Међеђа (Вишеград)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Међеђа
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Вишеград
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 171
Географске карактеристике
Координате 43°43′56″ СГШ; 19°10′40″ ИГД / 43.7322° СГШ; 19.1778° ИГД / 43.7322; 19.1778Координате: 43°43′56″ СГШ; 19°10′40″ ИГД / 43.7322° СГШ; 19.1778° ИГД / 43.7322; 19.1778
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Међеђа на мапи Босне и Херцеговине
Међеђа
Међеђа

Међеђа је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Вишеград, које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 2013. у насељу је живио 171 становник.

Географија[уреди]

Некадашња жељезничка станица Међеђа

Налази се на ријеци Дрини на магистралном путу Источно СарајевоВишеград, 13 km од Вишеграда. Два километра од Међеђе према Вишеграду је ушће ријеке Лим у Дрину. Хидроакумулационо језеро хидроелектране „Вишеград“ је потопило највећи дио малог мјеста, кроз које је раније пролазила ускотрачна пруга. У Међеђи се пресједало у воз за Рудо и Прибој. Смјештена на сјеверним падинама на лијевој обали језера, тј. некадашњој лијевој обали Дрине, Међеђа је била позната по квалитетним трешњама. Велики дио становника је током распада Југославије и посљедњег рата у БиХ избјегао из Међеђе, и у њу се вратио само мали дио. Мјесто има услове за развој сеоског и екотуризма, јер језеро на Дрини пружа услове за риболов, лов, планинарење, као и вожњу кроз прелијепи кањон дрине чамцима и мањим бродицама. Туристичка атракција на језеру је „Водени Ћиро“, бродић који изгледом представља свог претка који је пролазио ускотрачном пругом изграђеном у вријеме аустроугарске монархије.

Становништво[уреди]

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 383 (98,97%)
Срби 2 (0,52%)
Југословени 1 (0,26%)
остали и непознато 1 (0,26%)
Укупно 171 387
Демографија[1]
Година Становника
1961. 918
1971. 757
1981. 680
1991. 387
2013. 171

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]