Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни аеродром
Јекатеринбург - Кољцово

Лого аеродрома

Аеродромски терминали
Аеродромски терминали

Општи подаци
Изворни назив Международный Аэропорт Кольцово
IATA SVX
ICAO USSS
Тип међународни
Оператор ПАО «Аэропорт Кольцово»
Отворен 1943.
Држава  Русија
Област Свердловска област
Локација Кољцово
Најближи град Јекатеринбург
Градови који се
служе аеродромом
Јекатеринбург , Арамиљ
Надморска висина 233 m
Координате 56° 44′ 29″ N 60° 48′ 13″ E / 56.74139° СГШ; 60.80361° ИГД / 56.74139; 60.80361
Статистика
Број писта 2
Број путника 6,363 000 [1].
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
08R/26L [2] 3,026 9,928 цемент-бетон
08L/26R 3,004 9,856 асфалт-бетон

Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово (рус. Аэропорт Кольцово) (IATA: SVX, ICAO: USSS) је аеродром федералног значаја [3] у граду Јекатеринбургу у Свердловској области у Руској Федерацији. Како је највећи аеродром у Свердловској области, Кољцову такође гравитирају и оближњи градови као што су Арамиљ, Сисерт и Пољевској. Аеродром се налази на 7. месту у земљи по промету путника (6,2 милиона путника)[4]. Аеродром је база авиокомпанија Ural Airlines[5], RusLine[6] као и авиокомпаније Aviacon Zitotrans. Због своје локације у центру Русије, аеродром Јекатеринбург је уврштен на листу "Приоритетних аеродрома" руске Федералне агенције за ваздушни саобраћај (Росавиациа). Кољцово је члан Међународног савета за аеродроме (ACI).

Положај[уреди | уреди извор]

Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово се налази у истоименом насељу, удаљеном 16 км југоисточно од Јекатеринбурга и 9 км северно од града Арамиља.

Историја[уреди | уреди извор]

1928–1945[уреди | уреди извор]

Првобитни аеродром у Кољцову је изграђен у периоду између 1928-1930, по захтеву Института за ваздухопловство СССР-а . [7] Аеродром је првенствено саграђен као војни аеродром . 33. ваздушна дивизија, која је претходно припадала Приволшском војном округу, 1932. године пребачена је на аеродром Кољцово. Дивизија је касније прекомандована на границу са Финском током зимског рата . Дан након што је нацистичка Немачка објавила рат СССР-у, почела је изградња писте дужине 1   км, а писта је завршена за три месеца, што је било рекордно у то време.

Споменик БИ-1, првом млазном авиону СССР-а

15. маја 1942, први млазни авион СССР-а, БИ-1, свој први лет је обавио са аеродрома Кољцово . Шест експерименталних летова је извршено на БИ-1, да би током 7. лета, пилот није изгубио контролу над авионом и авион се срушио, што је резултирало смрћу пилота. Данас се споменик у част авиона БИ-1 и погинулог пилота (реплика млазног авиона БИ-1) налази на тргу испред аеродрома.


Први путнички унутрашњи летови су отпочели 10. јула 1943. тако да је Кољцово први аеродром у СССР-у који је истовремено имао цивилни и војни статус. [7] Летови из Јекатеринбурга до Москве вршили су се свакодневно. У децембру 1943, на повратку из Техерана, амерички председник Франклин Д. Роосевелт боравио је и преноћио на аеродрому Кољцово. За време Другог светског рата, аеродром је био база на рути између Фербанкса (Аљаска) и Москве, по којој су авиони Даглас C-47 увежени у СССР. До јануара 1944. године Кољцово је имало четири летелице, које му је, за домаће летове, додијелило Министарство цивилне авијације СССР-а : два Лисунов Ли-2 и два Јункера . Након предаје нацистичке Немачке, Кољцово је коришћено као база за премештање војних авиона на Пацифички фронт за борбу против Јапанског царства . За све време, између 1943-1945. године, није забележена ни једна авионска несрећа.

