Микробиолошка својства воде
Микробиолошка својства воде означавају садржај бактерија у води за пиће, и чини најважнији санитарни (хигијенски) показатељ квалитета воде.[1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Фекално загађење људским и животињским излучевинама главни је узрок загађења воде за пиће патогеним и другим микроорганизмима. Због директне опасности по здравље становништва, вода за пиће не сме да садржи такве микроорганизме. Процес мешања воде заснован је на физичким, хемијским и биолошким дејствима, којима се постиже уклањање непожељних састојака из сирове воде.[2]
Индикатори фекалног загађења[уреди | уреди извор]
Како се патогене бактерије тешко доказују у води за пиће, у одређивању њених микробиолошких својстава, истражују се само индикатори фекалног загађења.[2] Индикатори фекалног загађења воде су показатељи који дозвољавају да се у зависности од врсте и значаја воде (пречишћена вода, дезинфикована, флаширана и природна — сирова вода) толерише или не толерише присуство микроорганизама и води.
Оног тренутка када се на основу основног или проширеног прегледа установи одступање од микробиолошких особина, онда се у складу са важећим „Правилником о хигијенској исправности воде за пиће“ приступа одређивању патогених микороорганизма — салмонела и шигела, али не и вибрија, Вируса итд.[2]
У складу са хигијенско-епидемиолошким индикацијама, прате се и други микороорганизми, сем врста салмонеле и шигеле.[2]
Примена бактериолошких норми не сме да има било каква одступања у ванредним приликама и рату у односу на стање у свакодневним условима живота.[3] Једина отступања у ванредним приликама и рату су у томе што се у тим условима прате само два индикатора фекалног загађења:
- Укупан број аеробних мезофилних бактерија
Укупан број аеробних мезофилне бактерије иако има малу вредност као показатељ присуства патогена, може се користити у оперативном мониторингу као индикатор дезинфекције воде, која има за циљ одржавање што мањег броја бактерија. Али се такоће може користити у процени чистоће и интегритета дистрибуционих система и присуства раста бактерија у биофилм формацијама на додирним површинама са водом.
- Укупан број колиформних бактерија
Укупан број колиформних бактерија подразумева и фекалне колиформне бактерије, који имају посебан значај, јер одсуство колиформних бактерија може указивати на прелиминарно одсуство фекалне контаминације воде.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Др.Мунир Јахић, Урбани водоводни системи, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1988.
- ^ а б в г Микробиолошка својства воде У: В. Шуштершич, Технологије и постројења за пречишћавање воде Скрипта Приступљено 23. 2. 2020
- ^ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Službeni glasnik SRJ 42/98, 44/99, 28/2019)
Литература[уреди | уреди извор]
- Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. glasnik RS br. 135/2004, 36/2009 i 14/2016;
- Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Sl. glasnik RS br. 15/2016;
- Zakon o bezbednosti hrane, Sl. glasnik RS br. 41/09;
- Zakon o javnom zdravlju, Sl. glasnik RS br. 15/2016;
- Zakon o vodama, Sl. glasnik RS br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016;
- Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Sl. list SRJ br. 42/98 i 44/99.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
