Међународно првенство Италије у тенису
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Међународно првенство Италије | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Информације | |||||||||||||
| Званично име | Internazionali BNL d'Italia | ||||||||||||
| Локација | Рим Италија | ||||||||||||
| Стадион | Foro Italico | ||||||||||||
| Подлога | Шљака | ||||||||||||
| Веб-сајт | Званична презентација | ||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
Међународно првенство Италије је тениски турнир и за мушкарце и за жене. За мушкарце је турнир Мастерс серије, а за жене Премијер 5 турнир. Овај турнир се најпре играо у Милану (1930—1934), а онда је 1935. премештен у Рим. Турнир се није одржавао у периоду 1936-1949, а онда је настављен 1950. Део Опен ере постао је 1969.
Поени и новчана награда (2019)[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Појединачно[уреди | уреди извор]
|
Парови[уреди | уреди извор]
|
Жене[уреди | уреди извор]
Појединачно[уреди | уреди извор]
|
Парови[уреди | уреди извор]
|
Протекла финала[уреди | уреди извор]
Мушкарци појединачно[уреди | уреди извор]
| 1930. |  Бил Тилден |
 Умберто де Морпурго |
6:1, 6:1, 6:2 |
| 1931. |  Пат Хјуз |
 Анри Коше |
6:4, 6:3, 6:2 |
| 1932. | Андре Мерлин |
Пат Хјуз |
6:1, 5:7, 6:0, 8:6 |
| 1933. | Емануеле Сарторио |
Андре Мартин-Леже |
6:3, 6:1, 6:3 |
| 1934. | Ђовани Палмијери |
Ђорђо де Стефани |
6:3, 6:0, 7:5 |
| 1935. | Вилмер Хајнс |
Ђовани Палмијери |
6:3, 10:8, 9:7 |
| 1936–1949. | Није одржано | ||
| 1950. |  Јарослав Дробни |
Вилијам Талберт |
6:4, 6:3, 7:9, 6:2 |
| 1951. | Јарослав Дробни (2) |
Ђовани Кучели |
6:1, 10:8, 6:0 |
| 1952. |  Френк Сеџман |
Јарослав Дробни |
7:5, 6:3, 1:6, 6:4 |
| 1953. | Јарослав Дробни (3) |
Лу Хоуд |
6:2, 6:1, 6:2 |
| 1954. | Баџ Пети |
 Енрике Мореја |
11:9, 6:4, 6:4 |
| 1955. | Фаусто Гардини |
Ђузепе Мерло |
1:6, 6:1, 3:6, 6:6 (предаја) |
| 1956. | Лу Хоуд |
 Свен Давидсон |
7:5, 6:2, 6:0 |
| 1957. | Никола Пјетранђели |
Ђузепе Мерло |
8:6, 6:2, 6:4 |
| 1958. | Мервин Роуз |
Никола Пјетранђели |
5:7, 8:6, 6:4, 1:6, 6:2 |
| 1959. |  Луис Ајала |
Нил Фрејзер |
6:3, 3:6, 6:3, 6:3 |
| 1960. |  Бари Макеј |
Луис Ајала |
7:5, 7:5, 0:6, 0:6, 6:1 |
| 1961. | Никола Пјетранђели (2) |
Род Лејвер |
6:8, 6:1, 6:1, 6:2 |
| 1962. | Род Лејвер |
Рој Емерсон |
6:2, 1:6, 3:6, 6:3, 6:1 |
| 1963. | Марти Малиган |
 Боро Јовановић |
6:2, 4:6, 6:3, 8:6 |
| 1964. | Јан-Ерик Линдквист |
Фред Стол |
1:6, 7:5, 6:3, 6:1 |
| 1965. | Марти Малиган (2) |
 Мануел Сантана |
1:6, 6:4, 6:3, 6:1 |
| 1966. | Тони Роуч |
Никола Пјетранђели |
11:9, 6:1, 6:3 |
| 1967. | Марти Малиган (3) |
Тони Роуч |
6:3, 0:6, 6:4, 6:1 |
| 1968. |  Том Окер |
