Међународни дан заштите мочвара

Међународни дан заштите мочвара (енгл. World Wetlands Day) обележава се 2. фебруара на дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. године у Ирану. Први пут је обележен 1997. године. На овај дан државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара.[1]
МОЧВАРЕ
[уреди | уреди извор]
Ради се о једном од најефикаснијих природних складишта угљеника. У условима са мало кисеоника, биљке које у мочварама упијају ЦО₂ преко фотосинтезе дуго се разграђују, па се угљеник „заробљава“ у земљишту. Међутим, климатске промене (суше, поплаве) могу угрозити овај процес исушивањем мочвара и ослобађањем веће количине ЦО₂ у атмосферу.[2]
Мочваре су често погрешно доживљаване као неплодне и некорисне површине, а заправо су изузетно важне: упијају вишак воде током обилних падавина и тиме смањују ризик од поплава, док постепено отпуштају воду у сушним периодима, филтрирају и пречишћавају воду, пружају склониште ретким и угроженим врстама биљака, птица и риба, и спречавају ерозију земљишта стабилизацијом обала и спречавањем испирања тла.
МОЧВАРЕ КАО УГРОЖЕНИ ЕКОСИСТЕМИ
[уреди | уреди извор]Ипак, мочваре су најугроженији екосистеми на свету – од 1970. изгубљено је 35 одсто мочварних подручја, док је према другим показатељима више од трећине светских мочвара нестало у последњих 50 година. Узроци су бројни: пољопривредна експанзија, урбанизација, загађење, климатске промене и неконтролисана експлоатација природних ресурса. Више од милијарду људи – дакле отприлике једна од осам особа на планети – директно зависи од мочвара кроз пољопривреду, рибарство или туризам, па нестанак ових станишта угрожава и њихов опстанак.
На свим континентима осим Антарктика налазе се мочваре које, иако покривају мали део Земљине површине, имају огроман значај за климатску стабилност, биодиверзитет и људску добробит. Најновији подаци о убрзаном нестајању ових станишта упозоравају на важност њиховог очувања и обнове. Уз бољу едукацију, пооштрене мере заштите и промену свести, мочваре могу наставити да нас штите, хране и подупиру одрживи развој.
Од 1997. до 2007. године на званичној веб-страници Конвенције о мочварама преко 95 земаља поставило је извештаје о активностима поводом Међународног дана заштите мочвара. Активности су различитих врста и обима, од предавања до семинара, излета, такмичења за децу, акција чишћења, радио и тв наступа, писама упућених штампаним медијима до нових правила о мочварама и нових програма на државном нивоу.[3]
ЗНАЧАЈ МОЧВАРА ЗА ЖИВОТ
[уреди | уреди извор]Мочваре су веома важне за природу и човека јер:
- пречишћавају воду (делују као „природни филтери“),
- спречавају поплаве задржавањем воде,
- чувају биодиверзитет (разноврсност живог света),
- имају значај у регулисању климе.
МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА У СРБИЈИ
[уреди | уреди извор]
Тренутно у свету постоји 2.503 Рамсарско подручје, површине од око 257 милиона хектара.У Србији имамо 11 Рамсарских подручја која се простиру на око 130. 411 хектара, а то су: Обедска бара, Лудашко језеро, Стари Бегеј-Царска бара, Горње Подунавлје, Слано Копово, Засавица, Лабудово окно, Пештерско полје, Власина, Ковилјско-петроварадински рити Ђердап.Већина ових подручја налази се у Војводини и представљају једна од најважнијих станишта птица у Европи.Рамсарска конвенција обавезује Србију као и још 170 земаља света на очување и заштиту мочварних подручја.Србија је приступила овој конвенцији 2001. године[4]
1. Обедска бара
[уреди | уреди извор]Обедска бара је једно од најстаријих и најзначајнијих мочварних подручја у Србији. Налази се уз реку Саву и настала је као стари рукавац ове реке. Позната је по великом броју биљних и животињских врста, посебно птица, којих има преко 200 врста. Ово подручје је под заштитом јер представља једно од најочуванијих станишта у Панонској низији.
