање, са дечијим камповима, фестивалима и научним учешћем.[9]

Референце[уреди]