 Боб Хјуит |
10:8, 6:8, 6:1, 1:6, 6:0 |
| 1969. | Џон Њуком |
Тони Роуч |
6:3, 4:6, 6:2, 5:7, 6:3 |
| 1970. |  Илије Настасе |
 Јан Кодеш |
6:3, 1:6, 6:3, 8:6 |
| 1971. | Род Лејвер (2) |
Јан Кодеш |
7:5, 6:3, 6:3 |
| 1972. | Мануел Орантес |
Јан Кодеш |
4:6, 6:1, 7:5, 6:2 |
| 1973. | Илије Настасе (2) |
Мануел Орантес |
6:1, 6:1, 6:1 |
| 1974. | Бјерн Борг |
Илије Настасе |
6:3, 6:4, 6:2 |
| 1975. |  Раул Рамирез |
Мануел Орантес |
7:6, 7:5, 7:5 |
| 1976. | Адријано Паната |
Гиљермо Вилас |
2:6, 7:6, 6:2, 7:6 |
| 1977. | Витас Герулајтис |
Антонио Цугарели |
6:2, 7:6, 3:6, 7:6 |
| 1978. | Бјерн Борг (2) |
Адријано Паната |
1:6, 6:3, 6:1, 4:6, 6:3 |
| 1979. | Витас Герулајтис (2) |
Гиљермо Вилас |
6:7, 7:6, 6:7, 6:4, 6:2 |
| 1980. | Гиљермо Вилас |
 Јаник Ноа |
6:0, 6:4, 6:4 |
| 1981. | Хосе-Луис Клерк |
 Виктор Печи |
6:3, 6:4, 6:0 |
| 1982. |  Андрес Гомез |
Елиот Телчер |
6:2, 6:3, 6:2 |
| 1983. | Џими Аријас |
 Хосе Игуерас |
6:2, 6:7, 6:1, 6:4 |
| 1984. | Андрес Гомез (2) |
Арон Крикстин |
2:6, 6:1, 6:2, 6:2 |
| 1985. | Јаник Ноа |
Милослав Мечирж |
6:3, 3:6, 6:2, 7:6 |
| 1986. | Иван Лендл |
Емилио Санчез |
7:5, 4:6, 6:1, 6:1 |
| 1987. | Матс Виландер |
Мартин Хаите |
6:3, 6:4, 6:4 |
| 1988. | Иван Лендл (2) |
Гиљермо Перез-Ролдан |
2:6, 6:4, 6:2, 4:6, 6:4 |
| 1989. | Алберто Манчини |
Андре Агаси |
6:3, 4:6, 2:6, 7:6, 6:1 |
| 1990. |  Томас Мустер |
 Андреј Чесноков |
6:1, 6:3, 6:1 |
| 1991. | Емилио Санчез |
Алберто Манчини |
6:3, 6:1, 3:0 (предаја) |
| 1992. | Џим Куријер |
Карлос Коста |
7:6(7:3), 6:0, 6:4 |
| 1993. | Џим Куријер (2) |
 Горан Иванишевић |
6:1, 6:2, 6:2 |
| 1994. | Пит Сампрас |
 Борис Бекер |
6:1, 6:2, 6:2 |
| 1995. | Томас Мустер (2) |
Серђи Бругера |
3:6, 7:6(7:5), 6:2, 6:3 |
| 1996. | Томас Мустер (3) |
Рихард Крајичек |
6:2, 6:4, 3:6, 6:3 |
| 1997. | Алекс Коређа |
Марсело Риос |
7:5, 7:5, 6:3 |
| 1998. | Марсело Риос |
Алберт Коста |
предаја пре почетка меча |
| 1999. |  Густаво Киртен |
Патрик Рафтер |
6:4, 7:5, 7:6(8:6) |
| 2000. | Магнус Норман |
Густаво Киртен |
6:3, 4:6, 6:4, 6:4 |
| 2001. | Хуан Карлос Фереро |
Густаво Киртен |
3:6, 6:1, 2:6, 6:4, 6:2 |
| 2002. | Андре Агаси |
Томи Хас |
6:3, 6:3, 6:0 |
| 2003. | Феликс Мантиља |
 Роџер Федерер |
7:5, 6:2, 7:6(10:8) |
| 2004. | Карлос Моја |
Давид Налбандијан |
6:3, 6:3, 6:1 |
| 2005. | Рафаел Надал |
Гиљермо Корија |
6:4, 3:6, 6:3, 4:6, 7:6(8:6) |
| 2006. | Рафаел Надал (2) |
Роџер Федерер |
6:7(0:7), 7:6(7:5), 6:4, 2:6, 7:6(7:5) |
| 2007. | Рафаел Надал (3) |
Фернандо Гонзалез |
6:2, 6:2 |
| 2008. |  Новак Ђоковић |
Станислас Вавринка |
4:6, 6:3, 6:3 |
| 2009. | Рафаел Надал (4) |
Новак Ђоковић |
7:6(7:2), 6:2 |
