Пређи на садржај

Међународни дан жена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни дан жена
Немачки плакат за Међународни дан жена, 8. март 1914.[а] Овај плакат је био забрањен у Немачком царству.[2]
ТипМеђународни
Значење
  • Дан грађанске свести
  • Дан жена и девојака
  • Дан борбе против сексизма
  • Дан борбе против дискриминације
Обележаваширом света
Датум8. март
Повезан саДан мајки, Дан детета, Међународни дан мушкараца, Међународни дан небинарних људи
Учесталостгодишње
Део серије о
Феминизам
Историја
Таласи
Временске линије
Женско право гласа по земљама
Интерсекционалне варијанте
Социјалистички
Мултикултурални
Остале варијанте
Религијске варијанте
Покрети и идеологије
Концепти
Ставови
Теорија
Области проучавања
По континентима/земљама
Спискови и категорије
Спискови
Категорије

Међународни дан жена (МДЖ) се обележава 8. марта, у знак сећања на борбу жена за равноправност и ослобођење заједно са покретом за женска права. Међународни дан жена ставља фокус на питања као што су родна равноправност, репродуктивна права и насиље и злостављање жена.[3][4] Подстакнут покретом за опште женско право гласа, Међународни дан жена потекао је из радничких покрета у Европи и Северној Америци почетком 20. века.[5][6][7]

Најранија забележена верзија био је „Дан жена” који је организовала Социјалистичка партија Америке у Њујорку 28. фебруара 1909. године. У знак солидарности са њима, комунистичка активисткиња и политичарка Клара Цеткин предложила је обележавање „Дана запослених жена”, што је одобрено на Међународној конференцији социјалисткиња 1910. године у Копенхагену, иако без одређеног датума;[8] наредне године одржане су прве демонстрације и обележавања Међународног дана жена широм Европе. Владимир Лењин је 1922. године прогласио 8. март Међународним даном жена у част улоге жена у Руској револуцији 1917. године;[9] након тога су га на тај датум славили социјалистички покрет и комунистичке земље. Овај празник су промовисале Уједињене нације 1977. године.[10]

Међународни дан жена је државни празник у неколико земаља. УН обележавају овај празник у вези са одређеним питањем, кампањом или темом из области женских права.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло

[уреди | уреди извор]
Клара Цеткин (лево) и Роза Луксембург (десно) у јануару 1910. године

Најранији забележени догађај посвећен Дану жена, назван „Дан жена”,[11] одржан је 28. фебруара 1909. године у Њујорку. Организовала га је Социјалистичка партија Америке[12] на предлог активисткиње Терезе Малкил.[13] Постојале су тврдње да је овај дан обележавао протест радница у текстилној индустрији у Њујорку 8. марта 1857. године, али су истраживачи то описали као мит.[14][15][16]

У августу 1910. године, организована је Међународна конференција социјалисткиња уочи општег састанка социјалистичке Друге интернационале у Копенхагену, у Данској.[17] Делимично инспирисане америчким социјалистима, немачке делегаткиње Клара Цеткин, Кете Дункер, Паула Тиде и друге предложиле су установљавање годишњег „Дана жена”, иако ниједан датум није био одређен.[8][14][18] Стотину делегаткиња, које су представљале 17 земаља, сложило се са овом идејом као стратегијом за промовисање једнаких права, укључујући женско право гласа.[19]

Наредне године, 19. марта 1911, први Међународни дан жена обележило је преко милион људи у Аустроугарској, Данској, Немачкој и Швајцарској.[12] Само у Аустроугарској одржано је 300 демонстрација,[14] са женама које су парадирале Рингштрасеом у Бечу, носећи транспаренте у част мученика Париске комуне.[14] Широм Европе жене су захтевале право гласа и обављање јавних функција, и протестовале су против полне дискриминације при запошљавању.[4]

Међународни дан жена у почетку није имао одређен датум, иако се углавном славио крајем фебруара или почетком марта. Американци су наставили да обележавају „Дан жена” последње недеље у фебруару, док је Русија први пут обележила Међународни дан жена 1913. године, последње суботе у фебруару (иако на основу јулијанског календара, пошто је по грегоријанском календару датум био 8. март).[20] Године 1914. Међународни дан жена одржан је 8. марта по први пут у Немачкој, вероватно зато што је тај датум био недеља.[20] Као и другде, обележавање у Немачкој било је посвећено праву жена на глас, које немачке жене нису освојиле све до 1918. године.[20][21] Истовремено, у Лондону је одржан марш подршке женском праву гласа, током којег је Силвија Панкхерст ухапшена испред станице Черинг крос на путу да одржи говор на Трафалгар скверу.[22]

Руска револуција и комунистичке земље

[уреди | уреди извор]
Совјетске поштанске марке

Дана 8. марта 1917. године, у Петрограду (23. фебруара по јулијанском календару), раднице у текстилној индустрији започеле су демонстрације које су на крају захватиле цео град, захтевајући „Хлеб и мир” — крај Првог светског рата, несташице хране и царизма.[20] Ово је означило почетак Фебруарске револуције, која је уз Октобарску револуцију чинила Руску револуцију.[4][23] Револуционарни вођа Лав Троцки је написао: „23. фебруара (8. марта) био је Међународни дан жена и били су предвиђени састанци и акције. Али нисмо замишљали да ће овај ’Дан жена’ означити почетак револуције. Револуционарне акције су биле предвиђене, али без одређеног датума. Али ујутро, упркос наредбама које су говориле супротно, текстилне раднице су напустиле свој посао у неколико фабрика и послале делегате да траже подршку за штрајк... што је довело до масовног штрајка... сви су изашли на улице.”[20] Седам дана касније, цар Николај II је абдицирао, а привремена влада је женама дала право гласа.[12]

Након Руске револуције, бољшевици су почели да славе Међународни дан жена 8. марта јер је то означавало почетак револуционарних промена 1917. године у Русији. Међутим, неко време није био званично проглашен као такав. На пример, први конгрес новоосноване Комунистичке интернационале могао је да усвоји само веома кратку „Резолуцију о улози запослених жена” коју је поднела Александра Колонтај 6. марта 1919. године, у којој се није помињао 8. март нити Међународни дан жена. Други конгрес сазван следеће године није могао ни да нађе времена за то, иако је под његовим покровитељством почело одржавање „Међународне конференције жена комунисткиња” (коју је организовао новоосновани „Међународни секретаријат за рад међу женама”).

Тек током трећег светског конгреса Комунистичке интернационале 1921. године усвојен је важан документ под насловом „Методе и облици рада међу женама у Комунистичкој партији: Тезе”, као резултат рада Друге међународне конференције жена комунисткиња одржане паралелно са овим конгресом. Ове тезе су међу задацима централног одељења жена комунистичких партија помињале „организовање годишње Међународног дана запослених жена”.[24] Датум Међународног дана жена такође је први пут одређен за 8. март на овој Другој међународној конференцији жена комунисткиња.[25][26] На завршној вечерњој седници, бугарска делегација је представила резолуцију о потреби прослављања Међународног дана жена на јединствен датум широм света. Николајева, представница РСФСР, предложила је да се тренутни датум (8. март) одреди у знак сећања на учешће жена Петрограда у демонстрацијама 8. марта 1917. које су довеле до свргавања монархије, што је једногласно одобрено.[27]

Након његовог усвајања у Совјетској Русији, Међународни дан жена се претежно славио у комунистичким земљама и од стране комунистичког покрета широм света. У Чехословачкој Социјалистичкој Републици сваке године су се одржавале огромне прославе у совјетском стилу.[28] Кинески комунисти су обележавали овај празник почев од 1922. године,[14] иако је убрзо добио на значају широм политичког спектра. Године 1927, у Гуангџоуу је одржан марш 25.000 жена и мушких присталица, укључујући представнике Куоминтанга, YWCA и радничких организација.[29] Након оснивања Народне Републике Кине 1. октобра 1949, Државни савет је 23. децембра прогласио 8. март званичним празником, при чему су жене добиле пола слободног дана.[30]

Хуџум (рус. Худжум; у туркијским језицима, јуриш или напад, од هجوم) био је низ политика и акција које је предузела Комунистичка партија Совјетског Савеза, а које је покренуо Јосиф Стаљин на Међународни дан жена 1927. године, у циљу уклањања свих манифестација родне неједнакости, посебно система женског покривања и изолације који су се практиковали у Средњој Азији.[31][32] Дана 8. маја 1965. године, Президијум Врховног совјета издао је декрет којим се 8. март, Међународни дан жена, проглашава нерадним државним празником ’у част изванредних достигнућа совјетских жена у изградњи комунизма, одбрани домовине током Великог отаџбинског рата, њиховог херојства и несебичности како на фронту тако и код куће, као и за њихов велики допринос јачању пријатељства међу народима и борби за мир’.[33]

Церемонија спаљивања вела у Андиџану на Међународни дан жена 1927. године

Остале земље, од 1920-их до 1960-их

[уреди | уреди извор]

Године 1928. Аустралија је први пут обележила Међународни дан жена митингом у сиднејском Домејну, који је организовала Милитантна женска група Комунистичке партије.[34] На том митингу, одржаном 25. марта, жене су се окупиле у знак подршке потпуно плаћеним годишњим одморима, једнакој плати за једнак рад, осмосчасовном радном времену за продавачице, укидању рада по учинку и основној плати за незапослене.[35] Касније су се први маршеви за Међународни дан жена одржали у Сиднеју и Мелбурну 1931. године. На маршу у Сиднеју учествовало је око шездесет жена које су предводиле од триста до петсто учесника. Марш у Мелбурну се састојао од педесет жена које су предводиле сто педесет учесника, са транспарентом напред на коме је писало: „Живео Међународни дан жена”. Године 1938. одржан је први велики скуп поводом Међународног дана жена у Перту; присуствовале су жене из Удружења универзитетских жена, Јеврејских жена, Мајчинског синдиката, Покрета против рата и фашизма, Националног савета жена, Шпанског комитета за помоћ, Хришћанске женске уније за умереност, Међународне женске лиге за мир и слободу, Женске секције Примарних произвођача, Еснафа женских услуга, Лиге младих лабуриста и YWCA.[35]

Комунистичка лидерка Долорес Ибарури предводила је женски марш у Мадриду 1936. године уочи Шпанског грађанског рата.[14]

Конгрес америчких жена је била америчка организација за женска права основана у Њујорку на Међународни дан жена 1946. године, након оснивачке конференције Међународне демократске федерације жена 1945. године у Паризу, којој се придружила. Њен главни организатор била је Елинор С. Гимбел (супруга Луиса С. Гимбела млађег, унука Адама Гимбела из робне куће Gimbels.[36]) Године 1948. организација је нападнута као комунистичка параван организација од стране Комитета Представничког дома за неамеричке активности и била је приморана да се региструје као „субверзивна” организација. Организација је коначно распуштена 1950. године. Конгрес је био званични амерички огранак Међународне демократске федерације жена, која је, иако антифашистичка организација, била просовјетски оријентисана.[37] Организација је подржавала прогресивне политике које су женама давале пуна права и равноправност како у кући, тако и економски. Подржавали су радничко организовање и грађанска права и били су против антикомунистичких напада на либерале.[38] Иако су многи чланови били комунисти или део народног фронта, чланство у организацији обухватало је широку мешавину либералних жена из средње класе.[37]

Године 1956. у Сингапуру, Чен Чој Сјонг је, заједно са Хо Пуај Чу и Ох Сју Чен, основала Женску лигу у оквиру Странке народне акције, и те године, у част Међународног дана жена, Лига је организовала четири митинга широм Сингапура, који су привукли више од 2.000 људи.[39][40]

Године 1958, Кристина Ф. Луис је организовала прво обележавање Међународног дана жена на Тринидаду и Тобагу.[41]

Године 1965, Анахита Ратебзад, заједно са другим чланицама Демократске организације жена Авганистана (DOAW), организовала је протестни марш 8. марта у Кабулу, што је било прво обележавање Међународног дана жена у Авганистану.[42]

Феминизам другог таласа

[уреди | уреди извор]
Чланице аустралијске Федерације грађевинских радника марширају на Међународни дан жена 1975. године у Сиднеју

Међународни дан жена остао је претежно комунистички празник све до око 1967. године када су га прихватиле феминисткиње другог таласа.[14] Овај дан се поново појавио као дан активизма и понекад је у Европи познат као „Међународни дан борбе жена”. Током 1970-их и 1980-их, женским групама су се придружили левичари и радничке организације у захтевима за једнаку плату, једнаке економске могућности, једнака законска права, репродуктивна права, субвенционисану бригу о деци и спречавање насиља над женама.[43][44]

Међународни дан жена био је углавном заборављен у Сједињеним Америчким Државама до краја 1960-их, пре него што је активисткиња по имену Лора Екс организовала марш у Берклију, Калифорнија, на Међународни дан жена 1969. године.[45] Овај марш је довео до стварања Истраживачког центра за женску историју, централне архиве женског покрета од 1968. до 1974. године.[46] Лора Екс је такође сматрала да је неправедно да половина људске расе, односно жене, има само један дан у години и позвала је да се Национални месец женске историје изгради око Међународног дана жена.[47] Истраживачки центар за женску историју прикупио је скоро милион докумената на микрофилму, и обезбедио ресурсе и записе о покрету за ослобођење жена који су сада доступни преко Националне алијансе за женску историју, која је наставила њихове идеје, укључујући успешно подношење петиције Конгресу да се март прогласи Месецом женске историје.[48]

У Аустралији, 1972. године почели су велики маршеви поводом Међународног дана жена.[34]

Усвајање од стране Уједињених нација

[уреди | уреди извор]

Уједињене нације су почеле да прослављају Међународни дан жена 1975. године, која је била проглашена Међународном годином жена. Године 1977, Генерална скупштина Уједињених нација позвала је државе чланице да „у складу са својим историјским и националним традицијама и обичајима, прогласе било који дан у години Даном Уједињених нација за женска права и међународни мир”.[49][50] Као и у већини земаља, 8. март је традиционално признат као Међународни дан жена од стране УН за женска права и светски мир.[51] Од тада га УН и већи део света обележавају сваке године, при чему је свакогодишње обележавање усредсређено на одређену тему или питање у оквиру женских права.

