МиГ-29М

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МиГ-29М
MiG-29M NTW 7 8 93.jpg
Опште
Намена вишенамански ловачки авион
Посада 1
Земља порекла Совјетско / Руско
Произвођач ОКБ Микојан, Русија
Први лет 26. април 1986. године
Статус Оперативан
Димензије
Дужина 17,32 m
Размах крила 11,36 m
Висина 4,73 m
Површина крила 38,06 m²
Маса
Празан 11.600 kg
Нормална полетна 16.680 kg
Макс. тежина при узлетању 22.300 kg
Макс. спољни терет 4.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ТРДДФ РД-33К
Потисак ТММ 2 × 5.500 / 2 × 8.800 kN
Перформансе
Брзина крстарења 850 (М=0,8) km/h
Макс. брзина на Hopt 2.500 (М=2,35) km/h
Макс. брзина на H=0 1.500 (М=1,26) km/h
Долет 3.200 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 19.200 m/min

МиГ-29М (НАТО назив: Fulcrum-E) је совјетски / руски ловачки авион, четврте генерације +. У току припреме серијске производње основне верзије авиона МиГ-29, почела су истраживања и развој његове вишенаменске варијанте, у циљу проширења могућности и повећања ефикасности. Та нова варијанта је добила коначну ознаку МиГ-29М. Његов пројекат је отпочет још у Совјетском Савезу. Тада је био познат као МиГ-33, настао је од стандарда МиГ-29 (НАТО назив: Fulcrum). Ловац, из периода средине осамдесетих година прошлог века, МиГ-29М понекад у западним земљама називају Супер фолкрум (енгл. Super Fulcrum), а његова варијанта двоседа је обележена са МиГ-29М2.

Развој авиона МиГ-29М се поклопио са распадом Совјетског Савеза. Иако су шест прототипова авиона МиГ-29М летели, исти није уведен у серијску производњу и у оперативну употребу руског ваздухопловства. Они су остали фокусирани на употреби Су-27, као главном ослонцу, за време Јељцинове ере.

Велика је вероватноћа да авион МиГ-29М први уведу у оперативну употребу ратна ваздухопловства Србије и Сирије.[1]

У периоду од 1986. до 1993. године, направљен је велики налет прототипова у функцији испитивања у лету. Програм је обухватио и две „летеће лабораторије“ за испитивање радара Н010 и мотора РД-33К.[2][3]

Надградња основне варијанте МиГ-29[уреди | уреди извор]

Варијанта МиГ-29М је развијена од МиГ-29, по посебним критеријумима:

  • повећања борбене ефикасности у ваздушном простору и при дејствима на земаљске циљеве;
  • смањење борбених губитака;
  • повећања дужине времена лета (аутономије), већег долета и тактичког радијуса;
  • побољшања услова боравка и извршавања задатака пилота, у кабини.

Реализацијом ових захтева, добио се вишенаменски ловац-бомбардер Миг-29М, чији је прототип полетео 1984. године. Постављени задаци су решени са увођењем побољшане опреме, нападно–навигацијског система, интегрисаног са ефикаснијим оружјем, посебно ваздух–земља. Интегрисан је савременији показивачки систем података и управљачки систем у кабини. Повећана је количина горива и повећане су перформансе погона. Без већих измена спољњег изгледа авиона, побољшана је аеродинамика,[a] стабилност и управљивост и технологичност серијске производње. Повећан је распон крила и крилаца и модификована је излазна ивица хоризонталног репа.

Двосед МиГ-29М2 у лету.

Једна од главних новина, јесте широко увођење нове алуминијумске легуре 01420–литијум у производњу структуре, са готово потпуном заменом система закивања, са технологијом заваривања. На овај начин је постигнуто смањивање масе структуре авиона. Са заваривањем су технолошки добијени херметички резервоари горива, те је избегнута потреба њихових накнадних заптивања. Са методом заваривања нове алуминијумске легуре 01420-литијум, израђен је цео предњи део трупа, са херметичком кабином пилота, под сталним одржањем диференцијалног притиска. Уведени су композитни материјали и саћаста структура, са чиме је додатно смањена маса, а и уочљивост са непријатељским радаром. Уведен је и нови и ефикаснији кочни падобран при слетању, а извршена су и одређена дотеривања стајног трапа, са ефикаснијим фрикционим кочницама на точковима. Кочни падобран, површине 17 m2, замењен је са новим од 26 m2. Замењене су аеродинамичке кочнице, које су биле између издувника мотора на задњем делу трупа, са новим, постављеном на леђном делу трупа, површине од 1 m2.[2][3]

Системи опреме и кабина[уреди | уреди извор]

Кабина МиГ-29М, на MAKS изложби, 1997. године.