1945–1991[уреди | уреди извор]

1951. године аеродром је извршио реконструкцију. Почетком 1950-их летови из Москве за Пекинг, слетали су у Кољцово. Лет од Кољцова до Пекинга уједно је био и први међународни лет са аеродрома . 1954. изграђен нови терминал. 1956. године су све писте проширене и ојачане бетонским подлогама. [7] Ово је омогућило да већи авиона, попут Ту-104 и ИЛ-18, слећу на Кољцово. 1958. године изграђен је хотел у близини терминала са 100 соба, да би већ 1961. године банкротирао , а затим бива и срушен.

Првоизграђени а данас пословни (VIP) терминал

1963. године изграђен је нови хотел са 3 звездице [8] и са 235 соба. Нови терминал отвара се 1. јануара 1967. године и користи се за унутрашње летове. Овај терминал је био двоструко већи од предходног терминала и имао је капацитет путничког саобраћаја од 1.500.000 путника годишње и могао је да подржи 700 особа / сат. Данас су нови терминали А и Б на месту где се налазио овај терминал из 1967. године.

1983. године изграђен је долазни терминал. 6. марта 1987, завршена је изградња друге писте. Октобра 1993. године Кољцово је добио међународни статус.

2003 - данас[уреди | уреди извор]

Хотел Ангело, у непосредној близини аеродрома

2003. године започета је имплементација програма развоја аеродрома као чворишта уз подршку Министарства саобраћаја Руске Федерације, Владе Свердловска и Ренова групе . Обим улагање у обнову Кољцова за период 2003–2009. године, процењено је на око 12 000 000 000 рубаља. [7] 2005. године отворен је и нови угоститељски објекат, као и међународни терминал.

Првоизграђени терминал Кољцово претворен је, 2006. године у пословни терминал и подвргнут је комплетној обнови. Следеће године завршена је изградња домаћег терминала поред постојећег међународног терминала. Железничка станица брзог воза је завршена 2008. године и пуштена линија од центра Јекатеринбурга до Кољцова. Дана 14. јуна 2009. године, Кољцово је прихватило свој први џамбо џет: Боинг 747 Ер Чајна са кинеском делегацијом. 15. јуна 2009. године међународни терминал поново је проширен за потребе самита БРИКС-а и свечано га отвара председник Руске Федерације Дмитриј Медведев . [9] Поред тога, 2009. године пуштен је у експлоатацију хотел Ангело са 4 звездице и нови контролни торањ као и фиксна писта . [7] То је омогућило аеродрому да прихвата све врсте тешких летелица, укључујући Ербас А380, Ербас А320, Боинг 737, Боинг 747 и Ербас A330 .

24. јула 2012. године, аеродром је отворио нови теретни терминал укупне површине 19.185 м².

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Терминали[уреди | уреди извор]

Унутрашњост терминала

Градња Терминала А је завршена 2007 и тада се користио само за одлазак и долазак за домаће летове. Терминал је био 19.600 м² и имао је капацитет 1.000 особа / сат. Касније је Терминалу А придружен међународни терминал, чиме је укупна површина терминала била 35.000 м² и капацитет 1.600 особа / сат. [10]

Терминал Б је првобитно завршен у 2005. години, и имао је укупну површину 15.400 м² и капацитет 600 особа / сат. Од 15. јуна 2009. године, већи међународни терминал површине 45 000 м², чија је изградња завршена за време одржавања самита БРИКС, је преузео улогу Терминала Б. Сада Терминал Б има капацитет 1600 путника / сат. Терминал има 2 спрата и физички је повезан са терминалом А.

Осим тога, постоји и пословни терминал, иначе познат као ВИП терминал. Овај терминал је смештен згради првог терминала (изграђеног 1954. године). Укупна површина ВИП терминала је 9.800 м².

