Међуентитетска линија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Подјела Босне и Херцеговине на ентитете
Међуентитетска линија код места Махала.

Међуентитетска линија дели Босну и Херцеговину на два ентитета, Републику Српску и Федерације Босне и Херцеговине. Укупна дужина међуентитетске линије је 1.150 km.

Међуентитетска линија углавном иде дуж линије фронта на крају рата у Босни и Херцеговини уз нека велика прилагођавања (најзначајнија у западном делу земље, и у Сарајеву и око њега), начињена на Дејтонској мировној конференцији.

Садашња административна подела Босне и Херцеговине је договорена у оквиру устава који чини Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир закљученог на Дејтонској мировној конференцији у новембру 1995, а потом потписан у Паризу 14. децембра 1995. Кључна компонента устава је повлачење међуентитетске линије, на који се односе многи други задаци из других анекса.

Дејтонски преговори су први случај у којима је коришћена тродимензионална сателитска технологија и дигитална картографија да се одреде границе у званичном споразуму. Због брзине и интензитета преговора (посебно при крају), низ састанака комисија за међуентитетску линији се одржао током првих 6 месеци мисије ИФОР да се разреше детаљи на неким деловима линије (нарочито у Сарајеву). Више од 40 промена међуентитетске линије су договорене на састанцима које је водио генерал Мајкл Вилкокс. Промене је одобриозаповедник ИФОР-а адмирал Лејтон В. Смит у јулу 1996.

Данас међуентитетску линију између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине више не контролишу војска и полиција, нити постоје граничне контроле.

Одлука Уставног суда[уреди]

Уставни суд Босне и Херцеговине је, у својој првој парцијалној одлуци број U 5/98, одлучио о питању да ли Устав Републике Српске у свом тексту може да користи реч „граница“ уместо „линија“. Суд је изјавио:

Одредба Устава РС, који се односи се на „границу“ између Републике Српске и Федерације БиХ, није у сагласности са Уставом БиХ (члан III Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини говори о „граничној линији“ између два ентитета, док члан X користи термин „граница“ у смислу граница између држава).

Због тога је Устав Републике Српске морао да се мења, што је учињено са Амандманом број LXVIII, који је промени реч „граница“ у амандману LV параграфу 2 става 2 Устава Републике Српске.[1]

Општине измењене међуентитетском линијом[уреди]

Општина у Федерацији БиХ Општина у Републици Српској Насеља подељена међуентитетском линијом
Босанска Крупа Крупа на Уни Велики Дубовик, Отока, Поткалиње
Сански Мост Оштра Лука Горња Трамошња, Доња Трамошња, Сасина, Хадровци
Кључ Рибник
Босански Петровац Петровац Бравски Ваганац, Бунара, Дринић, Кленовац
Тешањ Теслић Блажевци, Врела, Мркотић
Дрвар Источни Дрвар
Купрес (ФБиХ) Купрес (РС) Растичево
Јајце Језеро
Јајце Мркоњић Град
Маглај Теслић Копице, Лугови
Зеница Теслић Блатница, Језера
Добој Југ Добој
Добој Исток Добој Лукавица Ријека, Станић Ријека[2]
Грачаница Добој Скиповац Горњи, Скиповац Доњи
Лукавац Петрово Кртова
Калесија Осмаци Гојчин, Зелина
Градачац Пелагићево
Орашје Доњи Жабар
Домаљевац-Шамац Шамац Брвник, Гребнице
Оџак Вукосавље
Оџак Брод Брусница Мала
Челић Лопаре
Теочак Угљевик
Сапна Зворник Баљковица, Засеок
Кладањ Власеница Туралићи
Олово Соколац Гурдићи, Колаковићи
Стари Град Источни Стари Град Горње Биоско
Ново Сарајево Источно Ново Сарајево Враца (Источно Сарајево)
Илиџа Источна Илиџа Добриња I, Добриња IV
Трново (ФБиХ) Трново (РС)
Пале-Прача Пале Брдарићи, Прача, Средње
Горажде Ново Горажде Оџак (Ново Горажде), Радијевићи (Ново Горажде), Сопотница (Ново Горажде)
Фоча-Устиколина Фоча Присоје, Филиповићи
Равно Требиње
Мостар Источни Мостар
Столац Берковићи Ходово
  • новоформиране општине су означене подебљаним словима

У време потписивања Дејтонског споразума, општина Брчко је такође подељена између ФБиХ и РС, али је касније претворена у дистрикт Брчко, који повезује Тузлански кантон са Посавским кантоном у Федерацији БиХ, односно, општине Пелагићево и Доњи Жабар са општинама Лопаре и Бијељина у Републици Српској.

Референце[уреди]