Побољшан је систем IFF и систем активног ометања, као и увођење електричних команди лета. То је једна од најреволуцоналнијих измена, увођење четвороканалног система електричних команди лета, са чиме су створени предуслови за смањење уздужне статичке стабилности, са преласком и у нестабилну област. Са овим је отворен пут за побољшање перформанси и маневра авиона, без измене масе и погона. Тај систем се заснива на аналогно-дигиталној технологији електронике, вероватно због тога што је потпуно дигитални систем тада био мало испред совјетских могућности. Биро МиГ се определио за једноставност, поузданост и отпорност на електромагнетне сметње, што је теже постићи са чисто аналогним системом. Систем команди лета пружа троструку редундантност за ваљање и команду правца и четвороструку за уздужну команду.[2][3]

Модернизована кабина и њени системи смањују оптерећење пилота. Нова кабина поседује два монохромаска приказивача и значајно побољшан HOTAS систем управљања, нове конфигурације, а пилот је добио модерну кацигу са приказивачем на визиру, кроз који гледа. Пилотско седиште је подигнуто, да би се обезбео бољи преглед пилоту.[2][3] Уграђени су нови навигациони систем, заштита за радио ометање, системи за праћење и снимање, а носи контејнере са оптоелектронским системима.[3] Сензорски опто–електронски комплекс је унапређен и састоји се из:

  • пеленгатора са осетљивим новим IC пријемником, са дубоким хлађењем, при чему је неколико пута повећан опсег детекције циљева за исту топлотну задњу и предњу полу–сферу зрачења (у поређењу са претходним);
    Жук-А на MAKS изложби, 2009. године.
  • камере за детекцију циљева у ваздушном простору и на земљи на већим растојањима (постоји мод за праћење телевизијских корелација на земљи):
  • спрегнутог пеленгатора, ТВ камере и ласерског даљиномера–озрачивача већег капацитета.

Нови вишемодни радарски систем Н-010 Жук-М, са равном антеном с прорезима (електронско скенирање), има за око 25% већи домет од претходног, много је веће процесорске снаге и модернијег софтвера, са неколико нових модова, укључујући праћење терена и нове могућности ваздух-земља. Н-010 Жук-М је уграђен у мањи простор „носа“ авиона, са репројектованим „радомом“.[2][3] Радар може да открије циљеве у ваздушном простору, на растојању и до 120 километара, истовремено прати њих десет, а ажурира и напада четири. При режиму ваздух-тло детектује циљеве, као што је брод разарач, на растојању од 250 km, а борбено дејствује ракетом на брод до удаљености од 150 km.[3]

Погон[уреди | уреди извор]

Мотор РД-33, на MAKS изложби, 2009.

Наменски је развијен мотор РД-33К, са новим компресором ниског притиска и са оствареним већим потиском, у односу на базни РД-33. Потисак без допунског сагоревања је повећан на 53,9 kN, а са допунским сагоревањем на 86,3 kN, а специфична потрошња горива је смањена за 7%. Мотор РД-33К је опремљен новим системом за управљање и регулисање процеса рада, уместо претходног хидрауличко–електронско–аналогног, уведен је електронско–дигигитално–хидро–механички. Унутрашњи резервоари горива су повећани за 1.500 литара, тако да је укупна запремина прешла 5.800 литара, а са три спољашња резервоара се достиже укупна запремина горива од 9.800 литара. Са овим надградњама се повећава долет авиона за 30–40%.[2][3]

Наоружање[уреди | уреди извор]

Ракетно наоружање ваздух-ваздух.

МиГ-29М је опремљен новим системом за управљање са оружјем СУВ-29М, који је заснован на радарском нишанском уређају РЛПК-29УМ и опто–електронском систему за навигацију и нишањење ОЭПрНК-29М, које подржавају дигитални рачунари Ц101 и Ц100, са новим софтвером и моћним сензором импулсно–доплерским радаром Жук-МЭ.