Најављен 1978. године на Међународни дан жена, Комитет за женски рад у Палестини почео је да представља удружење спремно да развије стратегију за комбиновање националног и женског ослобођења. Оснивачице комитета биле су разочаране поступцима претходних добротворних друштава јер нису успеле да едукују општу популацију; да би исправиле овај проблем, покренуле су програме који су промовисали писменост, здравствено образовање и часове који су подучавали везу. Додатно помажући онима из радничке класе, покренуле су дневне центре како би им омогућиле да наставе да раде док се о њиховој деци брине.[52]

На Међународни дан жена 1979. године, одржан је женски марш у Техерану у Ирану. Марш је првобитно био замишљен као прослава Међународног дана жена, али се претворио у масовне протесте против промена у женским правима током Иранске револуције, посебно увођења обавезног хиџаба (покривања), што је најављено дан раније. Протести су трајали шест дана, од 8. до 14. марта 1979. године, уз учешће хиљада жена. Протести су резултирали привременим повлачењем декрета о обавезном покривању. Међутим, када су левичари и либерали елиминисани, а конзервативци обезбедили искључиву контролу, покривање је наметнуто свим женама.[53]

Марија Елена Одоне држи транспарент на Међународни дан жена 1984. године у Аргентини. На транспаренту пише „Не мајчинству, да задовољству”

Дана 8. марта 1984. године у Аргентини, прве демонстрације поводом Међународног дана жена од краја војног режима у земљи одржане су на Конгресном тргу, у ономе што се данас сматра прекретницом.[54] Догађај је организовала Multisectorial de la Mujer (енгл. Multisectorial of Women), организација коју су чинили чланови женских група, феминисткиње, домаћице и представници политичких партија и синдиката.[54] Симболичан тренутак протеста био је када се активисткиња Марија Елена Одоне попела уз степенице Споменика два конгреса и подигла транспарент на којем је писало „Не мајчинству, да задовољству”. Њен транспарент, као и они које су тога дана држале друге радикалне феминисткиње, оштро је критикован у штампи због тога што је био превише провокативан. Одоне је такође била одбачена унутар феминистичког покрета. Елена Чалиди, председница Фондације Алисија Моро де Хусто, рекла је: „Осми март је био први јавни чин и она је ходала са [тим знаком]. Изашло је у часопису који би данас био Caras или Gente. Онда ми је рекла: ’Ох, дошле су ми три девојке.’ ’Да’, рекла сам јој, ’а удаљила си неколико хиљада.’”[54] Одоне се присетила састанка са Multisectorial de la Mujer који се одржао два дана након догађаја у својој аутобиографији, тврдећи да је одговорила њиховим „разорним критичарима”: „Ја нисам феминисткиња да бих удовољила било коме, већ да бих говорила истину о нашем стању. Нисам написала те транспаренте да би се некоме свидели. Ако су изазвали скандал, то је зато што је истина увек скандалозна. Примили смо докторку Хусто са дивљењем и наклоношћу. Пре осамдесет година, она и њене сапутнице које су тражиле право гласа називане су ’лудима’. Спремна сам да чекам исти број година да би се моји транспаренти разумели.”[55]

Усвајање од стране корпорација

[уреди | уреди извор]

До двадесет првог века, Међународни дан жена је критикован као снажно разводњен и комерцијализован, посебно на Западу, где га спонзоришу велике корпорације и користе за промовисање општих и нејасних појмова једнакости, уместо радикалних друштвених реформи.[56] Веб-сајт internationalwomensday.com основан је 2001. године.[57] Сајтом је управљала британска маркетиншка фирма Aurora Ventures уз корпоративно спонзорство.[58][59] Овај веб-сајт је почео да промовише хештегове као теме за тај дан, неповезане са темом УН, који су се користили на међународном нивоу.[57][60] Овај дан се обележавао пословним доручцима и комуникацијама на друштвеним мрежама које су неки друштвени критичари сматрали подсетницима на честитке за Дан мајки.[56][43]

Међународни дан жена по годинама

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

1995.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

На Међународни дан жена 1995. године, Женски комитет Градског већа Глазгова поставио је плочу поред Храста права гласа (The Suffrage Oak) на којој пише: „Овај храст су засадиле организације за женско право гласа у Глазгову 20. априла 1918. године у знак сећања на додељивање права гласа женама.”[61]

1996.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Gába је двојезични лапонски (Сами) часопис, први пут објављен на Међународни дан жена 1996. године,[62] који издаје лапонски женски форум Сами Нисон Форум (Sámi Nisson Forum).[63] Чланци се углавном баве свакодневним животом Лапонаца из женске перспективе.[64]

2003.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

На Међународни дан жена 2003. године, Маршелин Бертран и Џон Трудел продуцирали су хуманитарни концерт за авганистанске избеглице у сарадњи са Високим комесаријатом ОУН за избеглице.[65]

2006.

[уреди | уреди извор]

Дана 8. марта 2006. године, у Копенхагену, дилдо је причвршћен за руку статуе Мала сирена, преко ње је проливена зелена боја, а на њој је исписан датум 8. март. Сумња се да је овај вандализам био повезан са Међународним даном жена, пошто тај дан пада 8. марта.[66][67][68]

2008.

[уреди | уреди извор]

До јуна 2018. године, Саудијска Арабија је била једина земља на свету у којој је женама било забрањено да возе моторна возила.[69] Филм о Саудијки Ваџихи ел Хувајдер (Wajeha al-Huwaider) како вози на Међународни дан жена 2008. године, што је учинила у част тог дана и у знак протеста због забране вожње женама, привукао је међународну медијску пажњу.[70][71][72]

2009.

[уреди | уреди извор]

Сара Азмех Расмусен (Sara Azmeh Rasmussen) постала је позната у Норвешкој када је запалила вео на Међународни дан жена 2009. године. Ово је привукло међународну пажњу. Током ове симболичне акције, Азмех Расмусен је гађана грудвама снега. Након тога је добијала претње смрћу и имејлове мржње.[73]

2010.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Поводом Међународног дана жена 2010. године, Међународни комитет Црвеног крста (МЦКК) скренуо је пажњу на тешкоће које трпе расељене жене. Расељавање становништва (интерно расељена лица) једна је од најтежих последица данашњих оружаних сукоба. Оно утиче на жене на много начина.[74] Процењује се да између 70 и 80% свих интерно расељених лица чине жене и деца.[75]

Women's WorldWide Web (W4) је европска платформа за групно финансирање посвећена оснаживању жена. Линдзи Нефеш-Кларк (Lindsey Nefesh-Clarke) званично је покренула W4 на Међународни дан жена 2010. године са својим колегама из ЕСЦП Европе (ESCP-Europe) и међународним тимом волонтера.[76]

2011.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Иако је прослава на Западу била скромна, догађаји су се одржали у више од 100 земаља[77] 8. марта 2011. године у част 100. годишњице Међународног дана жена.[78] У Сједињеним Америчким Државама, председник Барак Обама прогласио је март 2011. „Месецом женске историје”, позивајући Американце да обележе Међународни дан жена осврћући се на „изузетна достигнућа жена” у обликовању историје земље.[77] Државна секретарка Хилари Клинтон покренула је „Иницијативу 100 жена: Оснаживање жена и девојчица кроз међународне размене”, уочи Међународног дана жена.[79] Уочи Међународног дана жена 2011. године, Црвени крст је позвао државе и друге субјекте да не посустају у својим напорима да спрече силовање и друге облике сексуалног насиља који сваке године угрожавају животе и достојанство небројених жена у зонама сукоба широм света.[80]

Аустралија је издала комеморативну кованицу од 20 центи поводом 100. годишњице Међународног дана жена, на којој се могу видети натписи „INTERNATIONAL WOMEN'S DAY” и „1911 2011”, као и три фигуре постављене преко речи „CELEBRATING 100 YEARS”, при чему су те речи поновљене дванаест пута.[81] Такође, Аустралијска женска привредна и индустријска комора основана је на Међународни дан жена 2011. године.[82]

Током Египатске револуције, на Тргу Тахрир у Каиру, стотине мушкараца узнемиравале су жене које су изашле да се боре за своја права, док су полиција и војска стајале са стране и посматрале, не чинећи ништа да зауставе те мушкарце.[83]

Коалиција од 17 ирачких група за женска права формирала је Националну мрежу за борбу против насиља над женама у Ираку на Међународни дан жена 2011. године.[84]

Награда Suffrage Science је признање за жене у науци, инжењерству и рачунарству које је 2011. године, на 100. годишњицу Међународног дана жена, установио Лондонски институт медицинских наука МРЦ (ЛМС).[85][86][87]

2012.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Oxfam America је позвао људе да прославе инспиративне жене у својим животима слањем бесплатне е-честитке за Међународни дан жена или одавањем признања жени чији су напори направили разлику у борби против глади и сиромаштва Оксфамовом наградом за Међународни дан жена.[88]

Поводом Међународног дана жена 2012. године, МЦКК је позвао на више акција како би се помогло мајкама и супругама људи који су нестали током оружаних сукоба. Огромна већина људи који нестану у вези са сукобима су мушкарци. Поред патње због незнања шта се догодило несталом супругу или сину, многе од ових жена суочавају се са економским и практичним тешкоћама. МЦКК је нагласио дужност страна у овом сукобу да трагају за несталима и пруже информације породицама.[89]

Први интернет кафе за жене у Кабулу, назван интернет кафе Сахар Гул, отворен је на Међународни дан жена 2012. године.[90]

На Међународни дан жена 2012. године, Алиша Диксон (Alesha Dixon) покренула је кампању компаније Авон под називом Pass It On како би истакла проблеме породичног злостављања у Уједињеном Краљевству охрабрујући куповину огрлице, коју је она описала као „симбол оснаживања жена и бескрајних могућности за жене”;[91] приходи од тих куповина донирани су организацијама Refuge и Women's Aid.[91]

2013.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Међународни комитет Црвеног крста (МЦКК) скренуо је пажњу на тежак положај жена у затвору.[92]

Извештава се да 70% жена широм света доживи неки облик физичког или сексуалног насиља током свог живота. Ирина Бокова, генерална директорка Унеска на Међународни дан жена 2013. године, изјавила је да како бисмо „оснажили жене и обезбедили једнакост, морамо се супротставити сваком облику насиља кад год се оно догоди”.[93] Имајући у виду пораст насиља над женама и након бруталног напада на Малалу Јусафзаи у октобру 2012. године, УН су усмериле своју пажњу на окончање насиља над женама и учиниле то централном темом Међународног дана жена 2013. године. Унеско је признао да је насиље над младим девојкама један од главних разлога због којих девојчице не похађају школу и накнадно је сарађивао са владама широм света како би подржао женска права у пружању квалитетног образовања у безбедном окружењу.[93]

За више културну и уметничку прославу, Унеско је такође одржао концерт у Паризу као „Омаж женама у музици: од романтике до електронике” (Tribute to Women in Music: from the romantic to the electronics).[93]

Владин медицински колеџ за жене Багат Пул Синг (Bhagat Phool Singh) свечано је отворен на Међународни дан жена 2013. године; то је први владин медицински колеџ за жене у независној Индији и прва таква институција у северној Индији од отварања Медицинског колеџа Лејди Хардинџ у Делхију, који је основан 1914. године.[94][95]

Козметичка компанија Боби Браун (Bobbi Brown Cosmetics) покренула је кампању Pretty Powerful Campaign for Women & Girls на Међународни дан жена 2013. године.[96] Ова кампања подржава организације које настоје да оснаже жене кроз програме обуке за радне вештине и девојчице кроз образовање.[97][98]

2014.

