Пређи на садржај

Међународно јеврејство (теорија завере)

С Википедије, слободне енциклопедије

Завера међународног јеврејства, међународна јеврејска завера или светска јеврејска завера је антисемитска теорија завере која је описана као „једна од најраспрострањенијих и најдуготрајнијих теорија завере“. [1] Иако се обично тврди да злонамерни, обично глобални јеврејски круг, познат као међународно јеврејство, кује заверу за владавину светом, садржај те теорије је изузетно променљив, што олакшава њено широко распрострањено и дуготрајно опстајање. [1] Посебно је постала позната крајем деветнаестог и почетком двадесетог века захваљујући тексту Протоколи сионских мудраца. Међу веровањима која се подударају са веровањем о међународној јеврејској завери су јеврејски бољшевизам, културни марксизам,[2] јудео-масонска теорија завере, теорија завере о геноциду над белим људима и порицање Холокауста . Веровање нацистичког руководства у међународну јеврејску заверу и рат јевреја против Немачке, послужило је као тврдња да су Јевреји одговорни за почетак Другог светског рата и контролу савезничких сила, што је било кључно за њихову одлуку да покрену коначно решење, које је кулминирало холокаустом .

Историја

[уреди | уреди извор]

Идеја и веровање у међународну јеврејску заверу, односно жељу Јевреја за светском доминацијом, долази најраније из периода 13. века, али је нагло порасла и постала позната тек у другој половини 19. века, под утицајем писаца као што су османски бег Фредерик ван Милинген, који је 1873. године написао Освајање света од стране Јевреја, и Хермана Гедшеа, пруског агента провокатора који је промовисао антисемитизам. Протоколи сионских мудраца, написани у првим годинама 20. века, појавили су се у штампаном издању у Руском царству најраније 1903. године, објављени од стране руске монархистичке и националистичке организације Црностотинци.[3]Протоколи су популаризовали веровање у међународну јеврејску заверу и ударили темеље у модерни антисемитизам.[4] Према немачком политикологу Армину Пфал-Траугбергу Протоколи су „најзначајнији документ за пропагирање мита о светској јеврејској завери“.[5]

Веровање у заверу је порасло након руске револуције (1917-1922), посебно проширено од стране припадника царистичке аутократије у егзилу.[6] Енглеска ауторка Неста Хелен Вебстер је тврдила да су припадници тајних друштава окултисти који желе да успоставе комунистичку владавину светом, кроз јеврејске групе, Слободне зидаре и Исусовце. Окривљивала је ове групе за догађаје као што су Француска револуција (1789-1799), Европске револуције (1848-1849), Први светски рат (1914-1918) и Октобарску револуцију (1917).[4] Теорија о Јудеомасонској завери тврди да су Слободни зидари (масони) агенти јеврејске завере за контролом света.[7] Неке теорије завере које поричу Холокауст, а подударају се са теоријом завере о међународном јеврејству, тврде да је извршена највећа подвала у историји, како би се изнудио новац од Њемачке којим би се финансирало оснивање Израела.[8] Од 1970-их година, израз Ционистичка Окупациона Власт (ЦОВ) се користи као назив за наводну јеврејску контролу над државама западне цивилизације.[9][10]

По државама

[уреди | уреди извор]

Истраживање из 2014. године је показало да велики број Кинеза верује у негативне стереотипе о Јеврејима, као и у то да Јевреји контролишу свет из сенке, те да овај број људи расте из године у годину.[11] Хонгбинг Сонг, саветник у ИТ сектору и аматерски историчар, објавио је 2007. године есеј Рат валута, у којем је изнео веровање да Јевреји контролишу међународни банковни систем још од времена Наполеона. Сонг такође у својој књизи наводи да су главне функције у Федералним резервама САД под контролом 5 приватних банака, од којих свака одржава "блиске односе" са породицом Ротшилд, за које наводи да су изазвали азијску финансијску кризу 1997. Књига је постала бестселер, а чак је читана и од неких високорангираних званичника кинеске владе.[12][13]

У свом првом документованом политичком говору 1919. године, Адолф Хитлер је тврдио да постоји међународна јеврејска завера која има за циљ слабљење Аријевске расе и Њемачке.[14]

Током документовања појаве фашизма у периоду од краја Првог светског рата до краја Другог светског рата, историчар Мајкл Келог је забележио да су међу подржаваоцима теорије завере о међународном јеврејству били руски монархистички емигранти који су основали Организацију економске обнове, антисемитску организацију која се залагала за повратак Руског царства, као и пораст радикалних десничарских елемената у Њемачкој. ОЕО је сарађивала са, али и имала у својим редовима, прве Њемачке нацисте као што је Макс Ервин фон Шојбнер Рихтер. Организација је, темељећи своје идеје на Протоколима, имала значајан утицај на идеолошко развијање Адолфа Хитлера и Алфреда Розенберга.[15]

Водеће фигуре нацистичке Њемачке су веровале да је Други светски рат сукоб изазван против Њемачке од стране велике завере оркестриране од Јевреја, који су за своје планове користили савезничке силе.