Оружје сачињава:

  • Ваздухопловни топ ГШ-30-1, калибра 30 mm са бојевим комллетом од 100 граната.[b]
  • Ракете ваздух-ваздух:
  • Ракете ваздух-земља:
    • Х-29Т/Л (НАТО — AS-14 Kedge)
    • Х-25МЛ (НАТО — AS-10 Karen)
      Изложено наоружање, на изложби МАКС-2009.
    • Х-25МП (НАТО — AS-10 Karen)
    • Х-31П (НАТО — AS-17 Krypton)
    • Х-31А (НАТО — AS-17 Krypton)
  • Бомбе:

МиГ-29М може да носи напредне ракете Р-77, које су упоредиве са америчким AIM-120 AMRAAM. Р-77 има домет од око 100 километара (60 миља), са потпуно активним радарским трагачем и вођењем, по принципу „лансирај и заборави“.[2][3][4]

Оперативна употреба[уреди | уреди извор]

Сиријска авијација је наручила 24 примерка МиГ-29М/М2[5][6][7] У јулу 2012. године, на ваздухопловној изложби у Фанбороу. Русија је саопштила да неће испоручивати Сирији оружје, укључујући и борбене авионе до окончања кризе.[8][9] Генерални директор корпорације МиГ, Сергеј Коротков, рекао је 31. маја 2013. године, да та компанија планира да потпише уговор са Сиријом за „испоруку више од 10 примерака МиГ-29 М/М2“ и да је сиријска делегација у Москви договорила услове и рокове из новог уговора за снабдевање Сирије борбеним авионима.[1][10]

Српска влада је објавила намеру да купи 12 примерака авиона МИГ-29М/М2, у циљу замен старих МиГ-21[11][12] Према медијским извештајима Србија намерава да купи 6 примерака авиона МиГ-29М/М2 до краја 2013. године, уз опцију за још 6 накнадно. Договор је да се то потврди на састанку на високом нивоу.

Упоредне карактеристике варијанти авиона МиГ-29 и МиГ-29М[уреди | уреди извор]

први лет прототипа 1977. 1986.
посада 1 1
дужина [m] 17,32 17,27
висина [m] 4,73 4,73
размах крила [m] 11,36 11,36
површина крила [m2] 38 38,06
празан опремљен kg 10.800 11.600
максимална у полетању [kg] 18.000 22.300
нормална у полетању [kg] 15.300 16.680
унутрашње [kg] 3.474 5.830
укупно [kg] 7.900 9.630
максимална брзина (на висини лета H=10 km) [km/h] 2.450 2.500 (М=2,35)
максимална брзина (на висини лета H=3 km) [km/h] 1.500 1.500
брзина крстарења [km/h] 1.250 1.250
брзина полетања [km/h] ~ 270 ~ 270
брзина слетања [km/h] ~ 255 ~ 255
стаза полетања [m] 250 250
стаза слетања са кочним падобраном [m] 650 650
плафон лета [m] 18.000 18.000
брзина пењања [m/s] 330 320
долет [km] 1.430 3.200
тактички радијус [km] 710 600-650
ограничење нападног угла [степени] 26 28
гранично експлоатационо убрзање [g] 9 / -2,5 9 / -2,5
двопроточни мотор 2хРД-33 2хРД-33К
потисак, са допунским сагоревањем СДС, [kN] 81,40 86,30
потисак, без допунског сагоревања БДС, [kN] 49,39 49,39
век употребе мотора [h] 700 4.000
међуремонтни рок рада мотора [h] 700 700
маса мотора [kg] 1.055 1.145
дужина мотора [mm] 4.230 4.230
пречник мотора [mm] 1.000 1.000
топ ГШ-30/1, калибра 30 mm, са 150 граната ДА ДА
број спољних тачака подвешавања 6 9
спољни борбени терет [kg] 3.000 4.500
ракете ваздух–ваздух Р-60МК (IC) ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-73Е (IC) ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27Р1 ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27РЕ1 НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27Т1 (IC) НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27ТЕ1 (IC) НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-77 (ПАРС+АРС) НЕ ДА
невођене ракете ваздух–земља ДА ДА
класичне авио–бомбе, калибра 250 kg и 500 kg ДА ДА
запаљиве бомбе ЗБ–500 ДА ДА
касетне бомбе КМГУ-2 ДА ДА
вођене ракетне бомбе ваздух–земља НЕ ДА
противрадарске ракете Х–31Р НЕ ДА
противбродске ракете Х–31А НЕ ДА
активни ометач НЕ ДА
ознака радара Н019E Н-010 Жук-М
фреквентни опсег у [GHz] 8 – 12 8 – 12
домет [km] 100 120
даљина откривања циља чеоне површине 3 m2 [km] 60 – 70 60 – 70
зона аутоматског праћења по азимуту [°] +67 / -67 +67 / -67
зона аутоматског праћења по елевацији [°] +60 / -38 +60 / -38
број циљева, које истовремено прати/гађа 10/1 10/4