[уреди | уреди извор]

Међународни дан сарадње жена у пиварству (International Women's Collaboration Brew Day) је годишњи догађај који се одржава сваке године на Међународни дан жена почев од 2014. године,[99][100] који окупља жене пиварке широм света које варе исто пиво, при чему се сав приход донира у добротворне сврхе. Установљен је како би се подигла свест о женама у пиварској индустрији, посебно као мајсторима пиварима. Такође умрежава жене заинтересоване за пиварство.[101]

2015.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Владе и активисти широм света обележили су 20. годишњицу Пекиншке декларације и Платформе за акцију, историјске мапе пута која је поставила агенду за остваривање женских права.[102]

За Међународни дан жена 2015. године, Amnesty International Australia је сарађивала са омладинском апликацијом за упознавање Тиндер (Tinder) како би подигла свест о женским правима. Слоган је гласио: „Немају све жене моћ да бирају као ти” и „Ти бираш свог партнера. Многим женама није дат избор.”[103]

Феминистичка петорка (The Feminist Five) биле су пет Кинескиња — Ли Маици (Li Maizi, рођено име Ли Тингтинг), Ву Жунгжунг (Wu Rongrong), Џенг Чужан (Zheng Churan), Веј Тингтинг (Wei Tingting) и Ванг Ман (Wang Man)[104][105][106] — које су биле притворене 37 дана након што су планирале да деле налепнице против сексуалног узнемиравања у метроу уочи Међународног дана жена 2015. године и постале су познате након њиховог хапшења.[107][108][109][110] Њихово хапшење изазвало је бес како на међународном, тако и на домаћем нивоу, што је довело до протеста подршке овим пет женама у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству, Јужној Кореји, Хонгконгу, Индији, Пољској и Аустралији, иако су протести унутар Кине били предмет цензуре и репресије. Пуштене су уз кауцију 13. априла 2015. због негативних реакција након њиховог притварања.[104]

Нари Шакти Пураскар (Nari Shakti Puraskar), највише цивилно одликовање за жене у Индији, уручује председник Индије на Међународни дан жена; награда је установљена 1999. године под називом Стри Шакти Пураскар, али је преименована и реорганизована 2015. године.[111][112]

Резиденција британског амбасадора у Београду, „Кућа Елси Инглис”, названа је по Елси Инглис, лекарки и борцу за право гласа жена, која је основала Болнице шкотских жена у Србији. Церемонија преименовања одржана је на Међународни дан жена 2015. године, а водили су је председник Србије Томислав Николић и тадашњи амбасадор Велике Британије Денис Киф.[113][114]

The Female Lead је образовна добротворна организација покренута на Међународни дан жена 2015. године у Уједињеном Краљевству, посвећена повећању видљивости прича о успеху жена у свим сферама живота и нуђењу девојчицама ширег избора узора од оних који су заступљени у популарној култури.[115] Основала ју је предузетница у области науке о подацима Едвина Дан (Edwina Dunn).[116]

Женски класични комитет Уједињеног Краљевства (Women's Classical Committee) основан је на Међународни дан жена 2015. године на Институту за класичне студије у Лондону.[117] То је група академика, студената и наставника чији је циљ подршка женама у класичним наукама, промовисање феминистичких и родно освешћених перспектива у класичним наукама, подизање угледа проучавања жена у антици и класичној рецепцији, као и унапређење једнакости и разноликости у класичним наукама.[118]

2016.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

На Међународни дан жена 2016. године, организација ONE Campaign поново је покренула своју кампању „Сиромаштво је сексистичко” (Poverty is Sexist), представљајући ажурирани извештај који укључује нове податке, као што је чињеница да до 2016. године пола милијарде жена још увек не зна да чита и да девојчице чине 74% свих нових ХИВ инфекција међу адолесцентима широм Африке.[119]

Председник Индије, Шри Пранаб Мукерџи, рекао је: „Поводом Међународног дана жена, упућујем топле честитке и добре жеље женама Индије и захваљујем им на њиховом доприносу током година у изградњи наше нације.”[120] Министарство за жене и развој деце најавило је 8. марта отварање још четири кризна центра „на једном месту”, поред осам који већ функционишу широм земље.[121] Уочи Дана жена, национални авио-превозник Air India обавио је лет за који тврди да је најдужи директни лет на свету где су целокупним операцијама лета управљале жене, као део прославе Међународног дана жена. Лет, од Делхија до Сан Франциска, прешао је удаљеност од око 14.500 километара за око 17 сати.[122]

Говорећи на догађају поводом Међународног дана жена 2016. у Индији, Канхаја Кумар се осврнуо на силовања кашмирских жена која су починили припадници индијске војске. Ово је критиковано као „антинационално” од стране организације Баратија џаната јува морча (Bharatiya Janata Yuva Morcha - BJYM). Ова организација је поднела жалбу против Кумара и професорке Универзитета Џавахарлал Нехру (JNU) Ниведите Менон, оптужујући их за давање „антинационалних” изјава.[123] Против Кумара је покренут поступак за побуну и клевету пред грађанским судом у Патни.[124][125] Такође, 10. марта 2016. године, Кумара је на кампусу JNU-а физички напао и вређао мушкарац који га је оптужио да је deshdrohi (издајник нације). Међутим, обраћајући се студентима касније тог дана, Кумар је рекао да га такви инциденти не могу уплашити.[126]

2017.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

У поруци подршке Међународном дану жена, генерални секретар УН Антонио Гутерес прокоментарисао је како се женска права „смањују, ограничавају и уназађују”. Пошто су мушкарци и даље на руководећим позицијама, а економски родни јаз се повећава, позвао је на промене „оснаживањем жена на свим нивоима, омогућавањем да се њихов глас чује и давањем контроле над сопственим животима и над будућношћу нашег света”.[127]

Први Женски марш у Џакарти одржан је 4. марта 2017. у знак сећања на Међународни дан жена 8. марта и покрет Женски марш 2017. у Сједињеним Америчким Државама.[128] Марш је одржан испред Државне палате, где су организатори догађаја влади предали осам захтева, који су укључивали: толеранцију, различитост и здравствена права жена, елиминацију насиља над женама, заштиту животне средине и радница, побољшање заступљености жена на политичкој сцени, као и елиминацију дискриминације и насиља над ЛГБТ заједницом.[128] 2017. Женски марш спонзорисале су 33 различите организације.[128][129]

Фондација SahibaSisters, први феминистички активистички институт у Танзанији, основана је на Међународни дан жена 2017. године.[130]

У Турској, руља је илегално ушла на кампус Универзитета Билги у Истанбулу на Међународни дан жена и напала студенте који су славили овај дан.[131]

На Међународни дан жена 2017. године, национална влада Венецуеле пренела је симболичне посмртне остатке Апакуане, заједно са остацима афричких робиња Иполите и Матее, у Национални пантеон Венецуеле, где почивају главне личности из историје ове земље.[132][133]

2018.

[уреди | уреди извор]
Види још: Међународни штрајк жена 2018. и Шпански штрајк жена 2018.
8. март 2018. у Памплони

Глобални маршеви и онлајн кампање као што су #MeToo и #TimesUp, које су настале у Сједињеним Америчким Државама али су постале популарне широм света, омогућиле су многим женама из различитих делова света да се супротставе неправди и проговоре о питањима попут сексуалног узнемиравања и напада и родног јаза у платама.[134]

Међународни штрајк жена, познат и као Paro Internacional de Mujeres, био је глобални покрет координисан у преко 50 земаља на Међународни дан жена, 2017. и 2018. године. Штрајк сексуалних радница почео је 2018. као део Међународног штрајка жена на Међународни дан жена са циљем декриминализације сексуалног рада.[135] Те године међу учесницима је била и списатељица Моли Смит (Molly Smith), ауторка књиге Revolting Prostitutes.[136]

У центру Приштине, на Косову и Метохији, на Међународни дан жена 2018. године, постављена су три билборда у знак протеста због смрти две жене као последице породичног насиља.[137]

Женски демократски фронт (WDF), независна социјалистичко-феминистичка организација основана и са седиштем у Пакистану, основана је на Међународни дан жена 2018. године,[138] од стране стотина делегаткиња из Белуџистана, Хајбер-Пахтунве, Пенџаба и Синда.[139][140] WDF има за циљ да уједини жене широм земље како би се изградио социјалистички феминистички покрет и прослава Међународног дана жена у Пакистану претворила у стварно средство акције.[139] Манифест и устав WDF-а противе се капитализму, патријархату, верском фашизму, националном угњетавању и политичком систему Пакистана.[141]

Током 2018. и поново 2019. године, Макдоналдс је на својим налозима на друштвеним мрежама окренуо своје лукове наопачке у част Међународног дана жена, мењајући „М” у „W”. Макдоналдсова франшиза коју води Патриша Вилијамс у Линвуду, Калифорнија, такође је окренула лукове на свом знаку.[142][143] Ово је изазвало благе критике, при чему су неки тврдили да је тај потез лицемеран због тога што ланац недовољно плаћа запослене, док су други приметили да слово „М” у логотипу једнако лако може да значи „мушкарци” (men) као и „Макдоналдс”.[144]

Overlooked No More је редовна рубрика у одељку за некрологе листа Њујорк тајмс (The New York Times), која одаје почаст „изузетним људима” чије су смрти уредници тог одељка превидели од његовог оснивања 1851. године. Рубрика је уведена 8. марта 2018. за Међународни дан жена, када је Тајмс објавио петнаест некролога таквих „превиђених” жена, и од тада је постала недељна рубрика у новинама. Пројекат су креирале Амиша Паднани (Amisha Padnani), дигитална уредница деска за некрологе,[145] и Џесика Бенет (Jessica Bennett), уредница за родна питања у новинама. У уводу је признато да су некролозима у новинама „доминирали бели мушкарци” и да је пројекат осмишљен како би помогао у „решавању ових неправди нашег времена”.[146][147][148][149]

2019.

[уреди | уреди извор]
Антимонумента, постављена у Мексико Ситију на Међународни дан жена 2019. године, фотографисана дан касније. На кружном делу пише „У Мексику 9 жена бива убијено дневно”, а на делу у облику крста пише „Ниједна више!”. На супротној страни, Антимонумента гласи „Захтевамо националну узбуну због пола”, а у централном делу „Не + Фемицидима”.

Савезна држава Берлин обележила је Међународни дан жена као државни празник по први пут 2019. године, након што је парламент то одобрио у јануару те године. Берлин је био прва немачка покрајина која је Међународни дан жена прогласила државним празником.[150]

У Техерану, у Ирану, на Међународни дан жена 2019. године, групе жена су се појавиле без вела и протестовале против угњетавања жена. На снимку се виде две жене без вела како држе црвени транспарент на коме пише „Међународни дан жена је обећање праведног света за цело човечанство”, у улици Валиаср. Други снимак приказује групу откривених жена у вагону техеранског метроа како деле цвеће путницима.[151]

Антимонумента је подигнута 8. марта 2019. на Авенији Хуарез, испред Палате лепих уметности у Мексико Ситију, током годишњег мексичког марша за Међународни дан жена на којем су жене протестовале против родног насиља. Постављање структуре трајало је више од два сата, а платили су га рођаци жртава фемицида, феминистички колективи и организације цивилног друштва.[152] Према речима активиста: „Овај антиспоменик служи да нас подсети да у Мексику још увек нема правде за жене, да настављамо да нестајемо и да нас и даље убијају. Нећемо ћутати”. Оригинални текст на шпанском: „Este antimonumento es para recordar que sigue sin haber justicia para las mujeres en México, que seguimos desapareciendo y que nos siguen matando. No nos vamos a callar”.[153]

Скандал Бурнинг Сун (Burning Sun) довео је до уличног протеста у округу Гангнам, у Јужној Кореји, против Бурнинг Суна и других ноћних клубова, позивајући на окончање онога што су демонстранти назвали културом која жене третира као сексуалне објекте.[154][155]

2020.