Према овој теорији завере, Френклин Д. Рузвелт, Винстон Черчил и Јосиф Стаљин су били ништа друго до марионете у рукама Јевреја. Нацистичка пропаганда је редовно оптуживала "међународно јеврејство" за започињање рата и план за уништење Њемачке. Њемачка је извршила инвазију на Совјетски Савез 1941. године под изговором борбе против јеврејског бољшевизма. Улазак САД у Други светски рат је погурао нацистичке идеологе у још већи екстремизам, тврдећи да је међународна коалиција комунизма и капитализма, предвођена "међународним јеврејством", жељна потпуног уништења Аријевске расе. Радикализација антисемитизма је ишла упоредо са порастом прогона Јевреја и геноцидом.[16]

Према речима америчког историчара јеврејског порекла, Џефрија Херфа, нацисти су користили теорију о међународној јеврејској завери како би одговорили на „очигледно тешка питања као што су, Зашто је Британија наставила борбе 1940. уместо започињања преговора? Зашто се Френклин Рузвелт успротивио Хитлеру? Зашто је анти-Хитлер коалиција наставила да постоји и након продора Црвене Армије у средњу Европу након пролећа 1943?“[17]

Малезија

[уреди | уреди извор]

Бивши премијер Малезије, Махатир Мухамед (1981-2003;2018-2020), више пута је тврдио да Јевреји контролишу свет путем посредника.[18]

Европљани су убили 6 милиона Јевреја од њих 12 милиона. Али данас Јевреји владају овим светом преко посредника. Добијају да се други боре и умиру за њих.

Ми смо против народа који мисли. Преживели су 2 000 година погрома, не тако што су узвраћали нападе већ тако што су мислили. Измислили су и успешно промовисали социјализам, комунизам, људска права и демократију, како би прогон њих изгледао погрешно, како би имали једнака права са осталима.

Са овиме, добили су контролу над најснажнијим државама и они, ова мала заједница, постали су светска сила.

2007. године, најпродаванија књига у Турској је била Деца Мојсијева: Тајип и Емине, од аутора Ергјуна Појраза. Појраз је у књизи тврдио да међународна јеврејска завера контролише свет, те да је иста поставила Реџепа Тајипа Ердогана за премијера Турске.[19]