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Модификоване су летне површине, са препознатљивим малим „зубом“ између канарда и крила, а аеродинамичке кочнице су замењене, по облику и положају. Резултат је аеродинамички чистији и још агилнији авион.[2]
  2. ^ Репројектом унутрашњег простора за резервоаре горива, који су повећани да би се обезбедило за трећину већа укупна количина, у односу на авион МиГ-29. Повећање запремине резервоара горива, довело је до смањења величине кутије бојевог комлета топа, и мањи смештајни простор, од изворно 149 на 100 граната, али то није осетно уманило ефикасност, пошто се у пракси доказало да је и то сасвим довољно.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Russia to sell at least 10 MiG-29 fighters to Syria” (на језику: (језик: енглески)). 26. 8. 2014. Приступљено 07. 08. 2013. »Russia to sell at least 10 MiG-29 fighters to Syria« 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „IMPROVING THE BREED: MIG-29S, MIG-29M, & MIG-29K” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 26. 8. 2014. »IMPROVING THE BREED: MIG-29S, MIG-29M, & MIG-29K« 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 3,9 „МиГ-29М(МиГ-33)” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 29. 8. 2014. »МиГ-29М(МиГ-33)« 
  4. 4,0 4,1 „MiG-29M FULCRUM” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 29. 8. 2014. »MiG-29M FULCRUM« 
  5. ^ YAAKOV KATZ (09. 03. 2009). „Russia confirms MiG jet sale to Syria” (на језику: (језик: енглески)). jpost.com/International. Приступљено 26. 8. 2014. »Russia confirms MiG jet sale to Syria« 
  6. ^ "Sentinel Security Assessment – Eastern Mediterranean". Jane's Information Group, 26 November 2010.
  7. ^ „U.S. Says Russia ‘Fuels Fire’ by Selling Arms to Syria” (на језику: (језик: енглески)). ria. 3/2012. Приступљено 29. 8. 2014. »U.S. Says Russia ‘Fuels Fire’ by Selling Arms to Syria«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Anderson, Guy. (10. 7. 2012). „Russia calls halt to supply of new equipment to Syria” (на језику: (језик: енглески)). Jane's Information Group. Приступљено 26. 8. 2014. »Russia calls halt to supply of new equipment to Syria« 
  9. ^ „No Warplanes for Syria Says Russian Arms Sales Boss” (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2014. Приступљено 26. 8. 2014. »No Warplanes for Syria Says Russian Arms Sales Boss« 
  10. ^ VLADIMIR ISACHENKOV (31. May 2013). „Russia to sell at least 10 MiG fighters to Syria” (на језику: (језик: енглески)). news.yahoo.com. Приступљено 26. 8. 2014. »Russia to sell at least 10 MiG fighters to Syria«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Lj. Ivanović (04. 12. 2012). „Srbija pod štitom Rusije?” (на језику: (језик: енглески)). vesti-online.com. Приступљено 26. 8. 2014. »Srbija pod štitom Rusije?« 
  12. ^ „Vučić u poseti Rusiji” (на језику: (језик: српски)). rts.rs. 21. 8. 2012. Приступљено 26. 8. 2014. »Vučić u poseti Rusiji« 
  13. ^ „Архива Аеромагазина 03”. Приступљено 26. 8. 2014. 
  14. ^ „Турбореактивный двухконтурный двигатель с форсажной камерой РД-33” (на језику: (језик: руски)). klimov. Приступљено 29. 8. 2014. »Двигатель с форсажной камерой РД-33« 
  15. ^ „Турбореактивный двухконтурный двигатель с форсажной камерой РД-33МК” (на језику: (језик: руски)). klimov. Приступљено 26. 8. 2014. »Двигатель с форсажной камерой РД-33МК« 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]