[уреди | уреди извор]
8. март 2020. у Шпанији

Упркос пандемији ковида 19, улични маршеви су одржани у Лондону, Паризу, Мадриду, Бриселу, Москви и другим европским градовима.[67][156][157][158]

Аурат марш (Aurat March) у Исламабаду био је покварен нападима људи који су бацали камење, након неуспелог покушаја да се забрани као неисламски.

У Бишкеку, главном граду Киргистана, полиција је привела десетине учесника марша убрзо након што су маскирани мушкарци наводно напали марш.[67]

Године 2020, коалиција која спонзорише Женски марш у Џакарти проширила се на преко 60 организација за грађанска права под окриљем Герак Перемпуан (Gerak Perempuan — алијанса Женског покрета против насиља).[159] Марш је одржан у исто доба године као и први догађај 2017. и одржан је у вези са Међународним даном жена.[159] Демонстранти су изашли на улице да захтевају од владе да стане на крај систематском насиљу над женама и усвоји закон о искорењивању сексуалних напада.[160] Захтеви коалиције укључивали су успостављање система закона који штите жене и укидање дискриминаторних прописа.[160][159]

Мексико је био сведок тога како жене излазе на улице на Међународни дан жена 2020. како би захтевале да влада одговара за своју неспособност да призна родно насиље као проблем. Захтевале су да убице одговарају за своје злочине и да се подигне свест о сексуалном и физичком узнемиравању које жене свакодневно доживљавају. На дан протеста, процењује се да је 80.000 људи учествовало у Мексико Ситију.[161][162] Следећег дана, група жена из Веракруза, Brujas del Mar, предводила је још један протест. Протест је 9. марта назван „Un Día Sin Mujeres” (Дан без жена). Циљ овог наредног протеста био је да се симулира свет у којем жене не постоје. Протест је охрабрио жене да остану код куће и повуку се из активности у које би иначе биле укључене. Жене су остале код куће изостајући са посла, из школе, са друштвених мрежа и уздржале су се од куповине преко интернета.[163]

Witches of Scotland је била кампања покренута на Међународни дан жена 2020. године, коју су водиле Клер Мичел (Claire Mitchell) и списатељица Зои Вендитоци (Zoe Venditozzi), тражећи правна помиловања и правду за људе, првенствено жене, осуђене за вештичарење и погубљене у Шкотској између 1563. и 1736. године. Помиловање и извињење упућени су на Међународни дан жена 2022. године.[164][165][166]

Женска странка (корејски: 여성의당), јужнокорејска политичка странка фокусирана на једно питање, основана је на Међународни дан жена 2020. године и залаже се за феминизам.[167][168] Странка позива на већу заступљеност жена и равноправност у политици, као и на окончање свих облика насиља, дискриминације и неједнакости према женама на радном месту.[169]

2021.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

На Међународни дан жена 2021. године, политичар Дејв Шарма (Dave Sharma) из Аустралије критикован је због дељења цвећа женама док се Морисонова влада суочавала са континуираним надзором због начина на који је решавала оптужбе за силовање и сексуално недолично понашање од стране министара и особља владе. Овај гест су неки видели као „неразумевање ситуације”, и истакнут је као доказ да је влада изгубила контакт са стварношћу по питању женских права.[170]

У Гватемала Ситију хиљаду жена и мушкараца марширало је захтевајући крај насиља над женама на Међународни дан жена 2021. године.[171]

Антимонумента је постављена поред Фонтане Тараскас, дуж Авеније Франсиско И. Мадеро у Морелији, Мичоакан, Мексико, на Међународни дан жена 2021. године, током годишњег мексичког марша жена које су протестовале против родног насиља. Скулптура, симболично названа Антимонумента, била је инспирисана другим сличним анти-споменицима попут оног у Мексико Ситију. Подизање антимонументе симболизује захтев за правдом за жене које трпе насиље у земљи.[172] Оригинално дело је уништено неколико сати након постављања, али је реплика постављена следећег месеца.[173] Оригинална Антимонумента је била у потпуности обојена у љубичасто и била је представљена симболом феминистичке борбе, који је заснован на симболу Венере са подигнутом песницом у средини. У феминизму, љубичаста боја често представља „лојалност, постојаност према циљу [и] непоколебљиву чврстину према узроку”.[174][175] Антимонумента је била метална скулптура на чијем је горњем делу, на шпанском језику, великим љубичастим словима писало: „Живе, слободне и срећне”, док је на краку крста писало: „Ниједна више!”.[174] На супротној страни, Антимонумента је имала исписане исте фразе. Реплика је обојена у љубичасто и розе, и на њој су исписани исти слогани, али овог пута белом бојом. Према речима оних који су је поставили, Антимонумента представља жртве фемицида,[176] као и метод за изазивање саосећања, емпатије и солидарности према њиховом циљу.[177] Још један анти-споменик у Мексику постављен је у Оризаби исте године дан пре Међународног дана жена, током протеста поводом Међународног дана жена,[178] а други је постављен у граду Веракрузу исте године на Међународни дан жена, такође током протеста.[179]

На Међународни дан жена 2021. године, 5.000 жена је марширало у Сан Салвадору захтевајући декриминализацију побачаја и крај насиља над женама.[171]

Вандализовани феминистички мурал Консепсион у Шпанији, који је вандализован на Међународни дан жена 2021.

У раним сатима Међународног дана жена 2021. године, феминистички мурал Консепсион у Шпанији вандализовале су екстремно десничарске групе које су избрисале његову поруку и прекриле лица 15 жена на муралу црном бојом, а такође су користиле транспаренте на којима је писало „Терориста”, „Абортусиста” и „Комуниста”.[180][181][182] Градско веће Мадрида осудило је напад на ово дело и обећало да ће обновити мурал.[183]

Бергер Кинг (Burger King) је критикован након што је твит са налога Burger King UK на Међународни дан жена 2021. гласио: „Женама је место у кухињи.”[184] Твит су хиљаде корисника Твитера означиле као сексистички[185] и десетине новинских публикација.[186][187][188] Burger King UK се надовезао, наводећи: „Ми смо у мисији да променимо родни однос у ресторанској индустрији.”[185] На крају, након оштрих критика, Бургер Кинг је избрисао оригинални твит 12 сати касније и објавио извињење наводећи: „Погрешили смо са нашим почетним твитом и жао нам је.”[189]

На Међународни дан жена 2021. године, најављено је да ће Индија и Енглеска играти једнократни тест меч у женском крикету касније те године.[190] Тест меч је одигран на стадиону Округ Бристол (Bristol County Ground), између 16. и 19. јуна 2021. године.[191][192]

Неколико стотина Ујгурки протестовало је због злостављања Ујгура од стране кинеске владе на Међународни дан жена 2021. године.[193]

Кућа славних жена ронилаца (Women Divers Hall of Fame) најавила је на Међународни дан жена 2021. године покретање новог гранта за истраживање на име Симон Мелхиор-Кусто.[194]

2022.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

Године 2022. на Међународни дан жена, Феминистички антиратни отпор организовао је полагање цвећа — хризантема и лала повезаних плавим и жутим тракама — од стране жена на споменицима из рату:

Ми, жене Русије, одбијамо да славимо 8. март ове године: немојте нам давати цвеће, боље је да изађете на улице и положите га у знак сећања на мртве цивиле Украјине.[195]

Ови протести проширили су се на амбасаде као и на споменике, и одржани су у 94 руска и међународна града,[196] укључујући Санкт Петербург, Москву, Владивосток, Јекатеринбург, Новосибирск, Краснојарск, Канаш, Јарослављ, Сиктивкар, Смоленск, Лугу, Литкарино, Ижевск, Волгоград, Иркутск, Нижњи Новгород, Уфу, Омск, Митишчи, Геленџик, Перм, Казањ, Зеленоград, Балашов, Саратов, Бијск, Химки, Чељабинск, Краснодар, Нововороњеж, Вологду, Корољов, Троицк, Серпухов, Владимир, Ревда, Тољати, Калињинград, Набережније Челни, Волгодонск, Раменскоје, Самару, фарму Ленинаван, Ставропољ, Архангељск, Јошкар Олу, Красногорск, Новокујбишевск, Железноводск, Муром, Сњегири, Нахабино, Ростов на Дону, Чебоксари, Саранск, Дзержински, Велики Новгород, Тјумењ, Тоболск, Подољск, Тула, Гребнево, Долгопрудни, Мурино, Владикавказ и Алагир.[197]

Дана 9. марта 2022. године, извршни директор одмаралишта Fairmont Hot Springs, Вивек Шарма, замолио је жене које су присуствовале Конференцији о туризму и угоститељству у Британској Колумбији да устану у част Међународног дана жена, а затим им је након аплауза рекао да „иду да очисте неке собе и оперу судове”. Прошло је недељу дана пре него што је издао неискрено „извињење” у којем се понудио да научи како да индустрију учини „безбеднијим местом” за жене.[198]

Такође 2022. године у Немачкој, покрајински парламент Мекленбург-Западне Помераније изгласао је да Међународни дан жена постане државни празник.[199]

У марту 2022. године, тужиоци у Танзанији одбацили су случај тероризма против Фримана Мбовеа.[200] Након ослобађања Фримана Мбовеа и његовог непосредног разговора са председницом Самијом Сулуху, његово прво појављивање неколико дана касније било је на догађају поводом Међународног дана жена у Иринги 2022. године. Ово је навело критичаре да оптуже Сулуху да је ослободила Мбовеа под условом да подржи западне феминистичке политике.[201][202]

2023.

[уреди | уреди извор]
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

У Јапану је 2023. године одржан скуп у част Међународног дана жена на којем су представници многих група за женска права предали изјаву законодавцима; изјава је била у прилог промени јапанског грађанског законика, који захтева од брачних парова да изаберу једно презиме, „презиме мужа или жене”. Од 2023. године, 95% Јапанки узима презиме свог мужа, због сексистичких породичних вредности и сматрања да се жене удајом придружују домаћинству свог мужа.[203]

У главном граду Косова и Метохије, стотине жена албанске националности бацале су димне бомбе на седиште полиције током протеста против породичног насиља.[204]

На Филипинима је одржан скуп у Манили на којем су се демонстранти из различитих женских група окупили како би протестовали за добре послове и боље плате.[204]

У Танзанији је одржан митинг за Међународни дан жена који је организовала опозициона странка која се противи Самији Сулуху Хасан, првој женској председници Танзаније; она је изјавила: „Опозиција има среће што је жена председница на челу, јер ако дође до неспоразума, ја ћу се залагати за мир и натерати мушкарце да смире свој его”.[204]

У Турској је марш званично био забрањен, али су жене ипак покушале да протестују у корист женских права и против патње многих људи због земљотреса у Турској те године, што је погоршано несигурним зградама. Полиција је привела неке особе и употребила сузавац.[204]

2024.

[уреди | уреди извор]
Ђорђа Мелони, прва жена премијер Италије на догађају поводом Дана жена 2024. у Риму
Међународни дан жена на Викимедијиној остави.

На Међународни дан жена 2024. године, одржана је церемонија којој је председавао председник Француске Емануел Макрон, чиме је Француска постала прва нација која је у свом уставу загарантовала право на абортус; ово су претходно одобрили посланици.[205][206]

Влада Ирске одржала је два референдума на Међународни дан жена 2024. о предложеним амандманима на Устав Ирске. Предлог Тридесет деветог амандмана на Устав (Породица) из 2023. предлагао је да се уставна дефиниција породице прошири како би укључила трајне односе ван брака. Предлог Четрдесетог амандмана на Устав (Брига) из 2023. предлагао је да се референца на „живот жена у кући” и уставна обавеза да се „настоји да мајке неће бити приморане економском нуждом да се баве радом на уштрб својих дужности у кући” замене родно неутралним чланом о подршци бризи унутар породице. Међутим, оба референдума су одбијена, па устав није измењен.[207][208]

Шест парова је обележило Међународни дан жена тужећи владу Јапана за право жене и мужа да имају различита презимена.[206][209]

У Пакистану су одржани скупови у већим градовима како би се скренула пажња на дужничко ропство, недостатак жена у парламенту и узнемиравање на улици.[206]

Vulkangruppe, немачка радикална еколошка група, описала је своју саботажу погона за производњу аутомобила Тесла у Берлину у марту 2024. године као „поклон за 8. март” због својих „антипатријархалних мотива”, што је алузија на екофеминистичке принципе.[210]

Широм света

[уреди | уреди извор]
  Званични празник
  Празник за жене
  Незванични празник
Жене на улици славе Међународни дан жена у Камеруну

Међународни дан жена је званични празник у многим земљама широм света, укључујући Анголу, Јерменију,[211] Азербејџан,[212][213] Белорусију,[214] Буркину Фасо,[215] Камбоџу,[216] Кину (само за жене),[217] Кубу,[218] Грузију,[219] Немачку (само Берлин и Мекленбург-Западна Померанија),[220] Гвинеју-Бисао, Еритреју, Казахстан,[221] Киргистан,[222] Лаос,[223] Мадагаскар (само за жене),[224] Молдавију,[225] Монголију,[226] Црну Гору, Непал, Русију, Таџикистан, Туркменистан, Уганду, Украјину,[227] Узбекистан,[228] и Замбију.[229]

Жута мимоза је симбол Међународног дана жена у Италији, као и у Русији, Украјини и многим другим бившим совјетским републикама

У неким земљама, као што су Аустралија,[230] Камерун,[231] Хрватска,[232] Румунија,[233] Босна и Херцеговина,[234] Бугарска,[235] Вијетнам,[236] Чиле,[237] и Гана,[238] Међународни дан жена није званични државни празник, али се ипак нашироко обележава.