Писте[уреди | уреди извор]

Аеродром има две писте. Писта 1 је димензија 3004х45 м док је писта 2 3026х53 м. Обе писте задовољавају ICAO категорије I. Обе писте су такође опремљене системима за осветљење OVI-1 и способне су да прихватају авионе било које величине по било ком времена. [11]

Авио-компаније и дестинације[уреди | уреди извор]

Путнички саобраћај[уреди | уреди извор]

AirlinesDestinations
АерофлотКраснојарск,[12] Москва-Шереметјево
Air AstanaНур Султан
Алроса Мирни
Avia Traffic Company Ош
Azimuth Ростов на Дону (од 17. април 2020.)[13]
Azur Airсезонски чартер: Анталија, Кам Ран, Банкок-Суварнабуми, Ла Романа [14]
flydubaiДубаи–Интернационал
Gazpromaviaсезонски чартер: Белојарски, Москва– Внуково, Нови Уренгој
ИрАероСаратов,[31] Симферопољ
NordStarКраснојарск, Норилск,[32] Омск,[33] Ростов на Дону[32]
Nordwind AirlinesМосква-Шереметјево
Победа Краснодар, Москва – Внуково, Новосибирск, Санкт Петербург ,[34] Сочи[35]
Red Wings Airlinesсезонски чартер: Анталија, Истанбул, Сочи
Росија Санкт Петербург , Сочи
сезонски чартер: Анталија, Шарџа
Royal Flightсезонски чартер: Анталија
RusLineАрхангелск,[16] Белојарски, Горно-Алтајск, Калуга,[17] Казањ, Краснојарск, Липецк, Надим, Нарјан-Мар,[16] Нижњекамск, Минералније Води, Нови Уренгој, Нојабрск, Саранск,[16] Сиктивкар, Тамбов,[18] Томск,[19] Самара
S7 Airlines Москва-Домодедово, Новосибирск
Somon AirДушанбе
Turkish Airlines Истанбул[15]
Ural AirlinesАлмати,[20] Баку, Банкок–Суварнабуми,[21] Пекинг– Дасинг,[21] Бишкек, Благовјешченск, Дубаи, Душанбе , Харбин, Иркутск, Калињинград , Казањ, Хабаровск, Хучанд, Краснодар, Краснојарск, Аеродром Москва-Домодедово, Москва-Шереметјево,[22] Минералније Води, Минхен,[23] Наманган, Ош , Париз – Шарл де Гол, Праг, Рим-Фијумичино, Санкт Петербург , Симферопољ , Сочи, Ташкент, Тел Авив, Владивосток,[24] Xi'an,[25] Јереван
сезонски: Анапа, Барселона, Бургас , Геленџик, Ираклион, Ларнака, Римини, Тиват (од 30. 5. 2020.)[26]
UtairХанти-Мансијск, Нижњевартовск, Самара, Сургут , Тјумењ,[27] Уфа[27]
UVT Aero Казањ, Новокузњецк[28]
Uzbekistan AirwaysТашкент
Yakutia Airlines Казањ,[29][30] Јакутск[30]
Yamal AirlinesНадим, Нови Уренгој, Нојабрск, Самара, Тјумењ
сезонски чартер: Солун (од 27. мај 2020.)[36]

Теретни саобраћај[уреди | уреди извор]

AirlinesDestinations
AirBridgeCargo AirlinesЧенгду, Хонгконг, Шангај–Пудонг
MNG AirlinesИстанбул–Ататурк

Руте[уреди | уреди извор]

Најпрометније директне домаће руте на аеродрому Колтсово недељним летовима
Ранк Град Аеродром (а) Седмични одласци


(Јул 2018)
Авио-компаније
1. Москва Аеродром Шереметјево Домодедово, Москва-Внуково 157 Аерофлот, Алроса, Nordwind Airlines, Победа, S7 Airlines, Ural Airlines
2 Санкт-Петербург Санкт Петербург 31 Аерофлот, Nordwind Airlines, Победа, Ural Airlines
3. Новосибирск Новосибирск 25 S7 Airlines, Ural Airlines, Yakutia Airlines, Јамал
4. Сочи Сочи 23 Nordwind Airlines, Победа, Red Wings Airlines, Росија, Ural Airlines
5. Симферопољ Симферопољ 20 Nordwind Airlines, Росија, Ural Airlines
6 Анапа Анапа 13 Победа, Россииа, Ural Airlines
7. Самара Самара 11 Utair, Јамал
8 Тјумењ Тјумењ 11 Utair, Јамал
9. Благовјешченск Благовјешченск 10 Ural Airlines
10. Краснодар Краснодар 7 Победа, Ural Airlines
11. Сургут Сургут 7 Utair
12. Уфа Уфа 6 Utair

