Међуентитетска линија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Подјела Босне и Херцеговине на ентитете
Међуентитетска линија код места Махала.

Међуентитетска линија дели Босну и Херцеговину на два ентитета, Републику Српску и Федерације Босне и Херцеговине. Укупна дужина међуентитетске линије је 1.150 km.

Међуентитетска линија углавном иде дуж линије фронта на крају рата у Босни и Херцеговини, уз нека велика прилагођавања (најзначајнија у западном делу земље, у Сарајеву и око њега), начињена на Дејтонској мировној конференцији.

Садашња административна подела Босне и Херцеговине је договорена у оквиру устава који чини Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир, закљученог на Дејтонској мировној конференцији у новембру 1995, а потом потписан у Паризу 14. децембра 1995. Кључна компонента устава је повлачење међуентитетске линије, на који се односе многи други задаци из других анекса.

Дејтонски преговори су први случај у којима је коришћена тродимензионална сателитска технологија и дигитална картографија, да би се одредиле границе у званичном споразуму. Због брзине и интензитета преговора (посебно при крају), низ састанака комисија за међуентитетску линији се одржао током првих 6 месеци мисије ИФОР, да би се разрешили детаљи на неким деловима линије (нарочито у Сарајеву). Више од 40 промена међуентитетске линије су договорене на састанцима које је водио генерал Мајкл Вилкокс. Промене је одобрио заповедник ИФОР-а, адмирал Лејтон В. Смит, у јулу 1996.

Данас међуентитетску линију између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине више не контролишу војска и полиција, нити постоје граничне контроле.

Одлука Уставног суда[уреди]

Уставни суд Босне и Херцеговине је, у својој првој парцијалној одлуци број U 5/98, одлучио о питању да ли Устав Републике Српске у свом тексту може да користи реч „граница“ уместо „линија“. Суд је изјавио:

Одредба Устава РС, који се односи се на „границу“ између Републике Српске и Федерације БиХ, није у сагласности са Уставом БиХ (члан III Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини говори о „граничној линији“ између два ентитета, док члан X користи термин „граница“ у смислу граница између држава).

Због тога је Устав Републике Српске морао да се мења, што је учињено са Амандманом број LXVIII, који је променио реч „граница“ у амандману LV параграфу 2 става 2 Устава Републике Српске.[1]

Општине измењене међуентитетском линијом[уреди]

Општина у Федерацији БиХ Општина у Републици Српској Насеља подељена међуентитетском линијом
Босанска Крупа Крупа на Уни Велики Дубовик, Горњи Бушевић, Отока, Поткалиње, Средњи Бушевић, Средњи Дубовик
Сански Мост Оштра Лука Батковци, Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци
Кључ Рибник Велечево, Горње Соколово, Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Хасићи
Босански Петровац Петровац Бравски Ваганац, Буковача, Бунара, Дринић, Кленовац
Дрвар Источни Дрвар
Гламоч Шипово Прибеља, Хасанбеговци
Купрес (ФБиХ) Купрес (РС) Мрђановци, Растичево, Шеменовци
Јајце Језеро Барево, Бравнице, Дренов До, Присоје
Јајце Мркоњић Град Власиње
Травник Кнежево Горњи Корићани, Доњи Корићани
Зеница Теслић Блатница, Језера
Тешањ Теслић Блажевци, Врела, Калошевић, Лончари, Мркотић
Маглај Теслић Копице, Лугови
Маглај Добој Брезици, Брусница, Доњи Раковац
Усора Добој Макљеновац, Миљановци, Омањска
Добој Југ Добој
Добој Исток Добој Лукавица Ријека, Станић Ријека[2]
Грачаница Добој Скиповац Горњи, Скиповац Доњи
Лукавац Петрово Кртова
Градачац Модрича Горње Кречане, Доњи Скугрић, Јасеница
Градачац Пелагићево Горње Леденице, Горња Трамошница, Доње Леденице, Поребрице, Самаревац, Турић
Оџак Брод Брусница Мала
Оџак Вукосавље Ада, Врбовац, Ново Село, Поточани
Домаљевац-Шамац Шамац Брвник, Гребнице, Тишина
Орашје Доњи Жабар Јењић, Лепница, Оштра Лука, Човић Поље
Челић Лопаре Лукавица, Пипери, Челић
Тузла Лопаре Колимер, Коњиковићи, Потраш
Теочак Угљевик Јасење, Јасиковац, Турсуново Брдо
Сапна Зворник Баљковица, Витиница, Кисељак, Засеок
Калесија Осмаци Булатовци, Гојчин, Зелина
Кладањ Шековићи Доле, Јелачићи, Каштијељ, Мајдан, Пелемиши
Кладањ Власеница Туралићи
Олово Хан Пијесак Жеравице, Речица, Рубинићи
Олово Соколац Гурдићи, Дуганчићи, Колаковићи, Крајшићи, Крушево
Илијаш Источни Стари Град Липник, Ракова Нога
Стари Град Источни Стари Град Вучија Лука, Горње Биоско, Сарајево дио — Стари Град, Фалетићи, Хреша
Ново Сарајево Источно Ново Сарајево Сарајево дио — Ново Сарајево
Ново Сарајево Источна Илиџа Сарајево дио — Нови Град
Илиџа Источна Илиџа Крупац, Сарајево дио — Илиџа
Трново (ФБиХ) Трново (РС) Башци, Бољановићи, Врбовник, Говедовићи, Годиња, Грачаница, Дивчићи, Доња Пресјеница, Забојска, Иловице, Козија Лука, Миље, Слављевићи, Трново
Пале-Прача Пале Брдарићи, Каменица, Прача, Средње
Пале-Прача Рогатица Вражалице
Горажде Ново Горажде Благојевићи, Доње Село, Жужело, Милановићи, Подкозара Доња, Подхомара, Радијевићи, Сопотница, Ухотићи, Хубјери
Фоча-Устиколина Фоча Боровинићи, Гостичај, Присоје, Родијељ, Сорлаци, Филиповићи, Цвилин
Коњиц Калиновик Брда, Зеломићи, Луко, Рајац, Сусјечно, Хотовље, Честаљево
Коњиц Невесиње Сељани, Чесим
Мостар Источни Мостар Кокорина
Мостар Невесиње Рабина
Столац Берковићи Баране, Бурмази, До, Поплат, Ходово
Столац Љубиње Банчићи
Равно Требиње Баонине, Грмљани, Диклићи, Кликовићи, Орашје Попово, Рапти Бобани, Сливница Површ, Струјићи, Церовац
  • новоформиране општине су означене подебљаним словима

У време потписивања Дејтонског споразума, општина Брчко је такође подељена између ФБиХ и РС, али је касније претворена у дистрикт Брчко, који повезује Тузлански кантон са Посавским кантоном у Федерацији БиХ, односно, општине Пелагићево и Доњи Жабар са општинама Лопаре и Бијељина у Републици Српској.

Референце[уреди]