Неколико земаља, укључујући Алжир, Француску, Италију, Шпанију и Уругвај, имају тргове или друге јавне просторе назване по 8. марту у част Међународног дана жена.[239][240][241][242]

Без обзира на правни статус, у већем делу света обичај је да жене и мушкарци тог дана својим колегиницама и вољеним женским особама поклањају цвеће и поклоне. У неким земљама (као што су Бугарска и Румунија) он се такође обележава као еквивалент Дану мајки, где деца такође дају мале поклоне својим мајкама и бакама.[233]

У Чехословачкој Социјалистичкој Републици годишње су се одржавале огромне прославе у совјетском стилу. Након пада комунизма, празник, који се генерално сматрао једним од главних симбола старог режима, пао је у заборав. Међународни дан жена је поново установљен као званични „важни дан” од стране Парламента Чешке Републике 2004. године[28] на предлог социјалдемократа и комуниста. Ово је изазвало извесне контроверзе јер велики део јавности, као и политичка десница, сматра празник реликвијом комунистичке прошлости нације.[28]

Међународни дан жена се нашироко слави у Француској као Journée internationale des droits des femmes[243] (буквално „Међународни дан права жена”).

У Италији, празник се обележава тако што мушкарци женама поклањају жуте мимозе.[244][245] Овај обичај потиче од комунистичке политичарке Тереза Матеи (Teresa Mattei), која је 1946. године изабрала мимозу као симбол Међународног дана жена[246] на захтев Луиђија Лонга (Luigi Longo).[247] Матеи је сматрала да су француски симболи Међународног дана жена, љубичице и ђурђевци, превише ретки и скупи да би се користили у сиромашним, руралним италијанским областима, па је предложила мимозу као алтернативу.[248][249][247]

У Сједињеним Америчким Државама, од 1980-их глумица и активисткиња за људска права Беата Позњак (Beata Pozniak) сарађивала је са градоначелником Лос Анђелеса и гувернером Калифорније како би лобирала код чланова америчког Конгреса о Међународном дану жена, и она је предложила први званични нацрт закона о Међународном дану жена у историји америчког Конгреса. Године 1994, на њен предлог, представница Максин Вотерс (Maxine Waters) је поднела предлог закона H. J. Res. 316 за признавање 8. марта као Међународног дана жена.[250]

У Пакистану, прве Аурат маршеве (Aurat March) покренули су женски колективи паралелно са пакистанским #MeToo покретом на Међународни дан жена.[251][252][253] Први марш је одржан 8. марта 2018. у Карачију.[254][255] Аурат марш је сада годишња друштвено-политичка демонстрација у пакистанским градовима као што су Лахор, Хајдерабад, Сукур, Фајсалабад, Мултан, Квета, Карачи, Исламабад и Пешавар како би се обележио Међународни дан жена.[256][257]

Међународни дан жена изазвао је насиље у Техерану, у Ирану, 4. марта 2007. године, када је полиција претукла стотине мушкараца и жена који су планирали митинг. Претходни скуп тим поводом одржан је у Техерану 2003. године.[258] Полиција је ухапсила десетине жена, а неке су пуштене након неколико дана самице и испитивања.[259] Шади Садр (Shadi Sadr), Махбубе Абасголизаде (Mahbubeh Abbasgholizadeh) и још неколико активиста заједнице пуштени су 19. марта 2007, чиме је окончан петнаестодневни штрајк глађу.[260]

Званичне теме Уједињених нација

[уреди | уреди извор]
Година Тема УН[261]
1996. Слављење прошлости, планирање будућности
1997. Жене и мировни сто
1998. Жене и људска права
1999. Свет без насиља над женама
2000. Жене се уједињују за мир
2001. Жене и мир: Жене управљају сукобима
2002. Авганистанске жене данас: Стварност и могућности
2003. Родна равноправност и Миленијумски циљеви развоја
2004. Жене и ХИВ/СИДА
2005. Родна равноправност након 2005; Изградња сигурније будућности
2006. Жене у доношењу одлука
2007. Окончање некажњивости за насиље над женама и девојчицама
2008. Улагање у жене и девојчице
2009. Жене и мушкарци уједињени у окончању насиља над женама и девојчицама
2010. Једнака права, једнаке могућности: Напредак за све
2011. Једнак приступ образовању, обуци и науци и технологији: Пут до достојанственог рада за жене
2012. Оснаживање сеоских жена, окончање сиромаштва и глади
2013. Обећање је обећање: Време је за акцију да се оконча насиље над женама
2014. Равноправност жена је напредак за све
2015. Оснаживање жена, оснаживање човечанства: Замислите то!
2016. Планета 50–50 до 2030: Корак напред за родну равноправност
2017. Жене у свету рада који се мења: Планета 50-50 до 2030.
2018. Време је сада: Руралне и урбане активисткиње мењају животе жена
2019. Мислите једнако, градите паметно, иновирајте за промене
2020. „Ја сам генерација равноправности: Остваривање женских права”
2021. Жене у лидерству: Остваривање једнаке будућности у свету ковида 19
2022. Родна равноправност данас за одрживо сутра
2023. DigitALL: Иновације и технологија за родну равноправност[262]
2024. Улажите у жене: Убрзајте напредак
2025. За СВЕ жене и девојчице: Права. Равноправност. Оснаживање
2026. Права. Правда. Акција.

Види још

[уреди | уреди извор]