Статистика[уреди | уреди извор]

У 2014. години на аеродрому Кољцово путнички саобраћај је износио 4.526.167 путника, што је + 5,4% више него у 2013. години. [37] Домаћи путнички саобраћај у 2014. години износио је 2.407.429 (+ 11.3%) путника; међународни путнички саобраћај 2.118.738 (-0.5%) путника. Кољцово је у 2014. години превезло 25.531 тону терета, што је -8,1% мање него предхоне године. Аеродром је превезао 3.600 тона поште, што је 250% више у односу на предходну годину. Зрачна лука је међу првих 7 најпрометнијих аеродрома у Русији .


Боинг 737-800 Алроса на аеродрому Кољцово
Аир Астана Ембраер 195 у Јекатеринбургу
Урал Аирлинес А320-200 у Јекатеринбургу
Статистика за аеродром Кољцово[38][39][40][41][42]
Година Укупно

путника
Путника

промена
Домаћих Страних

(укупно)
Страних

(не-ЗНД)
ЗНД Авио

слетања
Карго

(тона)
2000 930 251 +2% Раст 698 957 231 294 155 898 75 396 8 619 18 344
2001 1 028 295 +10,5% Раст 733 022 295 273 186 861 108 412 9 062 22 178
2002 1 182 815 +15,0% Раст 793 295 389 520 239 461 150 059 10 162 20 153
2003 1 335 757 +12,9% Раст 879 665 456 092 297 421 158 671 10 092 18 054
2004 1 553 628 +16,3% Раст 972 287 581 341 429 049 152 292 11 816 20 457
2005 1 566 792 +0,8% Раст 1 006 422 560 370 429 790 130 580 11 877 11 545
2006 1 764 948 +12,7% Раст 1 128 489 636 459 488 954 147 505 13 289 15 519
2007 2 345 097 +32,9% Раст 1 486 888 858 209 683 092 175 117 16 767 16 965
2008 2 529 395 +7,8% Раст 1 523 102 1 006 293 815 124 191 169 16 407 17 142
2009 2 169 136 −14,2% Пад 1 290 639 878 497 727 718 150 779 13 798 13 585
2010 2 748 919 +26,7% Раст 1 529 245 1 219 674 1 017 509 202 165 15 989 22 946
2011 3 355 883 +22,1% Раст 1 856 948 1 498 935 1 184 771 314 164 20 142 24 890
2012 3 783 069 +12.7% Раст 1 934 016 1 849 053 1 448 765 439 668 21 728 25 866
2013 4 293 002 +13.5% Раст 2 180 227 2 112 775 25 728 27 800
2014 4 526 167 +5.4% Раст 2 407 429 2 118 738 24 165 25 356
2015 4 247 541 −6.2% Пад 2 745 236 1 502 235 22 435 22 631
2016 4 300 732 +1.3% Раст 3 148 414 1 152 318 22 381 24 451
2017 5 403 885 +25.7% Раст 3 484 889 1 918 996 25 007 24 487
2018 6 103 049 +12.9% Раст 4 022 991 2 080 058

Референца: [43] [44] [45]

Приступ аеродрому[уреди | уреди извор]

Железнички саобраћај[уреди | уреди извор]

Електрични воз на станици аеродрома Кољцово

Могуће је железницом доћи из/до Јекатеринбурга. Електрични воз саобраћа два пута дневно у сваком правцу и време путовања је 41 минут. До 2010. године саобраћали су брзи возови, међутим, због малог броја путника се прешло на обичне приградске линије.

Путнички саобраћај[уреди | уреди извор]

Редовни путнички саобраћај између Јекатеринбурга и аеродрома врши се аутобусима број 1 (са железничке станице) и бр. 29 (из села Исток), као и минибусима бр. 01 (са железничке станице, експрес) и број 039 (од Уралског федералног универзитета). Радно време јавног превоза од 05 до 00 сати, док рута број 01, вози сваки сат.