| 2010. | Рафаел Надал (5) |
Давид Ферер |
7:5, 6:2 |
| 2011. |  Новак Ђоковић (2) |
Рафаел Надал |
6:4, 6:4 |
| 2012. | Рафаел Надал (6) |
Новак Ђоковић |
7:5, 6:3 |
| 2013. | Рафаел Надал (7) |
Роџер Федерер |
6:1, 6:3 |
| 2014. | Новак Ђоковић (3) |
Рафаел Надал |
4:6, 6:3, 6:3 |
| 2015. | Новак Ђоковић (4) |
Роџер Федерер |
6:4, 6:3 |
| 2016. | Енди Мари |
Новак Ђоковић |
6:3, 6:3 |
| 2017. | Александар Зверев |
Новак Ђоковић |
6:4, 6:3 |
| 2018. | Рафаел Надал (8) |
Александар Зверев |
6:1, 1:6, 6:3 |
| 2019. | Рафаел Надал (9) |
Новак Ђоковић |
6:0, 4:6, 6:1 |
Жене појединачно[уреди | уреди извор]
Мушки парови[уреди | уреди извор]
Женски парови[уреди | уреди извор]
Од 1968. године
Рекорди[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
- Највише титула:
Рафаел Надал (9 титула) - Највише финала: Рафаел Надал (11 финала)
- Највише узастопних титула: Рафаел Надал (3 титуле) (2005–2007.)
- Највише узастопних финала: Рафаел Надал (6 финала) (2009–2014.)
- Највише одиграних мечева:
Никола Пјетранђели (72) - Највише добијених мечева: Рафаел Надал (61)
- Највише узастопно добијених мечева: Рафаел Надал (17)
- Највише наступа: Никола Пјетранђели (22)
- Најбољи проценат победа:
Бјерн Борг и 
Род Лејвер (93,75%) - Најстарији шампион:
Бил Тилден, 38 година, 2 месеца и 18 дана (1930.) - Најмлађи шампион: Бјерн Борг, 17 година, 11 месеци и 2 дана (1974.)
- Најдуже финале: Рафаел Надал –
Роџер Федерер, 6:7(0:7), 7:6(7:5), 6:4, 2:6, 7:6(7:5) (57 гемова) (2006.) - Најкраће финале: Рафаел Надал – Роџер Федерер, 6:1, 6:3 (16 гемова) (2013.)
Жене[уреди | уреди извор]
- Највише титула: Крис Еверт (5 титула)
- Највише финала: Крис Еверт (7 финала)
- Највише узастопних титула: Кончита Мартинез (4 титуле) (1993–1996.)
- Највише узастопних финала: Кончита Мартинез (5 финала) (1993–1997.)
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „2019 Italian Open – draw”. ATP Tour. Приступљено 6. 5. 2019.
- ^ „2019 Italian Open – overview”. WTA tennis. Приступљено 6. 5. 2019.
- ^ „2019 Italian Open – main draw singles” (PDF). Pro tennis live. Приступљено 12. 5. 2019.
- ^ „2019 Italian Open – main draw doubles” (PDF). Pro tennis live. Приступљено 12. 5. 2019.
- ^ „2019 Italian Open – main draw singles” (PDF). WTA tennis. Приступљено 12. 5. 2019.
- ^ „2019 Italian Open – main draw doubles” (PDF). WTA tennis. Приступљено 12. 5. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Више информација о чланкуМеђународно првенство Италије у тенисупронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
- Званична презентација (језик: енглески) (језик: италијански)
- Профил турнира на сајту АТП (језик: енглески)
- Профил турнира на сајту ВТА (језик: енглески)