Други празници у част женама и девојчицама

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енглески: „Дајте нам женско право гласа. Дан жена, 8. март 1914. До сада су предрасуде и реакционарни ставови ускраћивали пуна грађанска права женама, које као раднице, мајке и грађанке у потпуности испуњавају своју дужност, које морају плаћати порезе држави као и општини. Борба за ово природно људско право мора бити чврста, непоколебљива намера сваке жене, сваке раднице. У томе није дозвољена пауза за одмор, није дозвољен предах. Дођите све, ви жене и девојке, на девету јавну скупштину жена у недељу, 8. марта 1914. године, у 15 часова.”[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Give Us Women's Suffrage (March 1914)”. German History in Documents and Images. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  2. ^ Frencia, Cintia; Gaido, Daniel (8. 3. 2017). „The Socialist Origins of International Women's Day”. Jacobin. Архивирано из оригинала 9. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  3. ^ „About International Women's Day”. International Women's Day (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 6. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  4. ^ а б в „International Women's Day”. United Nations (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  5. ^ „History of International Women's Day”. International Women's Day (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  6. ^ а б Nations, United. International Women's Day”. United Nations (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  7. ^ „Stories of women's activism”. nzhistory.govt.nz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  8. ^ а б „"International Socialist Congress, 1910; Second International Conference of Socialist Women”. стр. 21. Приступљено 7. 3. 2020. 
  9. ^ Pruitt, Sarah (13. 9. 2023). „The Surprising History of International Women's Day”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 11. 2023. 
  10. ^ „International Women's Day, 8 March”. United Nations (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 7. 3. 2020. 
  11. ^ International Women's Day | The University of Chicago”. iwd.uchicago.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  12. ^ а б в „United Nations page on the background of the IWD”. Un.org. Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  13. ^ Miller, Sally M. (децембар 1978). . „From Sweatshop Worker to Labor Leader: Theresa Malkiel, A Case Study”. American Jewish History. 68 (2): 197. JSTOR 23881894. 
  14. ^ а б в г д ђ е Kaplan, Temma (1985). . „On the Socialist Origins of International Women's Day”. Feminist Studies. 11 (1): 163—171. JSTOR 3180144. doi:10.2307/3180144. 
  15. ^ Kandel, Liliane; Picq, Françoise (1982). . „Le Mythe des origines à propos de la journée internationale des femmes”. La Revue d'en face. 12: 67—80. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г.. 
  16. ^ Zophy, Angela Howard (1991). Handbook of American Women's History. Garland. стр. 187. ISBN 0-8240-8744-5. 
  17. ^ Рошел Голдберг Рутчајлд, "From West to East: International Women's Day, the First Decade", . Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History. 6: 1—24. 2012.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  18. ^ „History of International Women's Day”. United Nations. Архивирано из оригинала 3. 7. 2019. г. Приступљено 26. 5. 2012. 
  19. ^ „About International Women's Day”. Internationalwomensday.com. 8. 3. 1917. Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  20. ^ а б в г д „8th of March – International woman's day: in search of lost memory”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2011. г. Приступљено 14. 3. 2014. 
  21. ^ „Women's Suffrage”. Inter-Parliamentary Union. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  22. ^ „Suffragist Disorders”. The Times. 9. 3. 1914. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 9. 5. 2014. 
  23. ^ „February Revolution”. RIA Novosti. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2017. 
  24. ^ Alan Adler, ур. (1980). Theses, Resolutions and Manifestos of the First Four Congresses of the Third International. Превод: Alix Holt, Barbara Holland. Ink Links. стр. 46, 177, 210—229, 325—26. ISBN 0-906133-12-2. 
  25. ^ Savinova, N. V.. „March 8, How It Was: Towards the 100th Anniversary of the Celebration of International Women's Day”. Saint Petersburg Archives (на језику: руски). 
  26. ^ „International Women's Congress” (pdf). Moscow: Organ Of The III Congress Of The Communist International (на језику: енглески). 23. 6. 1921. стр. 3. „'Then there was a resolution by the Bulgarian Delegation that the International Women’s Day should take place on the same day in all countries of the East and West. Comrade Kollontai proposed that they should not fix a day now, but they should leave it to the International Secretariat. Comrade Nicholayeva proposed that the day should not be changed, as on that historic day the women of Petrograd first rose against Tzarism. Comrade Nicholayeva’s proposal was accepted unanimously, and the 8th of March was approved as the International Day of Working Women.(slightly edited)” 
  27. ^ Kollontai, A. M. (1920). International Working Women's Day (PDF) (на језику: руски). Moscow: State Publishing House. стр. 4, 9, 11. 
  28. ^ а б в Kapusta-Pofahl, Karen. „Reinstating International Women's Day in the Czech Republic: Feminism, Politics and the Specter of Communism”. Washburn University. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  29. ^ Law, Yau Tsit (јун 1927). . „International Women's Day in Canton March 8, 1927”. News Bulletin (Institute of Pacific Relations). 
  30. ^ „Anniversaries of important events”. China Factfile. Chinese Government. Архивирано из оригинала 13. 9. 2019. г. Приступљено 28. 8. 2011. 
  31. ^ Northrop, Douglas (2001). . „Subaltern Dialogues: Subversion and Resistance in Soviet Uzbek Family Law”. Slavic Review. 60 (1): 115—139. JSTOR 2697646. S2CID 147540996. doi:10.2307/2697646. 
  32. ^ The Bolsheviks and Islam, International Socialism – Issue: 110
  33. ^ „International Women's Day”. Приступљено 16. 8. 2024. 
  34. ^ а б „International Women's Day: origins, past and present”. The University of Sydney. 
  35. ^ а б Fairfax, Kathy (3. 3. 2017). „The radical history of International Women's Day”. Green Left. Архивирано из оригинала 25. 3. 2023. г. Приступљено 25. 3. 2023. 
  36. ^ „Louis S. Gimbel, Jr.”. Arlington National Cemetery. Приступљено 26. 3. 2016. 
  37. ^ а б Gore 2012
  38. ^ Gore 2012, стр. 59.
  39. ^ Lee, Chor Lin (2012). In the Mood for Cheongsam: A Social History, 1920s – Present (на језику: енглески). Editions Didier Millet. стр. 36, 38. ISBN 9789814260923. 
  40. ^ „MILESTONES”. Singapore Women's Hall of Fame. 
  41. ^ Hosein, Gabrielle (12 March 2014). "Our feminist legacy intact". The Trinidad and Tobago Guardian. Port of Spain, Trinidad. Archived from the original on 10 February 2019. Retrieved 10 February 2019.
  42. ^ Internationalen”. www.internationalen.se. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2016. 
  43. ^ а б Søland, Birgitte (4. 3. 2019). „International Women's Day”. Origins. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  44. ^ Gillis, Elizabeth (20. 1. 2017). „Ahead Of The Boston Women's March, A Look Back 47 Years Ago”. WBUR. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 22. 7. 2019. 
  45. ^ Bernikow, Louise (2. 3. 2005). „The Birth of Women's History Month”. Women's eNews (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2023. 
  46. ^ „1970: Reviving the fighting spirit of Int'l Women's Day”. www.workers.org. Приступљено 1. 3. 2023. 
  47. ^ „Anniversary of Women's History Library/NCMDR”. ncmdr.org. Архивирано из оригинала 30. 3. 2023. г. Приступљено 1. 3. 2023. 
  48. ^ „Women's History in the Digital World 2015 – Ken Wachsberger's Blog”. Ken Wachsberger's Blog (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2023. 
  49. ^ United Nations General Assembly Session 32 Resolution 142. Women's participation in the strengthening of international peace and security and in the struggle against colonialism, racism, racial discrimination, foreign aggression and occupation and all forms of foreign domination A/RES/32/142 16. 12. 1977..
  50. ^ „UN Resolution A/RES/32/142”. United Nations General Assembly. Приступљено 10. 3. 2024. 
  51. ^ „International Women's Day”. United Nations. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  52. ^ Hiltermann, Joost R (1991). . „The Women's Movement during the Uprising.”. Journal of Palestine Studies. 20 (3). JSTOR 2537545. doi:10.2307/2537545. 
  53. ^ John Foran (2. 9. 2003). Theorizing Revolutions. Routledge. стр. 144. ISBN 978-1-134-77921-5. 
  54. ^ а б в Bellucci, Mabel (16. 3. 2023). „8 de marzo de 1984” (на језику: шпански). Revista Furias. Приступљено 8. 3. 2019. 
  55. ^ Oddone, María Elena (2001). La pasión por la libertad: Memorias de una feminista (на језику: шпански). Colihue-Mimbipa. стр. 34. ISBN 978-9992582374. 
  56. ^ а б Blau, Annika (8. 3. 2019). „International Women's Day went from bloody revolution to corporate breakfasts”. ABC. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
  57. ^ а б Fitzsimmons, Caitlin (7. 3. 2020). „Cupcakes and Google juice: the corporate takeover of International Women's Day”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 11. 6. 2021. 
  58. ^ „Terms of use”. International Women's Day. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
  59. ^ „Work that helps forge women's equality”. Aurora Ventures. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
  60. ^ Liddle, Celeste (8. 3. 2018). „International Women's Day is a call to action, not a branding opportunity”. SBS. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
  61. ^ „The Suffrage Oak: Marking 100 Years of Women 'Living and Growing' into the Body Politic – Women's History Scotland” (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2021. 
  62. ^ Anti, Anne Berit (8. 3. 1996). „Sámi nissonbláđđi nissonbeaivái - Sámi Women's Magazine on Women's Day”. Min Áigi (на језику: Northern Sami). 4 (19). стр. 12. „Gába, sámi nissonblđđi [sic] vuosttaš nummir boahtá nissonbeaivvi - The first issue of Gába, a Sámi women's magazine, is coming out on women's day” 
  63. ^ Somby, Liv Inger (1998). Mediagirji [The Media Book] (на језику: Northern Sami). Davvi Girji. стр. 30—31. ISBN 82-7374-355-1. 
  64. ^ Gaski, Harald and Tr. John Weinstock. „Sámi Culture in the Nordic Countries – Administration, Support, Evaluation”. University of Texas. Приступљено 28. 6. 2009. 
  65. ^ „February 22 Concert for Ovarian Cancer Research and Education To Honor Marcheline Bertrand, Give Love Give Life Creator and Producer”. Gibson.com. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 22. 4. 2011. 
  66. ^ „Kopenhagens Nixe: Alter schützt Meerjungfrau nicht vor Rabauken” [Copenhagen Mermaid: Age does not protect Mermaid against vandals]. Der Spiegel (на језику: немачки). JOL/Deutsche Presse-Agentur. 17. 8. 2008. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
  67. ^ а б в „International Women's Day: Marchers around the world call for equality”. BBC News. 8. 3. 2020. Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  68. ^ „Little Mermaid defaced with paint, dildo”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 08. 03. 2026.  Mail & Guardian 9. 3. 2006.
  69. ^ Bashraheel, Laura (27. 6. 2009). „Women's transport: Solutions needed”. Arab News. Приступљено 6. 10. 2012. 
  70. ^ „Saudi women make video protest”. BBC News. 11. 3. 2008. Архивирано из оригинала 26. 3. 2012. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  71. ^ Setrakian, Lara. . „Saudi Woman Drives on YouTube.”. ABC News.  Спољашња веза у |title= (помоћ). 10. 3. 2008. Приступљено 23. 5. 2010.
  72. ^ „Women Deliver 100: 26 – 50”. Women deliver. 2011. Архивирано из оригинала 10. 5. 2011. г. Приступљено 23. 5. 2011. 
  73. ^ „Burning the Hijab //-_-\\ Sara Azmeh brente hijab”. YouTube. 8. 3. 2009. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2020. 
  74. ^ „Women and displacement: strength in adversity”. International Committee of the Red Cross. 2. 3. 2010. Архивирано из оригинала 14. 6. 2010. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  75. ^ IDMC (април 2006). INTERNAL DISPLACEMENT Global Overview of Trends and Developments in 2006 (PDF). Geneva: Internal Displacement Monitoring Centre, Norwegian Refugee Council. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 5. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  76. ^ „MBA Alumni Profile Lindsey Nefesh-Clarke, ESCP Europe”. TOPMBA. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  77. ^ а б Sindelar, Daisy. „Women's Day Largely Forgotten in West, Where It Got Its Start”. Radio Free Europe. Архивирано из оригинала 18. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  78. ^ Pasha, Masroor Afzal (8. 3. 2011). „To commemorate 100th International Women's Day”. Daily Times. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  79. ^ McKellogg, JulieAnn (6. 3. 2011). „Clinton Launches 100th Anniversary of International Women's Day”. VOA News. Voice of America. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  80. ^ „International Women's Day: the fight against sexual violence must not falter”. Icrc.org. 7. 3. 2011. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  81. ^ „20 Cents – Elizabeth II, Australia”. en.numista.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2021. 
  82. ^ SWECO. „SWECO Winners 2012”. Australian Centre for Leadership for Women. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012. 
  83. ^ Al-Shalchi, Hadeel (8. 3. 2011). „Egyptian women's rights protest marred by hecklers”. The Washington Post. AP. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 
  84. ^ „Founding Statement, National Network to Combat Violence Against Women in Iraq”. Women's Leadership Institute. Приступљено 21. 8. 2011. 
  85. ^ „Suffrage Science”. Medical Research Council – London Institute of Medical Sciences. Приступљено 26. 9. 2020. 
  86. ^ „Helen Pankhurst talks to Susan Watts about science, women and activism.”. youtube.com. 15. 12. 2015. Приступљено 8. 11. 2020. 
  87. ^ „Helen Pankhurst on today's inspirational activists”. youtube.com. 15. 12. 2015. Приступљено 8. 11. 2020. 
  88. ^ „International Women's Day Celebration”. Actfast.oxfamamerica.org. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  89. ^ „Helping women take matters into their own hands”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2012. г. Приступљено 08. 03. 2026.  International Committee of the Red Cross