Постоје редовне директне аутобуске линије од аеродромске аутобуске станице до градова Чељабинск, Нижњи Тагил, Серов, Краснотуринск, Каменск-Уралски, Озјорск, Курган, Магнитогорск.

Између аеродрома и Јекатеринбурга главна путна комуникација се одвија дуж ауто-пута Новоколтсов, дужине 11 км. Ширина пута је 8 трака, по 4 траке у сваком правцу.

Несреће и инциденти[уреди | уреди извор]

  • 30. децембра 1949. године у околини Свердловска, 8,5 км југоисточно од аеродрома Кољцово , транспортни авион Ли-2 срушио се на лету Москва-Владивосток. 3 особе су погинуле [46].
  • Погибија хокејашког тима у авиону Даглас C-47 5. јануара 1950.[47][48].
  • 11. августа 1950. године у околини Свердловска, 3 км источно од аеродрома Кољцово, срушио се ИЛ-12 летећи на релацији Хабаровск - Москва. Две особе су погинуле.[49].
  • 11. октобра 1951., 18 км јужно од града Богдановича у Свердловској области, авион Ли-2 срушио се на лету Адлер - Свердловск. Погинула је једна особа.[50].
  • 12. новембра 1954., приликом полетања са аеродрома Кољцово, током лета Лењинград - Новосибирск срушио се авион Ли-2. Погинуло је 6 људи. Узрок катастрофе је била грешка посаде.[51].
  • 9. децембра 1955, у близини станице Омутинскаја у Тјумењској области, казахстански Ли-2 се срушио током лета Москва-Уст-Каменогорск. Погинуло је 7 људи. Због грешке посаде, авион је изгубио оријентацију.[52].
  • 2. новембра 1956. године у близини аеродрома Кољцово, авион Ли-2 Свердловске аеро групе срушио се на лету Москва-Омск. Погинула су 2 члана посаде.[53].
  • 15. јануара 1960. године у близини села Дидино, Свердловска област, Ли-2 Уралске здружене ваздушне групе срушио се на техничком лету Свердловск - Москва. Погинула је једна особа. Узрок катастрофе је био квар мотора.[54].
  • 27. априла 1960. године током тренажног лета срушио се ИЛ-18. Летилица је више пута ударила о писту при слетању тако да је дошло је до пожара у којем је авион изгорио. Механичар је смртно настрадао.[55].
  • 1. маја 1960. године, у близини аеродрома Кољцово, након поготка ваздухопловне ракете, срушио се авион америчког ратног ваздухопловства Lockheed U-2, вршећи извиђачки лет преко територије СССР-а.
  • 16. марта 1961. године, недуго након полетања, 9 километара северозападно од аеродрома, срушио се Ту-104 Западно-сибирске територијалне управе цивилне ваздушне флоте, на лету Хабаровск-Лењинград са успутним слетањем у Свердловск. Након полетања на надморској висини од 130-150 м, отказао је десни мотор, да би, због људске грешке, и леви мотор био случајно искључио. Због недовољне висине за покретање мотора, пилот је одлучио да слети на залеђено језера. Авион је слетио на лед великом брзином при чему је погинуло 7 људи, укључујући пилоте. 16 особа није било повређено док су остали задобили разне повреде [56].
  • 8. јула 1961. године у околини села Соснови Бор, Свердловска област, срушио се украјински Ил-14 на лету Кијев-Свердловск. Настрадало је 9 људи. Због грешке посаде, авион је био довољном натанкован горивом и извршио је хитно слетање у шуму[57].