2. Царска бара
[уреди | уреди извор]Царска бара се налази код Зрењанина и представља највећу појединачну мочвару у Србији. То је сложен екосистем који обухвата баре, канале и језера, са веома богатим биљним и животињским светом. Посебно је значајна као станиште птица, јер је овде забележено више од 200 врста птица.
3. Засавица
[уреди | уреди извор]Засавица је специјални резерват природе који се налази у Мачви, између река Саве и Дрине. Позната је по богатом биљном и животињском свету, као и по очувању ретких и угрожених врста. Ово подручје је важно за научна истраживања и заштиту природе, а посебно је познато по узгоју мангулице и очувању традиционалних врста.
4. Лудошко језеро
[уреди | уреди извор]Лудошко језеро се налази на северу Србије, у близини Суботице, и једно је од најочуванијих влажних станишта у овом делу Европе. Оно је важно место за миграцију птица и представља јединствен пример степског језера. Захваљујући свом положају и природним условима, има велики значај за очување биодиверзитета.
Царска бара се налази у близини Зрењанина и представља једно од највећих станишта птица у Србији. Овде живе многе ретке и заштићене врсте, што ово подручје чини веома значајним. Поред тога, има важну улогу у пречишћавању воде и одржавању природне равнотеже.
МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА У СВЕТУ
[уреди | уреди извор]
У свету постоји велики број познатих мочварних подручја, као што су:
1)Амазонске мочваре (Јужна Америка)
2)Делта Окаванго (Африка)
3)Еверглејдс (САД)
4)Сундарбанс (Индија и Бангладеш)
Ова подручја су од глобалног значаја јер представљају једне од најбогатијих екосистема на планети и кључна су за опстанак многих врста.
ПОВЕЗАНОСТ ЉУДИ СА МОЧВАРАМА
[уреди | уреди извор]Људи нису ни свесни колико су мочварна подручја и људски живот међусобно повезани – са људима који налазе храну, инспирацију и отпорност из ових продуктивних екосистема. Људско благостање је изузетно повезано са стањем светских мочвара. Водена станишта нам обезбеђују воду и храну, живом свету пружају станиште, подржавају биодиверзитет, обезбеђују средства за живот, штите од екстремних временских појава и ублажавају климатске промене.У мочварним подручјима живи ореко 30% свих биљака и животиња на свету.
Покрајински завод за заштиту природе истиче да су мочваре, као и сва друга влажна станишта, изузетно важни екосистеми који доприносе очувању биодиверзитета, ублажавању климатских промена, представлјају резервоаре слатке воде, утичу на светску економију и још много тога. Од пресудног је значаја да подигнемо националну и глобалну свест о значају мочвара како бисмо зауставили и преокренули тренд њиховог брзог губитка и подстакли акције за њихово очување и обнову.[5]
Закључак
[уреди | уреди извор]Мочварна подручја у Србији представљају изузетно важне природне екосистеме који имају велики значај како за природу, тако и за човека. Подручја као што су Обедска бара, Царска бара, Засавица и Лудашко језеро показују колико је биодиверзитет у овим стаништима богат и разноврстан. Оне пружају уточиште бројним биљним и животињским врстама, посебно птицама, од којих су многе ретке и угрожене.
Поред тога, мочваре имају важну улогу у пречишћавању воде, регулисању нивоа подземних вода и смањењу ризика од поплава. Оне делују као природни филтери и доприносе очувању здраве животне средине. Ипак, ова подручја су често угрожена људским активностима, као што су загађење, исушивање и урбанизација.
Због свега тога, неопходно је уложити напоре у њихову заштиту и очување. Само одговорним понашањем и свешћу о значају природе можемо сачувати ова вредна подручја за будуће генерације.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1]
- ^ „Svetski dan močvarnih staništa - močvare su važnije nego što mislimo - Energetski Portal”. energetskiportal.rs (на језику: енглески). 2025-02-02. Приступљено 2026-03-16.
- ^ [2]
- ^ „ChatGPT”. ChatGPT (на језику: српски). Приступљено 2026-03-16.
- ^ „Pokrajinski zavod za zaštitu prirode”. pzzp.rs. Приступљено 2026-03-16.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница (језик: енглески) (приступљено 30.1.2012)
- Обележавање међународног дана мочвара у Србији 2013. године (приступљено 23.1.2014)