Емералд мрежа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Међународна еколошка мрежа „Емералд“
Правни основ: Бернска Конвенција
Logo Bernske konvencije.png
Симбол Бернске Конвенције је видра
Потписан19. септембра 1979.
(на снази од 1. јуна 1982)
ЛокацијаБерн,
  Швајцарска
Услов5 ратификација
Потписници51 држава
ДепозитарСавет Европе
Језициенглески, француски, италијански, руски, немачки
www.coe.int/en/web/bern-convention/emerald-network

Емералд или „Смарагдна“ мрежа је регионална еколошка мрежа од међународног значаја, која се састоји од мреже Подручја од посебног интереса за заштиту природе (ASCI – енгл. Areas of Special Conservation Interest) на територији Европе, Азије и северне Африке. Основ за успостављање мреже је Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, Бернска Конвенција. Потписнице ове конвенције дужне су да чувају и одржавају ASCI подручја која су са својих територија номиновале у еколошку мрежу.

Концепт и историјат[уреди | уреди извор]

Земље потписнице Бернске конвенције

„Емералд“ је међународна еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и природних станишта у оним земљама које нису чланице ЕУ али са њом одржавају пријатељске везе, или су у фази приступања Унији. Ова мрежа подручја протеже се од Канарских острва до Кавказа, и од Турске до Лапоније. Иницијатива за мрежу покренута је 1998. године као део рада у оквиру Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, односно Бернске конвенције.

Методологија документовања и номинације подручја у Емералд мрежу је у значајној мери уједначена са методологијом која је дефинисана у оквиру законодавства Европске уније. Листе врста и станишта као и њихова карактеризација је Резулуцијом 4 Савета Европе скоро у потпуности изједначена са листама врста и станишта која се налазе на Директиви о птицама и Директиви о стаништима европске мреже Natura 2000.

Процес евалуације предлога је веома строг и у случају обе мреже врши се сличном методологијом. На посебно организованим састанцима – биогеографским семинарима – евалуира се квалитет предлога мреже проценом степена заступљености врста и станишта, те анализира услов за њихов опстанак у оквиру биогеографских региона који су препознату у датој држави.

Потписнице Бернске Конвенције и учеснице у припреми Емералд мреже осим земаља чланица ЕУ су: Албанија, Арменија, Азербајџан, Белорусија, Босна и Херцеговина, Грузија, Мароко, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Норвешка, Русија, Швајцарска, Србија и Украјина (до фебруара 2015. укупно 50 земаља[1]).

Седиште „Емералд“ мреже је Секретаријат Бернске конвенције у Стразбуру.

Правни основ - Бернска Конвенција[уреди | уреди извор]

Мрки медвед је заштићен Бернском конвенцијом

Мрежом „Емералд“ обухваћена су подручја од посебне важности за угрожене врсте и типове станишта истакнутих у додацима (Анексу) Бернске конвенције.

Бернска конвенција је договор земаља да уједине напоре у заштити биодиверзитета. Први пут је потписана 1979. а од 1982. Савет Европе је присвојио декларације формулисане конвенцијом као правно обавезујуће за све чланице Европске уније. Касније, за чланице ЕУ, Емералд мрежа унапређена је у правно и територијално сличан концепт еколошке мреже Natura 2000. Концепт „Смарагдне“ мреже остаје конвенционални акт за земље које нису чланице Уније, а за кандидате чланства у ЕУ, ова мрежа представља припрему и допринос имплементацији програма Natura 2000.

Примена Бернске конвенције у Србији[уреди | уреди извор]

Србија је Бернску Конвецију потписала и ратификовала 2008. године, уочи најаве приступа Европској унији. Током припрема за имплементацију надлежне институције Републике Србије израдиле су предлог листе подручја које би требало да уђу у међународну еколошку мрежу.

Србија својим положајем припада панонском, планинском и алпском биогеографском региону, а сам предлог Емералд мреже за Србију садржи листу 61 потенцијалних подручја (13,18% територије државе) која су значајна за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта из додатка Бернске конвенције.

Пилот пројектом „Успостављање Емералд мреже у земљама југоисточне Европе“ реализованим 2005. и 2006. године од стране Завода за заштиту природе Србије, под координацијом Биолошког факултета у Београду, извршена је идентификација врста и станишта и предложена листа Емералд врста које су значајне за Србију, као и избор и опис потенцијалних Емералд подручја у Србији. У оквиру пројекта детаљно је обрађено свега 6 подручја (9,83 %) од укупно предложених 61 „Емералд“ подручја.

На основу урађеног, закључак са биогеографског семинара за Западни Балкан одржаног новембра 2011. године у Бару, био је да припрема и развој Емералд мреже у Србији нису били задовољавајући. Међутим, покретањем преговора са ЕУ у вези започињања приступног процеса и званичне потврде кандидатуре 2012. године, Србија се према Поглављу 27. преговарачког поступка обавезује за припрему и примену сложеније и правно обавезујуће Natura 2000 мреже.

Према томе, Емералд мрежа је, као и услучају осталих земаља у прикључењу послужила као припремна вежба за примену јачег конвента (Хрватска представља изузетак, јер је прескочила тај корак да би убрзала свој присупни процес).

У Србији је према стању из 2014. Емералд мрежа – у коју је номиновано 61 подручје укупне површине 10.210,78 km² – нефункционална[2] и за сада, није успостављен правни механизам контроле примене Бернске конвенције.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]