  • 16. новембра 1967. године, приликом полетања из Кољцова авион ИЛ-18 , на лету Свердловск - Ташкент, се срушио из непознатих разлога . Погинуло је 107 особа (99 путника и 8 чланова посаде)[58].
  • 30. септембра 1973., 10 км југозападно од аеродрома, у близини села Рудниј, срушио се Ту-104 на лету Свердловск - Владивосток.[59]. Погинуло је 108 људи.
  • 10. октобра 1975, приликом полетања из Кољцова, авион Ан-8 који је припадао Министарству ваздухопловне индустрије СССР-а срушио. Узрок пада је пожар мотора[60].
  • 7. октобра 1978., приликом полетања из Кољцова, Јак-40, на лету за Џамбул, срушио се због квара мотора. 38 људи је настрадало.[61].
  • 25. септембра 1984. године, током полетања из Кољцова дошло је до квара мотора Ан-24 на лету за Кемерово. 1 особа је погинула а још 3 су повређене[62].
  • 20. октобра 1986, приликом слетања на аеродром Кујбишев, Курумоч, срушио се Ту-134 на лету Свердловск - Грозни. Погинуло је 66 путника и 4 члана посаде. Узрок катастрофе је било грубо кршење сигурносних правила од стране посаде[63].
  • 14. септембра 1990., 1,7 километара западно од аеродрома, срушио се авион Јак-42 из Волгограда, 4 особе су погинуле. Узрок катастрофе биле су велике грешке посаде [64].
  • 4. јула 2001. године, у близини села Бурдаковка, Иркутска област, авион Ту-154 авиокомпаније Владивосток срушио се током лета лета Јекатеринбург - Владивосток. 145 људи је погинуло. Узрок је био људски фактор[65].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Обим промета преко руских аеродрома, Федерална агенција за ваздушни саобраћај
  2. ^ „World Aero Data”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2019. Приступљено 23. 04. 2020. 
  3. ^ Регистар аеродрома федералног значаја; Влада Руске федерације, № 726, од 20.04.2016 г. (рус. језик)
  4. ^ Обим промета преко руских аеродрома, Федерална агенција за ваздушни саобраћај
  5. ^ „Ural Airlines Overview”. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  6. ^ „About”. 2013. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  7. ^ а б в г д „Koltsovo Airport History”. 2010. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  8. ^ "Liner" hotel
  9. ^ „During a working visit to Yekaterinburg, Dmitry Medvedev visited the newly renovated Koltsovo airport.”. 15. 6. 2009. Приступљено 30. 10. 2014. 
  10. ^ „(Koltsovo) The Airport Today”. 2010. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2014. Приступљено 30. 10. 2014. 
  11. ^ „(Koltsovo) Airfield Characteristics.”. 2010. Приступљено 30. 10. 2014. [мртва веза]
  12. ^ Liu, Jim. „Aeroflot expands Krasnoyarsk market in S20”. Routesonline. Приступљено 1. 10. 2019. 
  13. ^ Колпащиков, Денис (3. 2. 2020). „Екатеринбург свяжут с Ростовом-на-Дону прямым авиарейсом”. ЕТВ (на језику: руски). Приступљено 3. 2. 2020. 
  14. ^ „В аэропорту Кольцово открывается рейс в Доминиканскую Республику”. svx.aero. Koltsovo Airport PSC. Приступљено 23. 7. 2019. 
  15. ^ „Istanbul New Airport Transition Delayed Until April 5, 2019 (At The Earliest)”. 
