Пређи на садржај

Међународни дан очувања озонског омотача

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни дан очувања озонског омотача
Озонска рупа изнад јужне хемисфере 1957–2001
Званичан називМеђународни дан очувања озонског омотача
Установљен1994. године
Обележаваразне државе
Датум16. септембар
Учесталостгодишње

Међународни дан очувања озонског омотача (незванично и једноставно назван Дан озона) обележава се 16. септембра по замисли Генералне скупштине Уједињених нација.[1] Ова ознака је дата 19. децембра 2000. године, у знак сећања на датум, 1987. године, када су земље потписале Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач.[2] Генерална скупштина УН је 1994. године прогласила 16. септембар Међународним даном очувања озонског омотача, у знак сећања на датум потписивања, 1987. године, Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач.[3] Циљ обележавања Дана заштите озонског омотача је и подизање опште свести о потреби заштите озонског омотача који чува свет на Земљи од штетног ултраљубичастог зрачења и утиче на атмосферску расподелу температура и климу на планети. Сунчева светлост омогућава живот, а озонски омотач омогућава живот онакав какав знамо.

Усвајањем Кигали амандмана 2016. године уведени су флуоровани гасови са ефектом стаклене баште у Монтрелски протокол, а од 1. јануара 2019. године почело је и његово спровођење. Овим петим амандманом на Монтреалски протокол дата је снажна подршка Споразуму из Париза у борби против глобалног загревања и климатских промена.[4]

Порекло и проглашење

[уреди | уреди извор]
  • Дан је успостављен као међународно обележавање да би се одала почаст глобалном споразуму из 1987. године који регулише супстанце штетне по озонски слој.[5]
  • Зацртан је као дан посвећен подизању свести и информисању јавности о томе шта се чини на глобалном нивоу заштите озонског омотача.[6]

Шта је озонски омотач?

[уреди | уреди извор]

Озонски омотач је област у стријосфери, делу Земљине атмосфере који се налази око 10–50 км изнад површине земље, где се налази висока концентрација молекула озона (O₃).[7]

Овај омотач делује као природни „шлем“ који апсорбује већину штетног ултраљубичастог (UV) зрачења сунца, посебно UV‑Б и UV‑Ц зраке, чиме спречава да те честице стигну до површине Земље.[8]

Значај ове мреже за живот

[уреди | уреди извор]

Апсорбује најштетније ултраљубичасто зрачење, које у супротном може изазивати кожне болести попут ракa коже, оштећење очију и имунолошког система код људи.[9]

Без његове заштите, високе концентрације УВ‑Б зрака могле би негативно утицати на растиње, планктон и друге важне екосистеме. Према подацима научних извора, озонски омотач апсорбује највећи део УВ‑Б и читав УВ‑Ц зрачења, што га чини кључним за спречавање штетних ефеката на људе и екосистем.[10]

Заједно са другим атмосферским механизмима, омотач доприноси стабилности окружења неопходног за развој живота.[11]

Значај обележавања

[уреди | уреди извор]
  • Подизање свести јавности о значају озонског омотача и опасностима његовог оштећења.
  • Прослава достигнућа мултилатералних споразума и глобалне сарадње у заштити животне средине од опасности које представљају супстанце које разграђују озонски слој.
  • Едукација о заједничким напорима неопходним за одржавање и заштиту атмосфере за будуће генерације.
  • Промоција одрживих политика које укључују и климатске предности повезане са заштитом озонског слоја.

Закључак

[уреди | уреди извор]

Међународни дан очувања озонског омотача није само датум у календару — то је светска иницијатива која подсећа читаву планету на важност очувања атмосфере која штити живот. Обележавање 16. септембра укључује едукацију, акције и дијалог о одговорном односу према природи и одрживом развоју. [12][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „World Ozone Day 2021: Theme, Impact, Quotes, History, Ozone Depletion”. SA News Channel (на језику: енглески). 2021-09-16. Приступљено 2021-09-16. 
  2. ^ Nations, United. „International Day for the Preservation of the Ozone Layer”. United Nations (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  3. ^ Deepshikha, Singh. „International Ozone Day Aims to Reduce HFCs”. ABC Live. ABC Live. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2016. 
  4. ^ „Међународни дан заштите озонског омотача”. ekologija.gov.rs. Приступљено 14. 6. 2024. 
  5. ^ „International Day for the Preservation of the Ozone Layer”. www.genevaenvironmentnetwork.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  6. ^ Nations, United. „International Day for the Preservation of the Ozone Layer”. United Nations (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  7. ^ „Ozone Layer”. education.nationalgeographic.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  8. ^ Ritchie, Hannah (2023-03-13). „What is the ozone layer, and why is it important?”. Our World in Data (на језику: енглески). 
  9. ^ US EPA, OAR (2015-07-17). „Health and Environmental Effects of Ozone Layer Depletion”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  10. ^ Ritchie, Hannah (2023-03-13). „What is the ozone layer, and why is it important?”. Our World in Data (на језику: енглески). 
  11. ^ „Ozone Layer”. education.nationalgeographic.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  12. ^ Nations, United. „International Day for the Preservation of the Ozone Layer”. United Nations (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  13. ^ „International Day for the Preservation of the Ozone Layer”. www.genevaenvironmentnetwork.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_дан_очувања_озонског_омотача&oldid=31459102”