  90. ^ „Kabul's first women-only internet cafe”. BBC News Online. 12. 3. 2012. Приступљено 12. 7. 2013. 
  91. ^ а б Sperling, Daniel (8. 3. 2012). „Alesha Dixon launches domestic violence campaign, talks mum's ordeal”. Digital Spy. London. Приступљено 5. 7. 2012. 
  92. ^ „The forgotten plight of women behind bars”. ICRC. 7. 3. 2013. Архивирано из оригинала 11. 3. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2013. 
  93. ^ а б в „International Women's Day 2013 | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021. 
  94. ^ „Sonia inaugurates first all-women medical college”. The Hindu. 9. 3. 2013. Приступљено 9. 3. 2013. 
  95. ^ „Sonia Gandhi inaugurates Women Medical College in Haryana”. Daily Bhaskar. 9. 3. 2013. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. Приступљено 9. 3. 2013. 
  96. ^ Beresiner, Sophie (8. 3. 2013). „Bobbi Brown is Pretty Powerful”. Elle UK. Архивирано из оригинала 6. 3. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  97. ^ „What beauty means to an industry icon”. AM New York. Архивирано из оригинала 27. 1. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  98. ^ Kaiser, Rachel. „Girl Power! Bobbi Brown's Pretty Powerful Campaign”. Vanity Fair. Приступљено 15. 2. 2014. 
  99. ^ Bennett, Sarah (19. 3. 2014). „L.A.'s Lady Brewers Releasing Beer Made on International Women's Collaboration Brew Day”. LA Weekly. Приступљено 19. 11. 2016. 
  100. ^ Bennett, Sarah (7. 3. 2014). „L.A.'s Female Brewers to Celebrate International Women's Collaboration Brew Day”. LA Weekly. Приступљено 19. 11. 2016. 
  101. ^ Corne, Lucy (2. 3. 2016). „South African ladies celebrate International Women's Collaboration Brew Day”. Brewmistress. Приступљено 19. 11. 2016. 
  102. ^ „The Beijing Platform for Action, inspiration then and now | Beijing+20 campaign”. UN Women. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2015. 
  103. ^ „Match making: the story behind Tinder and Amnesty International's partnership”. Charity Digital News. 14. 8. 2015. Архивирано из оригинала 21. 8. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  104. ^ а б Hong Fincher, Leta (2018). Betraying Big Brother : the feminist awakening in China. London: Verso. ISBN 9781786633644. 
  105. ^ Cao, Yaxue (27. 7. 2016). „A Cafe Chat With Li Tingting”. China Change. 
  106. ^ Jacobs, Andrew (5. 4. 2015). „Taking Feminist Battle to China's Streets, and Landing in Jail”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 18. 4. 2021. 
  107. ^ Li, Maizi (8. 3. 2017). Li Maizi”. the Guardian (на језику: енглески). 
  108. ^ Tang, Didi; Chang, Jack (19. 4. 2015). „'Feminism is my soul,' says gay Chinese activist after 37 days in detention”Неопходна новчана претплата. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 6. 2022. г.. 
  109. ^ Zheng, Wang (2015). . „Detention of the Feminist Five in China”Неопходна новчана претплата. Feminist Studies. 41 (2): 476—482. ISSN 0046-3663. JSTOR 10.15767/feministstudies.41.2.476. doi:10.15767/feministstudies.41.2.476. 
  110. ^ Beijing, Associated Press in (5. 6. 2015). „Chinese women's rights group collapses under official pressure”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 20. 4. 2021. 
  111. ^ „Nari Shakti Puruskars-National Award for Women-Guidelines” (PDF). Ministry of Women and Children, Government of India. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2019. 
  112. ^ „The prestigious Nari Shakti Puraskars, 2016 to be given away by the President tomorrow”. Press Information Bureau. Government of India. 7. 3. 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. Приступљено 7. 3. 2017. 
  113. ^ „British Residence in Belgrade named after Elsie Inglis”. Gov.UK. 10. 3. 2015. Приступљено 6. 1. 2022. 
  114. ^ „Serbia honours life of war doctor Elsie Inglis”. Edinburgh Evening News. 17. 3. 2015. Приступљено 17. 3. 2015. 
  115. ^ Sancto, Roxanne (14. 6. 2018). „Why Everyone is Talking About The Female Lead: An Interview with Edwina Dunn”. Shout Out UK (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 2. 2021. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  116. ^ Crockett, Moya (12. 11. 2018). „Woman of the Week: Edwina Dunn, The Female Lead founder”. Stylist (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2019. 
  117. ^ McHardy, F. (11. 10. 2016). „Launching the Women's Classical Committee in the UK”. Cloelia (Women's Classical Caucus). Приступљено 22. 6. 2017. 
  118. ^ Leonard, Victoria; Liz Gloyn (2016). . „THE WOMEN'S CLASSICAL COMMITTEE – Origin and Visions” (PDF). Council of University Classical Departments Bulletin. 45. 
  119. ^ „Meryl Streep, Amy Poehler and Elton John pen letter to world leaders to 'end gender inequality'”. The Telegraph. 8. 3. 2016. Приступљено 17. 3. 2016. 
  120. ^ „President of Indias message on the eve of International Women's Day”. Business Standard India. Делхи. 7. 3. 2016. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2016. 
  121. ^ „Women's Day gift: Govt to come with 4 one-stop crisis centres”. The Times of India. 7. 3. 2016. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2016. 
  122. ^ PTI (7. 3. 2016). „Ahead of Women's Day, Air India operates 'world's longest all-women flight'”. The Indian Express. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2016. 
  123. ^ „Kanhaiya in a fresh spot over "anti-national" remarks”. Business Standard. Press Trust of India. 9. 3. 2016. 
  124. ^ Choudhury, Sayantanee (11. 3. 2016). „Sedition case against JNUSU president Kanhaiya Kumar in Patna court | Patna News”. The Times of India. 
  125. ^ „BJP 'worker' files complaint against Kanhaiya Kumar in UP”. Business Standard. Press Trust of India. 11. 3. 2016. 
  126. ^ „Kanhaiya manhandled, abused in JNU by man who wanted to 'teach him a lesson'”. The Indian Express. 11. 3. 2016. Приступљено 16. 3. 2016. 
  127. ^ „UN Secretary-General's Message for International Women's Day”. UN. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  128. ^ а б в „Women's March Jakarta 2017 to raise gender equality issues”. The Jakarta Post (на језику: енглески). 3. 3. 2017. Приступљено 19. 10. 2020. 
  129. ^ „The many voices of Women's March Jakarta 2017”. The Jakarta Post (на језику: енглески). Приступљено 19. 10. 2020. 
  130. ^ „Tanzania: First Feminist Activist Institute opens in Tanzania – Women Reclaiming and Redefining Cultures”. www.wluml.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2017. 
  131. ^ „Group attacks Women's Day demo at Istanbul Bilgi University”. Hürriyet Daily News. 8. 3. 2017. 
  132. ^ „Trasladan al Panteón Nacional restos de la Negra Hipólita, Matea y Apacuana”. Runrunes (на језику: шпански). 8. 3. 2017. Приступљено 5. 2. 2022. 
  133. ^ „Restos de Hipólita y Matea serán trasladados al Panteón Nacional”. El Estímulo (на језику: шпански). Caracas. 1. 3. 2017. Приступљено 5. 2. 2022. 
  134. ^ „International Women's Day 2018”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021. 
  135. ^ Blake, Matt (6. 3. 2019). „Why British Sex Workers Are Striking This Friday”. VICE. 
  136. ^ Caradonna, Ava (6. 3. 2019). „On International Women's Day, sex workers are going on strike”. Red Pepper. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г.. 
  137. ^ „Three billboards in Prishtina, Kosovo to protest domestic violence”. Prishtina Insight. 8. 3. 2018. Приступљено 8. 3. 2018. 
  138. ^ Imran, Myra (9. 3. 2018). „Reflection of increasing awareness, acceptance of women's rights”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 
  139. ^ а б „Women's Democratic Front launched to build a vibrant, socialist and a feminist movement”. Daily Times. 9. 3. 2018. 
  140. ^ Ali, Hasan (28. 9. 2021). „Pakistani Women Are Leading the Struggle for Human Rights”. 
  141. ^ Pakistan Today”. www.pakistantoday.com.pk. 
  142. ^ Taylor, Kate (9. 3. 2019). „McDonald's is flipping its iconic arches upside down again for International Women's Day”. Business Insider. 
  143. ^ Hess, Abigail (7. 3. 2018). „McDonald's is turning its golden arches upside down to make a statement”. CNBC. 
  144. ^ Natasha Bach (7. 3. 2018). „Why McDonald's International Women's Day Celebration Isn't Going as Planned”. Fortune. 
  145. ^ Padnani, Amisha (8. 3. 2018). „How an Obits Project on Overlooked Women Was Born”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 3. 1. 2019. 
  146. ^ „Jessica Bennett, Our New Gender Editor, Answers Your Questions”. The New York Times (на језику: енглески). 13. 12. 2017. ISSN 0362-4331. Приступљено 3. 1. 2019. 
  147. ^ „The New York Times Is Writing Obituaries for the Historical Women They Ignored”. InStyle.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 1. 2019. 
  148. ^ Stevens, Heidi. „NYT runs obits for 'overlooked' women on International Women's Day”. Chicago Tribune (на језику: енглески). Приступљено 3. 1. 2019. 
  149. ^ Linton, Caroline (8. 3. 2018). „'We want to address these inequities of our time': NYT starts new series featuring overlooked obituaries”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 1. 2019. 
  150. ^ Doubek, James (8. 3. 2019). „Berlin Marks International Women's Day as a Public Holiday for the First Time”. NPR. 
  151. ^ „Activists Appear Unveiled in Tehran on Women's Day”. VOA. 8. 3. 2019. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  152. ^ Buerón, Ana (5. 3. 2020). „La Antimonumenta: la escultura más importante para no olvidar” [The Antimonumenta: the most important sculpture to not forget]. Local.mx (на језику: шпански). Приступљено 13. 12. 2021. 
  153. ^ Gómez, Nancy (8. 3. 2019). „Marcha #8M2019; instalan antimonumenta por feminicidios” [March #8M2019; anti-monument for femicides installed]. SDP Noticias (на језику: шпански). Приступљено 13. 12. 2021. 
  154. ^ Kim, Dae-young (9. 3. 2019). „"클럽 내 강간문화 근절하라"...강남 한복판서 '클럽시위'”. MSN (на језику: корејски). Архивирано из оригинала 28. 3. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  155. ^ Kim, Sam; Jihye Lee (15. 3. 2019). „The Sex Scandal Engulfing K-Pop”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 20. 3. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2019. 
  156. ^ „Thousands March in Spain on Women's Day Despite Coronavirus Fears”. US News. Reuters. 8. 3. 2020. Архивирано из оригинала 12. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  157. ^ „International Women's Day Marked Across the World”. VOA News. 8. 3. 2020. Архивирано из оригинала 9. 3. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  158. ^ „International Women's Day 2020 around the world – in pictures”. The Guardian. 8. 3. 2020. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  159. ^ а б в „Activists to protest systematic violence against women on Women's March”. The Jakarta Post (на језику: енглески). Приступљено 19. 10. 2020. 
  160. ^ а б „Hundreds rally in Jakarta to protest violence against women on International Women's Day”. The Jakarta Post (на језику: енглески). 8. 3. 2020. Приступљено 19. 10. 2020. 
  161. ^ „Mexican women strike to protest against gender-based violence”. BBC News. 9. 3. 2020. 
  162. ^ „Femicides in Mexico Are on the Rise ¡Ni Una Mas!”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 26. 3. 2023. 
  163. ^ „In Mexico City, a "Day Without Women"”. 10. 3. 2020. 
  164. ^ „PE01855: Pardon and memorialise those convicted under the Witchcraft Act 1563”. external.parliament.scot. 18. 3. 2021. Архивирано из оригинала 25. 10. 2021. г. Приступљено 25. 10. 2021. 
  165. ^ „About”. Witches Of Scotland (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2021. 
  166. ^ „Survey of Scottish Witchcraft – Introduction to Scottish Witchcraft”. www.shca.ed.ac.uk. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 8. 7. 2022. 
  167. ^ „한국 최초 여성주의 정당 '여성의당' 창당 본격화… "여성에 대한 모든 혐오 반대"”. 여성신문 (на језику: корејски). 15. 2. 2020. Приступљено 24. 4. 2020. 
  168. ^ „South Korea's new feminist party aims to shake up patriarchal nation”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 22. 11. 2020. 
  169. ^ „"남성 중심 정치에 반대합니다"… '여성의당' 15일 발기인대회 [발기취지문 전문]”. 여성신문 (на језику: корејски). 14. 2. 2020. Приступљено 24. 4. 2020. 
  170. ^ „Liberal MP Dave Sharma marks International Women's Day by giving flowers to female commuters”. The Guardian. 8. 3. 2021. Приступљено 5. 4. 2021. 
  171. ^ а б „Movilización masiva en El Salvador en favor de despenalizar el aborto”. jornada.com.mx (на језику: шпански). La Jornada. 8. 3. 2021. Приступљено 8. 3. 2021. 
  172. ^ Tello Arista, Irene (мај 2021). „Arrebatar las narrativas” [To snatch the narratives]. Revista de la Universidad de México (на језику: шпански). Приступљено 3. 1. 2021. 
  173. ^ Franco, Paola (25. 4. 2021). „Feministas de Michoacán reinstalan Antimonumenta en Morelia” [Michoacán feminists reinstall Antimonumenta in Morelia]. El Sol de Morelia (на језику: шпански). Приступљено 30. 12. 2021. 
  174. ^ а б Mendoza, Celic (9. 3. 2021). „Ni un día duró la antimonumenta en Morelia, Michoacán” [Antimonumenta did not even last a day in Morelia, Michoacán]. Monitor Expresso. Michoacán. Приступљено 30. 12. 2021. 
  175. ^ García, Paula (6. 3. 2019). „Este es el origen de los símbolos feministas” [This is the origin of the feminist symbols]. Hipertextual (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2021. 
  176. ^ Ek, Rodrigo (11. 3. 2021). „Destruyen antimonumenta en Morelia” [Antimonumenta in Morelia destroyed]. SDP Noticias (на језику: шпански). Приступљено 23. 2. 2022. 
  177. ^ Hernández Martínez, Andrea (9. 3. 2021). „Daño de antimonumenta no es un hecho aislado: Asamblea de Mujeres Michoacán” [Damages to the Antimonumenta are not an isolated event: Assembly of Women from Michoacán]. Tribuna Digital (на језику: шпански). Приступљено 23. 2. 2022. 
  178. ^ Renaud, Jhennifer (7. 3. 2021). „[Video] Instalan antimonumenta; Colectivos exigen justicia”. El Sol de Orizaba (на језику: шпански). Orizaba. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 10. 1. 2022. 
  179. ^ „Mujeres feministas buscan dialogo para reubicar la 'Antimonumenta'”. El Dictamen (на језику: шпански). 10. 3. 2021. Архивирано из оригинала 30. 12. 2021. г. Приступљено 10. 1. 2022. 
  180. ^ „El mural feminista de Ciudad Lineal amanece vandalizado y la sede de Podemos, con pintadas”. www.elconfidencial.com. 8. 3. 2021. 
  181. ^ „Qué es Revolutio, el grupo que ha vandalizado el mural feminista de Ciudad Lineal”. www.20minutos.es - Últimas Noticias. 8. 3. 2021. 
  182. ^ Pereda, Olga (8. 3. 2021). „Atacan el mural feminista de Ciudad Lineal en pleno 8-M”. elperiodico. 
  183. ^ Cantón, Miguel (8. 3. 2021). „Destrozado el mural feminista de Ciudad Lineal de Madrid”. EL PAÍS. 