  16. ^ а б в Кольцово запускает рейсы в Архангельск и Саранск. veved.ru (на језику: руски). Вечерние Ведомости. 27. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  17. ^ „Открылось прямое авиасообщение между Екатеринбургом и Калугой”. svx.aero. Koltsovo Airport PSC. Приступљено 15. 3. 2019. 
  18. ^ Liu, Jim (20. 12. 2019). „RusLine adds new domestic sectors in 1Q20”. Routesonline. Приступљено 20. 12. 2019. 
  19. ^ „Возобновляются рейсы Томск - Екатеринбург!”. tomskairport.ru. ООО «Аэропорт ТОМСК». Приступљено 1. 11. 2018. 
  20. ^ Liu, Jim. „Ural Airlines W19 Central Asia network additions as of 26AUG19”. Routesonline. Приступљено 27. 8. 2019. 
  21. ^ а б Liu, Jim (12. 11. 2019). „Ural Airlines files 737 MAX 8 Moscow – Beijing service in S20”. Routesonline. Приступљено 12. 11. 2019. 
  22. ^ „"Уральские авиалинии" будут летать в Шереметьево”. travel.ru. 16. 10. 2017. 
  23. ^ „Прямой рейс Уральских авиалиний в Мюнхен из Екатеринбурга стал круглогодичным (АвиаПорт)”. АвиаПорт.Ru (на језику: руски). Приступљено 20. 1. 2020. 
  24. ^ „"Уральские авиалинии" в ноябре откроют прямой рейс Екатеринбург-Владивосток”. Interfax-Russia.ru (на језику: руски). 9. 9. 2019. Приступљено 9. 9. 2019. 
  25. ^ „Новости компании: "Уральские авиалинии" открывают новый рейс Екатеринбург – Сиань – авиакомпания "Уральские авиалинии". www.uralairlines.ru. JSC Ural Airlines. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2019. Приступљено 28. 11. 2019. 
  26. ^ Liu, Jim (10. 1. 2020). „Ural Airlines resumes Ekaterinburg – Tivat service in S20”. routesonline.com. 
  27. ^ а б Liu, Jim (6. 4. 2017). „UTair plans new regional routes from Ufa in May 2017”. Routesonline. Приступљено 6. 4. 2017. 
  28. ^ „Из Казани появится новый авиарейс в Екатеринбург и Новокузнецк”. БИЗНЕС Online (на језику: руски). 5. 12. 2019. Приступљено 5. 12. 2019. 
  29. ^ Liu, Jim (10. 9. 2019). „Yakutia adds new domestic routes from late-Oct 2019”. Routesonline. Приступљено 10. 9. 2019. 
  30. ^ а б Liu, Jim (24. 10. 2019). „Yakutia W19 Domestic network additions”. Routesonline. Приступљено 24. 10. 2019. 
  31. ^ „Озвучены графики вылетов из саратовского аэропорта в Сочи и Симферополь”. Region 64. 25. 10. 2019. 
  32. ^ а б „Новый авиарейс свяжет Ростов-на-Дону с Екатеринбургом и Норильском”. Rostov-on-Don Airport. 20. 1. 2016. Приступљено 20. 1. 2016. 
  33. ^ Liu, Jim (25. 10. 2019). „NordStar adds Tomsk – Ekaterinburg service from late-Oct 2019”. Routesonline. Приступљено 25. 10. 2019. 
  34. ^ „Timetable”. 
  35. ^ „"Победа" открыла продажу билетов на семь новых направлений”. Pobeda Airlines LLC. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2015. Приступљено 2. 12. 2015. 
  36. ^ „В аэропорту Кольцово расширяется чартерная программа на зарубежные курорты (АвиаПорт)”. АвиаПорт.Ru (на језику: руски). 20. 2. 2020. Приступљено 20. 2. 2020. 
  37. ^ „Более 4,5 миллионов пассажиров обслужил аэропорт Кольцово в 2014 году”. 16. 1. 2015. Приступљено 17. 1. 2015. 
  38. ^ Корпоративни документи , koltsovo.ru, приступљено 24.4.2020.
  39. ^ Пассажиропоток международного аэропорта Кольцово по итогам 2012 года увеличился на 12,7 процентов, koltsovo.ru, приступљено 24.4.2020.
