Микронезија
Микронезија (грч. μικρόν — „мали”, νησί — „острво”) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Меланезије и Полинезије. Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између Хаваја, Јапана, Филипина и Папуа Нове Гвинеје. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних атола и мањег броја виших вулканских острва. Укупан број становника је око 200.000.
Политичка подела
[уреди | уреди извор]Острва Микронезије су подељена на осам земаља или територија. Средишња група острва, позната и као Каролинска острва, чине Савезне Државе Микронезије које се састоје из четири државе чланице: Јап, Чук, Понпеј и Косрај. Западно од Савезне Државе Микронезије, а такође у склопу Каролинских острва, је Република Палау. Северно су острво Гвам и Северна Маријанска острва која су протекторат САД-а. Источно се налазе Маршалска острва. Југоисточно су државе Науру и Кирибати (раније познати под именом острва Гилберт и Феникс). На крају, мало и изоловано острво Вејк које припада територији САД.
Историја
[уреди | уреди извор]Једина организована држава пре доласка Европљана постојала је на острву Јап.
У 19. веку острва су подељена тако да су Кирибати припали Великој Британији, САД је владала острвом Гвам, а Немачка је владала свим осталим острвима. После Првог светског рата, немачки поседи су подељени тако да је Аустралија преузела управљање Науруом, а Јапан је завладао осталим острвима. Када је Јапан поражен у Другом светском рату, све ове територије су постале територије под старатељством Уједињених нација, а фактички и под влашћу САД.
Данас су сва острва независне државе осим острва Гвам, Вејк и Северних Маријанских острва.
Култура
[уреди | уреди извор]Језици који се говоре на острвима Микронезије углавном припадају аустронезијској језичкој породици, од којих већина микронежанској грани. Званични језик на свим територијама је енглески. Доминантне религије су римокатоличка и протестантска.
Велика удаљеност међу острвима учинила је да су културе и обичаји веома разнолики. Заједничка црта је јака породична и клановска организација. Популарна је усмена књижевност и карактеристична локална музика.
Од економије, значајна је пољопривреда: банане, кокос, хлебно дрво, као и таро и јам (врсте кромпира).
Литература
[уреди | уреди извор]- Kirch, Patrick Vinton (2001). On the Road of the Winds: An Archaeological History of the Pacific Islands Before European Contact. University of California Press. ISBN 978-0-520-92896-1.
- Lal, Brij V.; Fortune, Kate (2000). The Pacific Islands: An Encyclopedia. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2265-1.
- Morgan, William N. (1988). Prehistoric Architecture in Micronesia. Austin, Texas: University of Texas Press. стр. 30. ISBN 9780292786219.
- Rainbird, Paul (2004). The Archaeology of Micronesia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65630-6.
- Goetzfridt, Nicholas J.; Peacock, Karen M. (2002). Micronesian Histories: An Analytical Bibliography and Guide to Interpretations. Westport, Connecticut, USA: Greenwood Press. ISBN 0313291039.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа Микронезије Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2006)
- History of Micronesia
- Micronesian Games