  184. ^ Denham, Hannah. „Burger King UK sparks uproar with 'Women belong in the kitchen' tweet on International Women's Day”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  185. ^ а б Rodger, James (8. 3. 2021). „Burger King under fire over 'shameful' International Women's Day tweet”. BirminghamLive (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  186. ^ „Burger King's UK tweets, 'Women belong in the kitchen' on International Women's Day”. KSN-TV (на језику: енглески). 8. 3. 2021. Архивирано из оригинала 7. 12. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  187. ^ Molina, Brett (8. 3. 2021). „Burger King UK under fire for tweeting 'Women belong in the kitchen' on International Women's Day”. USA Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  188. ^ Lopez-Alvar, Nicole (8. 3. 2021). „Burger King UK tweets 'women belong in the kitchen' on International Women's Day”. WPLG (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  189. ^ BurgerKingUK (8. 3. 2021). „We hear you” (твит). Приступљено 8. 3. 2021 — преко Twitter-а. 
  190. ^ ESPNcricinfo staff (8. 3. 2021). „India Women to play Test against England this year, says BCCI secretary Jay Shah”. ESPNcricinfo. Приступљено 8. 3. 2021. 
  191. ^ „Only Test, Bristol, 16 – 19 June 2021, India Women tour of England”. ESPNcricinfo. Приступљено 20. 5. 2021. 
  192. ^ „Full Scorecard of ENG WMN vs IND WMN Only Test 2021 - Score Report | ESPNcricinfo.com”. ESPNcricinfo. 
  193. ^ Butler, Daren (8. 3. 2021). „Looming China extradition deal worries Uighurs in Turkey”. Reuters. Приступљено 20. 3. 2021. 
  194. ^ Lunn, Rosemary E. (8. 3. 2021). „WDHOF announces new Simone Melchior Cousteau Grant”. X-Ray International Dive Magazine (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2021. 
  195. ^ Naylor, Aliide (10. 3. 2022). „Amidst a Crackdown, Russia's Anti-War Artists and Activists Try To Reclaim the Streets”. ArtReview. Приступљено 11. 3. 2022. 
  196. ^ „Russian Feminists Stage Anti-War Protests in 100 Cities”. The Moscow Times. 9. 3. 2022. Приступљено 9. 3. 2022. 
  197. ^ „Феминистское Антивоенное Сопротивление” [Feminist Anti-War Resistance]. Telegram. Приступљено 9. 3. 2022. 
  198. ^ Lindsay, Bethany (18. 3. 2022). „Resort CEO told Women at BC Conference to 'go clean some rooms and do some dishes'”. CBC. 
  199. ^ Gesley, Jenny (8. 3. 2023). „Happy International Women's Day! | In Custodia Legis”. The Library of Congress. 
  200. ^ AFP (4. 3. 2022). „#BREAKING Tanzania prosecutors drop terrorism case against opposition leader Mbowe” (твит) — преко Twitter-а. 
  201. ^ „Can Tanzania's New President Repair Her Country's Image?”. Stratfor. 8. 3. 2022. 
  202. ^ Ulimwengu, Jenerali (12. 3. 2022). „Did Samia have Freeman set free to push gender agenda?”. The East African. Nation Media Group. Архивирано из оригинала 6. 4. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  203. ^ „Japan activists demand dual-surname option on Women's Day”. AP NEWS. 8. 3. 2023. 
  204. ^ а б в г „Women's Day events highlight major gaps in gender equality”. AP NEWS. 8. 3. 2023. 
  205. ^ Surk, Barbara; Garriga, Nicolas (4. 3. 2024). „France becomes the only country to explicitly guarantee abortion as a constitutional right”. AP News (на језику: енглески). The Associated Press. Приступљено 4. 3. 2024. 
  206. ^ а б в „International Women's Day marked on the streets and in the courts”. France 24. AFP. 8. 3. 2024. 
  207. ^ Nugent, Ryan; Seoirse Mulgrew; Adrianna Wrona (9. 3. 2024). „Resounding No-No result in Family and Care referendums as majority of voters reject government proposals”. Irish Independent (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2024. 
  208. ^ McDermott, Stephen (9. 3. 2024). „It's official: The Care referendum has been defeated”. TheJournal.ie (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2024. 
  209. ^ „Japanese women lose surname law case”. BBC News (на језику: енглески). 16. 12. 2015. Приступљено 15. 12. 2017. 
  210. ^ „The 'Volcano group' claiming the arson near Tesla's German plant”. Reuters. 5. 3. 2024. Приступљено 4. 1. 2026. 
  211. ^ „Armenian Holidays – Armenia Information”. Armeniainfo.am. 5. 7. 1995. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  212. ^ Azerbaijan.msntour.az Архивирано 2008-09-12 на сајту Wayback Machine
  213. ^ „Public Holidays in Azerbaijan – International Women's Day”. advantour.com. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  214. ^ „Национальный правовой Интернет-портал Республики Беларусь”. wayback.archive-it.org. Приступљено 5. 2. 2018. [мртва веза]
  215. ^ Coordination Team (22. 5. 2011). „Taking International Women's Day Seriously in Burkina Faso”. capacity4dev.ec.europa.eu. Development and Cooperation – EuropeAid. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2014. 
  216. ^ „2007 Cambodia Public Holiday – Cambodia e-Visa Blog”. Cambodiaevisa.com. 4. 8. 2007. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  217. ^ „Public holidays in the People's Republic of China”. Sg2.mofcom.gov.cn. 9. 1. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2013. 
  218. ^ „Ministerio de Relaciones Exteriores de Cuba”. Cubaminrex.cu. 8. 3. 2011. Архивирано из оригинала 16. 3. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  219. ^ „დღესასწაულები”. Embassy.mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 6. 3. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  220. ^ „Why Wednesday is a public holiday in only two German states including Berlin”. thelocal.de. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2023. 
  221. ^ „Holidays and weekends in the Republic of Kazakhstan in 2014 year”. E.gov.kz. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 7. 3. 2014. 
  222. ^ „Kyrgyz and American Holidays (In Russian)”. US Embassy Bishkek. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2012. 
  223. ^ „Lao Cultural Events / Public Holidays”. laoyp.com. Архивирано из оригинала 29. 8. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2014. 
  224. ^ „Madagascar 2009 Public Holidays”. Qppstudio.net. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  225. ^ „Члан 111 (1c) Закона о раду Молдавије”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 08. 03. 2026. , PDF, страна 53 „Члан 111. Нерадни празници. (1) У Молдавији су нерадни празници, уз задржавање просечне зараде: (...) ц) 8. март – Међународни дан жена; (...)”.
  226. ^ „Mongolia Web News”. Mongolia-web.com. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  227. ^ „Women Demand Equal Rights In Kyiv March”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 08. 03. 2026. , RFE/RL (8. 3. 2018)
  228. ^ „National Holidays (In Russian)”. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Uzbekistan. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2012. 
  229. ^ „Zambia 2009 Public Holidays”. Qppstudio.net. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  230. ^ „International Womens Development Agency (in English)”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  231. ^ „QPPstudio.net”. QPPstudio.net. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  232. ^ „Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj (pročišćeni tekst)”. narodne-novine.nn.hr. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2023. 
  233. ^ а б „Ziua Internațională a Femeii. De 8 martie Google posteaza un desen pentru acest eveniment”. Agentia.org. 24. 11. 2010. Архивирано из оригинала 11. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  234. ^ „Žene su heroji ovog društva (in Bosnian)”. Oslobodjenje. 8. 3. 2012. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  235. ^ „Bulgarian national radio”. Bulgarian national radio. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015. 
  236. ^ „Hanoi streets jammed on Int'l Day for Women | Vietnam News & Information Portal”. En.www.info.vn. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала 12. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  237. ^ „Días Nacionales en Chile (in Spanish)”. feriadoschilenos.cl. 8. 3. 2009. Архивирано из оригинала 7. 1. 2019. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  238. ^ GNA (8. 3. 2024). „Government urged to include and invest in women to advance gender equality”. Ghana News Agency (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2024. 
  239. ^ Intendencia de Canelones”. www.imcanelones.gub.uy. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  240. ^ „Pari opportunità: apposta una targa in memoria di Giulia Porcelli in piazza 8 marzo Le foto”. BisceglieLive.it (на језику: италијански). 15. 3. 2021. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  241. ^ „La praza 8 de Marzo se teñirá de morado durante el Apóstol”. www.elcorreogallego.es (на језику: шпански). 18. 7. 2019. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  242. ^ Catania, Gianni (5. 3. 2020). „Nasce piazza 8 Marzo, a Melilli la toponomastica omaggia le donne”. SiracusaOggi.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  243. ^ „8 mars 2022 : pour une Europe de l'égalité”. Ministère chargé de l'égalité entre les femmes et les hommes, de la diversité et de l'égalité des chances (на језику: француски). 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2022. 
  244. ^ „la Repubblica/societa: 8 marzo, niente manifestazione tante feste diverse per le donne”. Repubblica.it. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  245. ^ „politica " Festa della donna, parla Ciampi "La parità è ancora lontana"”. Repubblica.it. 8. 3. 2006. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  246. ^ Redazione Il Fatto Quotidiano (12. 3. 2013). „Addio a Teresa Mattei, era l'ultima donna rimasta tra le elette alla Costituente”. Il Fatto (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 7. 6. 2022. г. Приступљено 30. 3. 2013. 
  247. ^ а б Pirro, Dierdre (25. 3. 2013). „Teresa Mattei, Flower power”. The Florentine. Архивирано из оригинала 5. 10. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  248. ^ Pacini 2011
  249. ^ Fantone & Franciosi 2005
  250. ^ „Women's Day USA”. BEATA POŹNIAK (на језику: енглески). Приступљено 10. 3. 2024. 
  251. ^ Anjum, Gulnaz (27. 2. 2020). . „Women's Activism in Pakistan: Role of Religious Nationalism and Feminist Ideology Among Self-Identified Conservatives and Liberals”. Open Cultural Studies. 4 (1): 36—49. doi:10.1515/culture-2020-0004 Слободан приступ. 
  252. ^ Shaheed, Farida (2019). . „Maintaining Momentum in Changing Circumstances”. Journal of International Affairs. 72 (2): 159—172. ISSN 0022-197X. JSTOR 26760840. 
  253. ^ „Social constructionism and women empowerment”. Daily Times. 12. 3. 2020. Архивирано из оригинала 23. 5. 2022. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  254. ^ „Pakistani women hold 'aurat march' for equality, gender justice”. www.aljazeera.com. 3. 12. 2018. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2019. 
  255. ^ Images Staff (7. 3. 2019). „The Aurat March challenges misogyny in our homes, workplaces and society, say organisers ahead of Women's Day”. Images (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  256. ^ Gozdecka, Dorota; Macduff, Anne (8. 1. 2019). Feminism, Postfeminism and Legal Theory: Beyond the Gendered Subject?. Routledge. ISBN 9781351040402. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2022. 
    Kirmani, Nida; Khan, Ayesha (27. 11. 2018). . „Moving Beyond the Binary: Gender-based Activism in Pakistan”. Open Docs. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2022. 
    Sahar, Naila (2. 10. 2018). . „Things She Could Never Have”. South Asian Review. 39 (3–4): 420—422. ISSN 0275-9527. S2CID 189186159. doi:10.1080/02759527.2018.1518037. 
    Images Staff (7. 3. 2019). „The Aurat March challenges misogyny in our homes, workplaces and society, say organisers ahead of Women's Day”. Images. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
    „Here's all you need to know about Aurat March 2019”. NC. 28. 2. 2019. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
    The Newspaper's Staff Reporter (7. 3. 2019). „Aurat March to highlight 'Sisterhood and Solidarity'”. DAWN.COM. Архивирано из оригинала 19. 5. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
    Shah, Zuneera (12. 3. 2018). „Why the Aurat March is a revolutionary feat for Pakistan”. DAWN.COM. Архивирано из оригинала 14. 6. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
    Zahra-Malik, Mehreen (15. 3. 2019). „Pakistan torn as women's day march sparks wave of 'masculine anxiety'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 28. 9. 2022. г. Приступљено 16. 3. 2019. 
    Toppa, Sabrina (8. 3. 2019). „Women take to the streets of Pakistan to rewrite their place in society”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
    Ebrahim, Ammar (6. 4. 2019). „The 'womanspreading' placard that caused fury in Pakistan”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
    Rehman, Zoya (26. 7. 2019). „Aurat March and Undisciplined Bodies”. Medium. Архивирано из оригинала 24. 7. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  257. ^ ur-Rehman, Zia (6. 3. 2022). „As Women's Marches Gain Steam in Pakistan, Conservatives Grow Alarmed”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 25. 6. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  258. ^ „Iranian Women Rally to Demand Equal Social, Political Rights”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2016. г. Приступљено 08. 03. 2026.  Index-Journal (9. 3. 2003): 9. преко Newspapers.comopen access publication - free to read
  259. ^ Harrison, Frances (8. 3. 2007). „Middle East | Iranian women struggle for equality”. BBC News. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  260. ^ „Iran: Release Women's Rights Advocates | Human Rights Watch”. Hrw.org. 8. 3. 2007. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  261. ^ „WomenWatch: International Women's Day”. Un.org. Архивирано из оригинала 6. 8. 2019. г. Приступљено 21. 2. 2013. 
  262. ^ „International Women's Day 2023: "DigitALL: Innovation and technology for gender equality"”. UN Women – Headquarters (на језику: енглески). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала 2. 3. 2023. г. Приступљено 2. 3. 2023. 
  263. ^ „Holidays and Observances in February”. The Spruce (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 9. 2020. г. Приступљено 15. 9. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Pacini, Patrizia (2011). La costituente: storia di Teresa Mattei (на језику: италијански). Altreconomia, 2011. ISBN 978-8865160411. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_дан_жена&oldid=30944982”