  40. ^ Более 4,2 млн человек обслужил аэропорт Кольцово с начала годаhttp://kr-media.ru , приступљено 24.4.2020.
  41. ^ „аэропорт КОЛЬЦОВО -> Об Аэропорте -> Пресс-центр -> Более 4,5 миллионов пассажиров обслужил аэропорт Кольцово в 2014 году”. аэропорт КОЛЬЦОВО. Приступљено 3. 6. 2015. 
  42. ^ „ПАССАЖИРОПОТОК АЭРОПОРТОВ УК «АЭРОПОРТЫ РЕГИОНОВ» ПО ИТОГАМ 2015 Г. СОСТАВИЛ 9 МЛН 470 ТЫС. 507 ЧЕЛОВЕК”. АО УК "Аэропорты Регионов". Приступљено 14. 1. 2016. 
  43. ^ „аэропорт КОЛЬЦОВО -> Об Аэропорте -> Корпоративная информация -> Корпоративные документы”. аэропорт КОЛЬЦОВО. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2013. Приступљено 3. 6. 2015. 
  44. ^ „аэропорт КОЛЬЦОВО -> Об Аэропорте -> Пресс-центр -> Пассажиропоток международного аэропорта Кольцово по итогам 2012 года увеличился на 12,7 процентов”. аэропорт КОЛЬЦОВО. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2013. Приступљено 3. 6. 2015. 
  45. ^ „аэропорт КОЛЬЦОВО -> Об Аэропорте -> Пресс-центр -> В 2013 году международный аэропорт Кольцово обслужил почти 4,3 миллиона человек”. аэропорт КОЛЬЦОВО. Приступљено 3. 6. 2015. 
  46. ^ „Катастрофа Ли-2 Московского управления ГВФ близ а/п Свердловск-Кольцово”. 
  47. ^ ГИБЕЛЬ ХОККЕЙНОЙ КОМАНДЫ ВВС МВО МОСКВА, hockeyarchives.ru , Приступљено 24.4.2020.
  48. ^ „Катастрофа C-47 в аэропорту Кольцово. Гибель хоккеистов команды ВВС (борт 42 красный), 07 января 1950 года”. AirDisaster.ru. Приступљено 18. 11. 2017. 
  49. ^ „Катастрофа Ил-12 1-й Московской авиагруппы ГВФ близ а/п Свердловск-Кольцово”. 
  50. ^ „Катастрофа Ли-2 Уральского управления ГВФ близ ст. Богданович, Свердловская область”. 
  51. ^ „Катастрофа Ли-2 Северного ТУ ГВФ в а/п Свердловск-Кольцово”. 
  52. ^ „Катастрофа Ли-2 Казахского ТУ ГВФ в Тюменской области”. 
  53. ^ „Катастрофа Ли-2 Уральской ОАГ ГВФ в Свердловской области”. 
  54. ^ „Катастрофа Ли-2 Свердловской авиагруппы Западно-Сибирского ТУ ГВФ близ а/п Кольцово”. 
  55. ^ „Катастрофа Ил-18А Уральской ОАГ ГВФ в а/п Кольцово”. AirDisaster.ru. Приступљено 17. 1. 2012. 
  56. ^ „Катастрофа Ту-104Б ЗС УГВФ в Свердловске”. 
  57. ^ „Катастрофа Ил-14П Украинского управления ГВФ в Свердловской области”. 
  58. ^ „Катастрофа Ил-18В Уральского УГА в а/п «Кольцово» (Свердловск) (борт CCCP-75538), 16 ноября 1967 года”. AirDisaster.ru. Приступљено 30. 12. 2009. 
  59. ^ „Катастрофа Ту-104Б Хабаровского ОАО в а/п «Кольцово»”. AirDisaster.ru. Приступљено 17. 1. 2012. 
  60. ^ „Катастрофа Ан-8 ЛИИ им. Громова в районе а/п Кольцово”. 
  61. ^ „Катастрофа Як-40 Казахского УГА в аэропорту «Кольцово» (борт CCCP-87437), 07 октября 1978 года”. AirDisaster.ru. Приступљено 30. 12. 2009. 
  62. ^ „Авиационное происшествие с Ан-24РВ Западно-Сибирского УГА близ а/п Свердловск-Кольцово”. AirDisaster.ru. 
  63. ^ „Катастрофа Ту-134А Северо-Кавказского УГА в а/п Курумоч (Куйбышев)”. AirDisaster.ru. 
  64. ^ „Катастрофа Як-42 Волгоградского ОАО в а/п «Кольцово»”. AirDisaster.ru. Приступљено 17. 1. 2012. 
  65. ^ „Катастрофа Ту-154М а/к 'Владивосток-авиа' в районе Иркутска”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово на Викимедијиној остави