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

У делу Међународни Јеврејин, амерички индустријалиста и пословни тајкун Хенри Форд је предочио Протоколе и највише од свих у САД радио на њиховом ширењу и доступности.[20][21] Током Прве црвене панике (1919-1920), Конгрес Сједињених Америчких Држава је истраживао веродостојност Протокола.[21]Протоколи сионских мудраца су веома пожељни били међу конзервативним евангелистима током 1920-их и 1930-их.[21] Међутим, већина евангелиста коју су веровали у постојање међународне јеврејске завере против Хришћанства нису себе сматрали анти-Јеврејима и надали су се ће Јевреји постати Хришћани.[21] До краја 1930-их, веровање у заверу међународног јеврејства је опадало у круговима конзервативних евангелиста, у сусрет дешавањима у свету, посебно јачању Нацистичке Њемачке.[21] Раних 1990-их, књига америчког свештеника и телеванђелиста Пета Робертсона, Нови светски поредак, добила је критике од стране Њујорк ривју оф букс, Лиге против клевете и осталих због наводног промовисања теорије о међународној јеврејској завери. Робертсон је изјавио да се ослањао на радове Несте Хелен Вебстер и Јустејса Малинса, енглеских и америчких теоретичара завера и антисемита.[22] Током предизборне кампање 2020. године, Мери Ен Мендоса из табора Доналда Трампа је уклоњена из истог након што је објавила на твитеру тврдњу да Јевреји покушавају да освоје свет.[14]2021. године је истражено да више од половине пратилаца и подржаваоца Кјуанона верује у постојање Јеврејске завере за освајањем света.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Bangerter et al. 2020, стр. 206.
  2. ^ Jay, Martin. „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Salmagundi Magazine. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. 
  3. ^ Balakirsky Katz, Maya (2021-01-02). „Protocols of the Elders of Zion, Antonio Gramsci, and the Myth of Niccolò Machiavelli”. East European Jewish Affairs. 51 (1): 18—35. ISSN 1350-1674. doi:10.1080/13501674.2021.1952024. 
  4. ^ а б Konda 2019 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKonda2019 (help)
  5. ^ Rathje, Jan (2021-05-10). Lange, Armin; Mayerhofer, Kerstin, ур. "Money Rules the World, but Who Rules the Money?" Antisemitism in post-Holocaust Conspiracy Ideologies (на језику: енглески). De Gruyter. стр. 45—68. ISBN 978-3-11-067196-4. doi:10.1515/9783110671964-005. Приступљено 2025-08-23. 
  6. ^ „An Antisemitic Conspiracy: The Protocols of the Elders of Zion”. Holocaust Encyclopedia (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-23. 
  7. ^ Poli 2014
  8. ^ Achcar, Gilbert (2011-01-01). „Assessing Holocaust Denial in Western and Arab Contexts”. Journal of Palestine Studies (на језику: енглески). 41 (1): 82—95. ISSN 0377-919X. doi:10.1525/jps.2011.XLI.1.82. 
  9. ^ ed. by Carol M. Swain ... (2003). Contemporary voices of white nationalism in America. Internet Archive. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81673-1. 
  10. ^ Issitt, Micah; Main, Carlyn (2014-09-16). Hidden Religion: The Greatest Mysteries and Symbols of the World's Religious Beliefs: The Greatest Mysteries and Symbols of the World's Religious Beliefs (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 31. ISBN 978-1-61069-478-0. 
  11. ^ „Is China Anti-Semitic? One Jew's Reflections”. Wall Street Journal (на језику: енглески). 2014-05-14. ISSN 0099-9660. Приступљено 2025-08-23. 
  12. ^ „Client Challenge”. www.ft.com. Приступљено 2025-08-23. 
  13. ^ Downie, Joshua Keating, James (2025-08-27). „The World's Most Persistent Conspiracy Theories”. Foreign Policy (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-23. 
  14. ^ а б Whitfield, Stephen (2020-09-02). „Why the 'Protocols of the Elders of Zion' is still pushed by anti-Semites more than a century after hoax first circulated”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-24. 
  15. ^ Schwonek, Matthew R. (2006). „Review of The Russian Roots of Nazism: White migr s and the Making of National Socialism, 1917-1945; Victims of Stalin and Hitler: The Exodus of Poles and Balts to Britain”. The Russian Review. 65 (2): 335—337. ISSN 0036-0341. JSTOR 3664431. 
  16. ^ Longerich, Peter (2012). 19: An Ideological War of Annihilation. New York, USA: Oxford University Press. стр. 529, 530. ISBN 978-0-19-959232-6. 
  17. ^ Herf, Jeffrey (2006). The Jewish Enemy: Nazi Propaganda during the World War II and the Holocaust. Harvard University Press. ISBN 978-0-674038-59-2. 
  18. ^ „Former Asian leader won't stop claiming Jews 'rule the world'. The Washington Post (на језику: енглески). 2016-06-27. ISSN 0190-8286. Приступљено 2025-08-24. 
  19. ^ Baer, Marc David (2013). An Enemy Old and New: The Dönme, Anti-Semitism, and Conspiracy Theories in the Ottoman Empire and Turkish Republic. Jewish Quarterly Review. 
  20. ^ Konda, Thomas Milan (2019). Conspiracies of Conspiracies: How Delusions Have Overrun America. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-58593-2. 
  21. ^ а б в г д Ariel, Yaakov (2013). Evangelical Christians and Anti-Jewish Conspiracy Theories. New York University Press. ISBN 978-0-8147-6293-6. 
  22. ^ „Pat Robertston Says He Intended No Anti-Semitism in Book He Wrote Four Years Ago. - Document - Gale General OneFile”. go.gale.com. Приступљено 2025-08-24. 
  23. ^ „Nearly Half of QAnon Followers Believe Jews Plotting to Rule the World”. Newsweek (на језику: енглески). 2021-06-28. Приступљено 2025-08-24. 

Литература

[уреди | уреди извор]